Love actually » h.s.

Chapter 26.

Ellie's P.O.V.

 

"Ništa, onako." Rekao je, "Lijepa si, zato." Rekao je i otpio je gutljaj kave, čini mi se da je popio do kraja. Dok ja, sa druge strane jedva sam popila nekoliko gutljaja.

"Um, hvala. Valjda." Rekla sam, stvarno mi je neugodno, a i sigurna sam da sam crvena kao rajčica. Sada sam se sjetila da sam sama kod kuće, mama i tata su na poslovnome putu.

Harry je krenuo nešto reći, no prekinuo ga je zvuk njegovog mobitela. "Tko je sada?" promumljao je više za sebe, dok je išao prema zvuku mobitela.

Dok je Harry pričao sa nekim u dnevnom boravku, nisam se ni trudila shvatiti o čemu priča niti sa kime priča. Popila sam, napokon, do kraja svoju šalicu jutarnje kave.

Ostavljam šalicu u sudoper, kada taman Harry ulazi u kuhinju. Nekako mi se čini da nije baš sretan razgovorom, pa sam ga morala upitati. "Što je bilo?"

"Ma ništa." Počeo je i prošao rukom kroz kosu. "Danas je dodjela nagrada, a ja sam sav nikakav." Rekao je mrzovoljno, rekla bih lijeno.

"Ma hajde, izdržati ćeš ti to." Rekla sam i lagano ga udarila u rame. "To ti svega par sati, možeš otići dok prođe dodjela. Zar ne?" Dala sam mu prijedlog, koji je po meni sasvim okej.

"Misliš?" upitao je nesigurno. "Nisam te ni pitao, dali si gladna?" ustao se sa barske stolice, na kojoj je do maloprije sjedio. Otišao je do frižidera i otvorio ga.

"Da i pomalo da." Odgovorila sam mu na njegova oba dva pitanja. Izgleda iznimno zgodno ovako, svaki leđni mišić mu se napeo.

*

"Došao sam do jedne ideje." Rekao je odjedanput Harry dok smo sjedili na njegovom kauču i gledali film. Po mome odabiru, naravno.

"Do koje?" upitala sam ga i stisnula pauzu na daljinskom, te svu svoju pažnju usmjerila na Harry'a koji, nažalost, više nije bio u boksericama.  

"Zašto ti ne bi bila moja pratnja na dodjeli?!" rekao je Harry, "Osim ako nemaš ništa drugo u planu." Moram priznati da me ovaj poziv stvarno iznenadio.

"Ne znam." Rekla sam dosta nesigurno, bojim se kako će reagirati mediji. Dobro, nije mi toliko stalo do mišljenja medija, nego me brinu njegovi fanovi.

"Jesi li slobodna večeras?" upitao je, ignorirajući moj prethodni odgovor.

"Da," rekla sam, "Ali.." počela sam mu objasniti zašto me je strah ići sa njime, no on me prekinuo u pola rečenice. Kako lijepo od njega. Sarkazam.

"Onda ideš, nema ali." Rekao je, a ja sam samo blijedo gledala u njega. "Što me tako gledaš?" pitao je, samo tako. Mirno.

"Pa nema ni haljinu niti ništa." Počela sam, "Jednostavno ne mogu. Nisam spremna." Uzrujala sam se, na što se Harry nasmijao. Njemu je ovo smiješno?

"Pa ako kreneš sada kupiti haljinu, još se stigneš spremiti." Rekao je veselo, kao da je to mačji kašalj. "Hajde, biti će mi dosadno!"

"Biti će dečki tamo. Zar ne?" rekla sam i provjerila koliko je sati na mobitel. Četiri sata je, pa ček se i stignem spremiti.

"Da, ali oni će biti sa svojim curama." Rekao je i napravio onaj njegov poznati 'puppy face'. "Molim te." Rekao je slatkim, dječjim glasom. Znajući da sam slaba na to.

"Ugh," rekla sam više za sebe i lice sakrila rukama, "No dobro, ne mogu ti odoljeti kada si tako sladak. I ti to dobro znaš." Rekla sam i prekrižila ruke na prsima.

"O da, znam." Rekao je i zagrlio me.

Harry's P.O.V.