The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)

Part 10

Provela sam celu noc gledajuci u plafon, sto me potsetilo na dane kada nisam mogla da spavam jer sam uvek gledala Mike-a, ali razlog mog ne spavanja je sada drugaciji. Bila sam previse uzbudjena zbog danasnjeg sastanka sa Liam-om da nisam mogla da odspavam ni 10 minuta. Uvek kad bih pokusala da zaspem zamisljala bi mesta na koja bi me mogao odneti i zamisljala hiljadu nastana koje bi ja zelela da se dogode na tom sastanku i onda bih otvorila oci i smeskala se kao neka retardirana osoba.

"Dobro jutroo." u sobu mi uleti Tea i uplasi me sa njenim dranjem i ja poskocim na krevetu.

"Jesi ti normalna? Prepala si me." sednem na krevetu i stavim ruku na srce koje je od straha pocelo da kuca vrlo brzo. Ili mozda kuca brzo zbog sastanka kojeg imam danas.

"Nisam normalna, mislim da smo to do sad utvrdile." podigne obrvu i gleda me zacudjeno dok mi govori ovo. Pa, naravno. I ja postavljam neka glupa pitanja. Naravno da nije normalna. "Jesi se naspavala?" upita me.

"Mhm, da." odgovorim sarkasticno, ali ona ne primeti to.

"Eh, super onda." bas super. "Ustaj treba da se spremas za sastanak." uzmem telefon koji se nalazi pored mog kreveta i ukljucim ekran da bih videla koliko je saati.

"Kakvo spremanje, pobogu, 11:23 je saati." ona stvarno nije normalna.

Stavlja ruke na kukove i daje mi ljutiti pogled dok mi govori "Znam koliko je saati i isto tako znam da nemamo vremena."

"Imamo 5 saati. Liam dolazi po mene tek u 16:00." ustanem sa kreveta i polako se uputim prema WC-u. Tea krene da me prati.

"Znam to. 5 saati je premalo vremena. Hajde brze zavrsi stvari u WC-u, a ja te cekam dole." obavestava me, napusti WC i ode dole u dnevni boravak.

Ona je stvarno luda. Totalno luda. Njoj je 5 saati premalo, a meni ce ovih 5 saati izgledati kao cela vecnost. Uostalom sta ima toliko da se spremam. Necemo da se vencamo. Necemo, zar ne? Ma, nee. Sta ja to pomisljam, Boze. I ja sam poludela. Nisam ja kriva zbog toga. Zar je moguce pored Tee ostati normalan? Nije.

Pogledam se u ogledalo i vidim ogromne podocnjake ispod ociju. Kako cu ja ovo sad pokriti? Tako mi i treba kad previse razmisljam o glupostima i stvarima koje se nece dogoditi i onda ne mogu da zaspem. Umijem se hladnom vodom da bih se "rasanila" i izadjem iz WC-a. Uzmem telefon koji se nalazi na mom krevetu i krenem stepenicama dole prema dnevnom boravku. Ulazim unutra i ono sto vidim me sokira. Pod je pokriven sa toliko puno sminki da ne moze ni da se vidi. Maskare, ajlajneri, pudre, senke i sta sve ne.

"Sta je ovo?" pogledam Teu jos uvek u soku i ponovo vratim pogled na sve ono sto se nalazi na podu.

"Hajde sedni, treba da te spremim, nemamo vremena." ocito da ona ne shvata da ima jos nesto manje od 5 saata i ja shvatam da nece odustati od onoga sto je zacrtala, tako da je bolje da odustanem i da se prepustim u njene ruke. Odustajem od borbe sa njom i nekako jedva nadjem mesto na podu da sednem.

"Eto tako, sad da pocnemo." izgleda da je ona vise uzbudjena za ovaj sastanak nego sto sam ja. Ili, ipak ne.

Nakon sto Tea zavrsi sminkanje pogledam na saat na telefonu i zacudim se kako je vreme brzo proslo kada vidim da je 14:00 saati. Nije valjda da me Tea sminkala 2 saata. Pa, moguce je s obzirom na to koliko sam se ja pomerala jer nisam mogla da sedim mirna od uzbudjenja i koliko puta je ona brisala, pa pocinjala od pocetka da bi se osigurala da je sve savrseno. Pogledam se u ogledalo koje Tea drzi i svidja mi se ono sto vidim. Nije nista preterano i previse. Samo malo pudre, maskara i ajlajner. Najvise vremena je proslo pokusavajuci da ajlajner bude ist na obe strane i da bude savrsen. Svi znamo te muke koje imamo sa ajlajnerom.

"E, sada mozes da ides na sastanak." govori mi Tea. "Prelepa si, Ems." ovo moze da zvuci cudno, ali slazem se sa njom. Mislim nisam prelepa, ali mi se svidelo ono sto sam videla u ogledalu.

