Gangster

63. Pusti emocije da teku

Eleanora P.O.V.

Vrata automobila su se uz tresak zalupila kada se Jimin svalio na zadnje sedište.

Čulo se zaključavanje vrata a već u sledećem trenutku Jimin je bacio ključeve na suvozačevo sedište.

Panično sam pogledala oko sebe u potrazi za ko zna čim. U sledećem trenutku sam bila leđima pribijena uz sedište a Jiminovo telo se našlo na mom kada je legao preko mene.

-Hajde....beži.-rekao je sa osmehom na licu.

Zgrabio mi je ruke i pribio ih uz sedište iznad moje glave, sprečavajući me u bilo kakvom pokušaju bekstva.

-Prestani...-počela sam da se koprcam, pokušavajući da oslobodim ruke iz njegovog stiska.

-Vidiš, u tome je problem sa ljudima...-Jiminov osmeh se dodatno proširio. -...Oni misle da su sposobni da urade mnoge stvari. Da se ta nekakva energija skriva u njima i da će se pomoću nje izbaviti iz najgorih situacija.

-Ne treba mi lekcija.- hladno sam ga pogledala.

Zakikotao se i prignuo svoje lepo lice mom.-A jel? A šta ako ti jednu očitam upravo sada?

Njegove usne su se utisnule u moj vrat, nežno ostavljajući poljubac.

Stegla sam šake u pesnice i počela da se otimam, boreći se sa suzama besa.

Izluđivao me je način na koji je Jimin manipulisao samnom. Tako opak i lud a opet tako nežan i prelep kada je u mojoj blizini.

-Prestani!- uzviknula sam, i dalje se boreći sa suzama.

-Pa, neki silovatelj ili serijski ubica neće prestati. Ne dok ne nađeš način da pobegneš. A i sama si rekla da možeš da mi pobegneš....ako ne možeš da ih sprovedeš u delo, tvoje reči ne znače ništa.-Jimin je tiho govorio, nežno prelazeći usnama preko mog vrata.

Šta ako je u pravu? Šta ako mu zaista ne mogu pobeći?
Ali nije to ono što me je bolelo i stvaralo bes u meni.

Nisam želela da mu pobegnem. Nisam želela da bude udaljen od mene. Bežanje mi se činilo kao jedina opcija da pokažem autoritet veći od njegovog. Jedini bunt koji mogu sebi da priuštim.

Celog života, terala sam kontru. Gde su mase išle, išla sam u suprotnu stranu. A sada, kada sam zavolela jedinu osobu koja može da me kontroliše i manipuliše samnom, mozak i srce mi idu u dva suprotna smera.

-Jimine...nisam raspoložena za ovo.-glas mi je pukao pri zadnjoj reči i istog trenutka, moj dobro očuvani gard je pao.

Istog trenutka, Jiminova glava se cimnula ka gore, i njegove oči su uprle pogled u moje koje su već bile prepune suza.

Našla sam se u njegovom zagrljaju.

-Nemoj...-tiho je rekao, pritisnuvši me uz sebe i nežno me položivši na svoje krilo.

Nastavila sam da se borim sa suzama spuštenog pogleda. Nisam želela da plačem. Nisam želela da pokažem svoju ranjivost nikome do sad. Želela sam da prekinem konstantni dotok misli koje su mi se vrzmale po glavi i terale moje suze da teku.

-El...-Jimin me je tiho dozvao, ali sam ga prekinula.

-Znaš, uvek sam držala sve pod kontrolom u svom životu.-počela sam, osećajući njegov pogled na sebi.-Nikada nisam želela da budem kao ostali. Pa, barem ne tako ranjiva. Zbog toga sam planirala svoj život, do najsitnijih detalja. Planirala sam svaki dan svog života...

Osećajući kako mi glas drhti, duboko sam uzdahnula. Obrisala sam oči rukom a potom nastavila.-Niko nikada nije imao autoritet nada mnom. Niko se nije usuđivao da mi stane na put ili da me kontroliše. Niko me nije manipulisao. Tako da, bila sam slobodna. Radila sam šta sam htela da radim, ophodila se prema ljudima kako sam htela jer se nisam plašila autoriteta...

Jimin me je pažljivo slušao bez reči dok mi je kružnim pokretima nežno mazio leđa, pomagajući mi da se smirim.

-A onda si u moj život došao ti.-zakikotala sam se i prešla rukom preko Jiminovog bicepsa. Uzela sam njegovu ruku u svoju i krenula da se igram sa našim prstima.-Jimine ja nikada nisam volela nekog pre tebe...

Nasmešila sam se, prelazeći rukom preko njegove.-Ti si jedina osoba koju volim, u koju sam ikada bila zaljubljena. I jedina osoba koja ima autoritet nada mnom. To mi u početku nije smetalo. Ni način na koji smo se upoznali, niti posao kojim se baviš. U stvari, ni sada mi ne smeta jer mislim da bi drugačija verzija našeg upoznavanja bila bezveze.

Blago sam se nasmešila i podigla pogled, susrevši se za Jiminovim očima. Njegove usne su bile izvijene u blagi, iskreni osmeh što me je dodatno podstaklo da nastavim.

-Mislila sam da ću imati autoritet i glavnu reč u našoj vezi jer nisam znala za drugo u svom životu. A kada sam po prvi put bila pod tvojim autoritetom, kontrolom i manipulacijom, uplašila sam se. Zbog toga sam želela da pobegnem. Shvatila sam da ako se pobunim i odem protiv tvojih pravila, uspeću da okrenem autoritet na svoju stranu. Ali, zavolela sam te...-suza mi je potekla niz obraz te sam brzo pognula glavu i obrisala je.

-Tvoja ljubav me je slomila. Zarobila me. Koliko god da sam želela da se pobunim i pobegnem, shvatila sam da više ne mogu da živim bez tebe.- završivši poslednju rečenicu, konačno sam pustila suze da mi se slivaju niz lice.

Jimin me je privukao na svoje grudi, obuhvatajući moj struk i leđa.

-Eto...sad znaš. Bilo mi je žao da te lažem i kažem ti da je uzrok naših konstantnih svađa to što te ne volim.-procedila sam kroz suze.

-Ljubavi...-Jiminov glas je zazvučao tako meko. Nežno mi je obuhvatio lice rukama i zagledao se u moje oči.-Volim te.

Klimnula sam glavom i nasmešila se, brišući suze rukavom.

Jimin je uronio svoje usne u moje, nežno ih razdvojivši.

Nežno sam uzvratila poljubac, a potom počela da ostavljam poljupce po celom njegovom licu.

-Ljubavi...molim te ne plači.-tiho je prošaputao, zatvorenih očiju.

Ponovo sam klimnula glavom i zagrlila ga.

Nežno je počeo da me mazi po leđima.-Ti i ja smo slični u mnogim stvarima. A emocije nam nisu jača strana. Ili ih potpuno uništimo ili izgubimo kontrolu nad njima.

Nisam mogla a da se ne složim.

Nasmešila sam se i zatvorila oči, opuštajući se u njegovom zagrljaju.

-Obećavam ti da nikada više nećeš imati povoda za suze.- Jimin je nastavio, nežno ostavljajući poljupce po mojoj kosi.-Za uzvrat želim da me naučiš da ne budem ovoliko slab na tebe.

Nasmejala sam se i jače ga zagrlila.