The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)

Part 13

"Hoces li se udati za mene?" pita me Liam dok stojimo na brodicu koji se nalazi na sred jezera Sammamish. Isto jezero na koje smo imali prvi sastanak. Ne mogu da verujem da me pitao ovo pitanje. Stojim tako sokirana dok gledam u Liam-a koji kleci na jedno koleno ispred mene. Ostala sam bez reci. Ne mogu da kazem nista, jer mi je glas nestao. Pocinjem da placem od srece, ruke mi drhte, srce pocinje da kuca sve brze i brze.

"Da." jedva pronadjem glas da mu dam odgovor. Liam ustane zagrli me i pocne da me vrti u vazduhu. Brodic pocne da se ljulja i sledece sto znam je kako tonem u dubini jezera zajedno sa Liam-om u zagrljaju. Isplivam na povrsinu i okrecem se oko sebe trazeci Liam-a. Uplasim se kad ga neko vreme ne vidim, ali strah nestane kada vidim Liam-a kako ispliva na povrsinu. Cim ispliva pocinje da se smeje i ja mu se pridruzim. Ne samo zbog toga sto se sad desilo, vec i zbog njegove kose koja se zalepila za njegovo celo i izgleda presmesno. Mogu samo da zamislim kako moja kosa izgleda sada. Sigurno je kao da imam morsku travu na glavi, umesto kose. Popnemo se na brodic, a voda se cedi sa nas. Sreca sto je leto i sto je toplo, da je bila zima zamrzli bi se ovako mokri. Bili bi kao Jake i Rose sa Titanika.

"Steta sto ovo niko nije snimao, jer bi ovo bilo najbolje predlaganje braka ikada." u pravu je.

"Bilo bi unikat, jer ovo samo nama moze da se desi." Liam-ovo i moje smejanje stvara melodiju, koju zelim da slusam do kraja svog zivota.

~Dan vencanja

Danas je najbolji dan mog zivota. Nervozna sam i uzbudjena i sretna u isto vreme. Mislim da ce mi srce iskociti iz prsa svakog trenutka. Sedim na stolici ispred ogledala dok mi frizer sprema kosu, a nakon njega dolazi sminkerica koja ce me nasminkati. Kada sve to zavrsi, svidja mi se ono sto vidim u ogledalu. Izbacim svija iz sobe kako bih obukla vencanicu i krenula da kazem svoje sudbonosno 'da'.

Stojim sa Liam-om ispred maticara u crnoj vencanici i u ruci drzim buket sargarepa. Maticar pita Liam-a dali bi zeleo da provede ceo svoj zivot samnom u dobrom i u zlu, a Liam bez razmisljanja kaze da. Isto pitanje je i meni postavljeno i kazem da, ali glas ne izlazi iz mojih usta. Derem se, ali kao da sam ostala bez glasa. Dozivam Liam-a koji se polako udaljava od mene, ali glas mi je zarobljen u ustima i ne moze da izadje. Derem se necujno dok Liam polako nestaje u daljini.

"Neeee..." probudim se i sedim nepomicno na krevetu par minuta dok shvatim sta se ovo sada desilo.

Koje sam ja to gluposti sada sanjala? Sta je sve ovo bilo? Vencanje, crna vencanica, buket sargarepa. Ne mogu da verujem kakve sam gluposti upravo sanjala. Zasto sam i uopste sanjala ove stvari? Nadam se da se ovaj san nece ostvariti, jer bih se probola sa kasikom da mi se nesto takvo desi.

Uzmem telefon da vidim koliko je saati. 12h. Iznenadim se, jer obicno nikad ne spavam do toliko, uvek se probudim oko 10h. Odlazim u WC da se umijem i operem zube. Ne znam zasto, ali oduvek sam imala tu naviku da svako jutro pre dorucka operem zube. Kad se pogledam u ogledalo, zacudim se, jer ne znam kad sam zadnji put izgledala ovako odmorno, bez podocnjaka. Izadjem iz WC-a i uputim se prema kuhinji. Pre nego sto udjem u kuhinju, pogledam u dnevni boravak da vidim dali je Tea ustala, ali je ne vidim tamo. Udjem u kuhinju i na stolu ugledam papir. Uzmem ga i vidim da je od tate. 'Necu biti u Washington-u nedelju dana, moram da idem u New York zbog jednog ubojstva. Volim te, tata.' pise na papiru. Uvek se plasim kad ide na ovakva putovanja zbog nekog ubojstva. Strah me da se nece vratiti. Jer, ubica je ubica, ako je ubio jednom, moze da uradi to opet.