"Hvala ti, sis." mislila sam da ima vremena, ali sad shvatam da nije imalo vremena i zasto je ona toliko zurila.

"Ma nema na cemu. Hajde sad idi da se obuces." istera me iz dnevnog boravka i ja odem u svoju sobu da se obucem.

Izvadim iz ormara pocepane teksas farmerice koje smo juce kupile sa Teom, obicnu sivu bluzu i crnu koznu jaknicu. Nakon sto to obucem uzmem bele niske patike i obujem i njih. Izadjem iz sobe i ponovo odem u dnevni boravak. Kada udjem vidim Teu kako se muci da svu onu sminku pokupi sa poda. Podigne glavu i pogleda me i otvori usta. Stoji tako nekoliko minuta ne govoreci nista.

"Nije dobro? Znala sam da nije dobro. Idem da se presvucem."

"Ne." zaustavi me Tea bas kada krenem da izadjem iz dnevnog boravka i odem u sobu da se presvucim. "Predobro je. Oduvat ces Liam-a sa nogu. Veruj mi."

"Stvarno?" okrenem se ponovo prema njoj i pitam je.

"Ako mu se ne svidi ono sto ja sada gledam, onda je on jedna velika slepa budala. A, svidet ce mu se, veruj mi." nadam se da to sto govori je istina.

"Ahh, u redu, onda ako ti tako kazes."

"Ja nikad ne gresim. Znas da sam uvek u pravu. Ne treba da sumnjas u moje reci." moram da promenim temu razgovora jer ona postaje umisljena.

"Nemoj da se previse umisljas." govorim joj i pocinjem da joj pomazem da pokupi svu onu sminku sa poda.

Kako vreme prolazi, ja postajem sve vise nervoznija. Ruke pocinju da mi se tresu, srce pocinje da mi sve brze i brze kuca, nervoza raste, zajedno sa nervozom raste i uzbudjenje. Pocinjem da ponovo razmisljam o mestu na kojem bi mogao da me nosi. Ne verujem da cemo ici u neki restoran, jer onda ne bi mi rekao da obucem farmerice i patike. Mozda ce me odvesti u luna park ili na piknik. Uhh, ne znam. Sto vise razmisljam o tome, sve vise postajem nervoznija i ne mogu da docekam da prodje vreme i da Liam dodje. Iako sam puno nervozna u isto vreme sam i puno srecna. Do pre mesec dana sam sedela kuci i gledala romanticne filmove, plakala i pitala se kada ce meni takve stvari da se desavaju, a evo me sada cekam da dodje on da me pokupi i odnese na sastanak.

Kada se setim sta sam radila pre mesec dana, setim se i Mike-a i pocnem da osecam neku krivicu sto sam sada ovaliko srecna. Ali, pokusam da ignoriram tu krivicu i ubedim sebe da bi Mike voleo da me vidi ovako sretnu i da ne bi voleo da sedim ceo dan kuci, ne jedem nista, ne spavam i samo placem.

Poskocim sa kauca kada cujem zvono na vratima. Nije valjda da je 16 saati. Nije, zar ne? Pogledam na telefon i vidim da ustvari i jeste 16 saati. Kako je vreme tako brzo proslo? Ne mogu da verujem. Zajedno samnom i Tea poskoci sa kauca i pogleda u mene. Ja gledam u nju, ona gleda u mene i stojimo tako nekoliko minuta, dok ne shvatim da Liam ceka ispred vrata.

"Moram da krenem, Liam me ceka." glas mi drhti dok ovo govorim Tei. Ona kao da se probudi iz nekog transa i pocne da klima glavom neprestano.

"Hajde, kreci, izlazi, da ne ceka." krenem u hodnik i pre nego sto otvorim vrata pogledam se u ogledalo zadnji put i duboko udahnem i izdahnem. Pokusam da izgledam sto manje nervoznije i otvorim vrata.

"Hej." govori mi Liam i pogleda me od glave do pete. "Prelepo izgledas." izgleda da je Tea ipak bila u pravu.

"Hvala." pogledam i ja njega od glave do pete. Slicno je obucen kao i ja. Crne farmerice pocepane na kolenima, crna majica, kozna jakna i bele starke.

"Idemo?" upita me i ja odmah prebacim svoj pogled na njegove oci.

"Naravno." izadjem ispred kuce i krenem da zatvorim vrata, ali Tea uhvati vrata i zaustavi me.

"Lepo se provedite, pazi na nju i vrati je kuci do 00 saati. Dali sam jasna?" ona stvarno nije normalna.

Liam se nasmije i kaze joj "Jasno." Pratim Liam-a do njegovih kola. On mi otvori vrata i ja udjem unutra. Cim on udje u kola upitam ga gde idemo radoznala da saznam mesto.

"To je iznenadjenje." odgovori mi, upali kola i krenemo na meni nepoznato mesto.