Love actually » h.s.

Chapter 43.

Harry's P.O.V.

"Harry," pozove me Lux, koja sjedi na mojem krilu. Svoju pažnju preusmjerim na nju, "Zvoni ti mobitel." Slatko kaže i sa stola uzme moj mobitel, i dadne mi ga. Gemma.

"Molim?" Javim se, sada je tamo noć, zašto me zove. Da se nije nešto loše dogodilo.

"Harry Styles." Ljutito promumlja Gemma, "Kojeg vraga ti izvodiš? Što je ono u novinama, tko je ona cura?" Viče i bombardira me sa pitanjima, što me natjera da odmaknem mobitel sa uha.

"Gem, o čemu ti pričaš?" Upitam, "Ispričajte me." Šapnem ljudima oko stola, Lux stavim da sjedi na mojem stolcu i odem vani.

"Oh, sada ne znaš o čemu pričam." Upita, ona je stvarno ljuta. Nisam ništa skrivio. "Ne, ne znam." Jednostavno kažem, neka već jednom ispljune to što sam skrivio.

"O plavuši. Spoju. Sve do kasnih večernjih sati." Govori u natuknicama. A meni u glavu dolazi Alex, jučerašnja večera. Kako je saznala, da li Ellie zna? U glavi mi se vrti sto pitanja.

"Kako znaš?" Šapnem, "Da li Els zna?" Upitam nesigurno. Prođem rukom kroz kosu, uneređujući je još više.

"O da, itekako zna." Kaže ljutito, nogom šutnem kamenčić od ljutnje. "Slomljena je Harry!" Zadere se, ovo je prvi puta da na mene viče ovako glasno.

"Kunem se da je to bila samo obična večera." Kažem i rukom prođem kroz kosu, čupajući je pri vrhu. "Moraš mi vjerovati Gemma."

"Ne moram ti ja ništa vjerovati, zovi Ellie i izgladi to sa njome. Harry, slomljena je." Strogo kaže. Ne, k vragu ne želim da ona bude slomljena. To je zasigurno zadnje što želim, volim je.

"Kriste, što su sve napričali o tome." Pitam, "Da si ti tako ljuta." Dodam, ja nisam o tome ništa pročitao. A niti dečki.

"K vragu Harry, sve novine i časopisi u UK'eu pišu o tebi i toj plavuši." Kaže sada malo smirenije. "Pišu da je to bio savršeni spoj, da ti ne možeš biti samo sa jednom curom. I te gluposti."

"Jebem ti." Opsujem, "Koji lažovi, mrzim ih sve." Sada će mi, možda, upropastiti vezu. Ali neću dopustiti, Ellie mi previše znači da je pustim samo tako. Ne, ne mogu si to dopustiti.

"Harry, ja sada prekidam. A ti sada moraš nazvati Ellie." Kaže, sada potpuno smireno. Dok sa druge strane ja nisam, uopće nisam. "Nemoj je pustiti, okej?!"

"Neću Gem, previše mi znači da ju pustim." Iskreno kažem svoj sestri, koja me zna najbolje. Skupa sa mamom.

"Znam Harry." Kaže i s time prekine poziv. Žurno u imeniku pronađem kontakt 'Ljepotica' i stisnem na tipku koja označava poziv.

Prvo zvono, drugo, treće..šesto, sedmo zvono. "Hajde ljepotice, javi se." Promumljam si u bradu, hodajući gore dole po hotelskom vrtu. Prekinem ovaj poziv, i ponovno okrenem novi. No opet se ne javlja, kao ni na sljedeći.

"Harry," osjetim ruku na mome ramenu, okrenem se i susretnem sa Louis'ovim ozbiljnim licem. "Sada smo pročitali, jesi li u redu? Ellie?" Upita, njegovo lice pokazuje zabrinutost.

"Nisam Lou, Gemma kaže da nije ni ona. Ne javlja se." Kažem, ako mi se uskoro ne javi idem u London sa prvim avionom.

"Harry, moraš se smiriti." Promumlja, a ja odmahnem glavom. To nije moguće, veza mi propada. "Neka je Lou proba nazvati, žensko je, prije će sa njome razgovarati."

"Ali Lou-" Počnem no prekine me moj najbolji prijatelj, "Harry, mi moramo ići na probu. To će te maknuti od stvarnosti. A možda se i javi." Kaže, i daje mi uvjerljivi pogled.