Pocnem da pravim sendvic za dorucak, kad cujem vrisak koji dolazi iz Teine sobe. Sta se desilo? Ostavim sendvic na stolu i otrcim u Teinu sobu. Otvorim vrata i vidim nju kako skace po krevetu kao neka nenormalna osoba.

"Sta je bilo?" upitam je, ali ona ne obraca paznju na moje pitanje i produzi da skace sa ogromnim osmehom na njenom licu. "Teodora." razderem se na ceo glas i njeno skakanje prestane. Pogleda u mene jos uvek ne skidajuci ogroman osmeh na licu. "Jel ti cujes mene?"

"Oprosti, nisam videla da si tu." naravno da nije. Kako ce me videti kad nije prestala da skace na krevetu.

"Sta je bilo?" upitam je ponovo isto pitanje, ali ovaj put dobijem odgovor.

"Zvao me Isaac." ko je Isaac?

"Ko je Isaac?"

"Pa, Isaac je onaj iz New York-a, zar si zaboravila?" izgleda da jesam.

"I sta ste pricali?" sednem na krevet i ona sedne pored mene.

"Nista posebno. Kako si? Sta radis? I tako to. I rekao je da sutra dolazi u Washington i da zeli da se vidimo." pocnem da vristim isto kao sto je i ona malo pre i pocnem da skacem na krevetu. Ona mi se pridruzi i par minuta tako skacemo i vristimo od srece.

"Konecno da obe imamo srece u ljubavi." kazem joj kad se smirimo i prestanemo da vristimo i skacemo.

"Ali, ja nisam zaljubljena u njega, mi smo samo prijatelji." ma da, nasla je mene da laze.

"Da da, poverovala sam ti. Zato sto ste samo prijatelji i zato sto nisi zaljubljena u njega, si tu pola saata skakala i vristala." prevrne ocima i izadje iz sobe, a ja krenem za njom.

"Pa, zbog toga sam to radila. Nisam zaljubljena." govori mi dok ulazi u kuhinju.

"Ma idi lazi nekog drugog." uzme moj sendvic za stola i pocne da ga jede. "Hej, to je moj sendvic." razderem se na nju.

"Pa, trebala si da ga pojedes, a ne da ga ostavis tu na stolu." kaze mi i produzi da ga jede.

"Pa, pojela bih ga, da ti nisi pocela da vristis kao ludaca. Sad ces da mi napravis drugi." kazem joj i sednem na stolicu cekajuci da mi napravi sendvic, ali se to ne desi. Odustanem od cekanja, jer znam da to nece uraditi i napravim sama sebi drugi sendvic i pojedem ga brze, da Tea ne bi pojela i ovaj.

~Sutradan

"Kako izgledam?" upita me Tea po 20-ti put od jutros.

"Predivno izgledas. Hajde, izlazi, zakasnit ces." govorim joj i pocnem da je guram prema hodniku.

"Okej, okej, evo izlazim." obuce visoke cizme skoro do nad kolena i otvori vrata. Okrene se prema meni i upita me ponovo isto pitanje. "Kako izgledam?" prevrnem ocima i zatvorim vrata ne dajuci joj odgovor.

Udjem u dnevni boravak i upalim TV. Listam kanale, ali nema nista zanimljivo. Ne znajuci sta da radim, odlucim da gledam neki romantican film. Nisam odavno. Trazim filmove i odlucim se za 'The longest ride.' Napravim sebi kokice i pustim film.

Nakon dva saata film zavrsi i ja obrisem tragove suza koji su ostali od mojeg plakanja. Pogledam na telefon po stoti put nadajuci se da cu ovaj put ugledati neku poruku od Liam-a, ali i ovaj put to se ne dogodi. Zasto mi se nije javio? Milion odgovora na to pitanje prolazi kroz moju glavu, a ja pokusavam da ih ignoriram. Pomisljam na najgoru stvar koja je mogla da se desi i strah obuhvati moje telo. Nadam se da mu se nista nije dogodilo ili da se kaje zbog naseg sastanka. Ignoriram sve misli koje mi prolaze kroz glavu i pocnem da pravim sebi rucak dok cekam da Tea dodje. Ne prestajem da mislim na Liam-a i sada pocinjem da se ozbiljno plasim...