The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)

Part 15

"Tea, hajde pozuri, zakasnit cemo na faks." derem se na Teu, dok oblacim jaknu u hodniku. Konacno smo odlucile da nakon mesec dana odemo na faks. I ne bi nam teknulo na faks da ga nismo juce slucajno spomenulo.

"Dolaziim." razdere se Tea iz sobe. Cekam jos nekih 5 minuta dok se ona konacno ne pojavi u hodniku. Pogledam u nju i ostanem zacudjena.

"Dali je ovo moguce? Dali ja ovo sanjam? Ustipni me." Tea prevrne ocima i udari me u ruku.

"Hej, rekla sam ti da me ustipnes, a ne da me udaris." jos uvek sam zacudjena od onoga sto gledam ispred sebe. Tea nosi patike. Tea nikad ne nosi patike. Tea ni ne zna sta su patike. Stikle su njen zivot. Sta se dogodilo sa njom? "Znaci ne sanjam. Ovo je stvarnost. Ti nosis patike."

"Da, nosim patike, pa sta? Kao da nikad nisam nosila patike." govori mi dok prolazi pored mene i otvara vanjska vrata.

Krenem za njom govoreci joj "Jesi, kad si imala 13 godina i nisi jos uvek znala da hodas na stiklama." nasmijem se.

"Ha ha ha, vrlo smesno." nasmeje se ironicno.

"Dobro si uspela da vezes vezice, nisi zaboravila kako se to radi." pocinjem da se zezam sa njom, jer ovo je prilika koja mi se pruza jednom u zivotu i koju nikako ne smem da propustim.

Tea mi nista ne odgovara samo nastavlja da hoda i znam da je ljuta sad, ali sta cu to je jace od mene.

"Haloo, Teaa." zovem je nadajuci se da ce da progovori, ali ona produzi da me ignorira. "Dobro, ako ti neces da pricas samnom, onda ti ni ja necu pricati za sta me Liam zvao juce." ako i nakon ovoga ne progovori nesto odustajem.

"A, ne, pricaj, pricaaj." znala sam da ce to uspeti. Sada je ja ignoriram i ne pricam sa njom. Ne gledam u Teu, ali znam da sada prevrce ocima. Ne, nisam vidovita, samo je dobro poznajem. "Ajde, ne glupiraj se, znam da jedva cekas da pocnes da mi pricas o tome." u pravu je. Jedva izdrzavam da ne pocnem da joj pricam sve.

I iako jedva cekam da joj ispricam za moj razgovor sa Liam-om, ipak nekako izdrzavam da cutim i da je ignoriram. Ne znam zasto radim to, ali zanimljivo mi je. A, i ona se uvek naljuti i onda ne prica samnom, a ja se nikad ne naljutim. I kad se naljutim opet pricam sa njom.

"Ema, hajde pricaaj, znas da umirem od znatizelje." nastavim da sutim i gledam u lak na noktima. Pravim se da je nisam cula i da sam vrlo zainteresovana gledajuci u pola oguljeni lak na mojim noktima. Moram da ga obrisem posle kad stignem kuci. "Jooj, Ems, ne radi mi to." opaa, Ems, znaci nije ljuta vise na mene.

"Jooj, vidi stigle smo na faks." pokazem joj prstom prema faksu i ubrzam hod. Tea mi ne govori nista. I ona ubrza hod i udjemo u ucionicu u kojoj ima predavanje.

Sednemo na dvoje prazna mesta jedna do druge i ne prodje puno vremena dok Tea ne pocne ponovo da me upituje sta sam razgovarala sa Liam-om. Ulazi profesor i ja nastavim da ignoriram Teu i pravim se da sam zainteresovana za ono o cemu prica profesor, a u sebi umirem da joj ispricam sve.

"Ems, moliim te." govori mi tiho Tea da je profesor ne bi cuo.

"Shh, slusam profesora, ne ometaj me." govorim joj dok stavljam prst na ustima pokazivajuci joj na taj nacin da suti.

"Ma da, mogu da se kladim da ne znas ni o cemu prica." u pravu je.

"Naravno da znam." mhm, sigurno znam.

"Reci mi onda o cemu prica?" uvek uvalim samu sebe u ovakve situacije i ne znam kako da se izvucim, pa pricam neke gluposti.

"O mojem i Liam-ovom dejtu prekosutra." ne, ne, ne, nisam to htela da kazem. Nisam ni trebala to da kazem. Stvarno sam glupa.

"Opaaaa, znaci jos jedan dejt." prevrnem ocima i ne govorim nista.

"Vas dve tamo, tisina." opomene nas profesor i ja tiho kazem Tei da cu joj kasnije sve ispricati i do kraja predavanja ni jedna ni druga nista ne progovori.

Kada zavrsi predavanje Tea mu uhvati za ruku i pocne da me vuce da izadjemo iz ucionice.

"Hajde pricaj sve, odmaah." naredi mi Tea istog trenutka kada izadjemo iz ucionice.

"U redu, u redu." izadjemo u dvoriste faksa i sednemo na jednoj klupi. Mislim da ako ne pocnem da pricam uskoro, Tea ce umreti od radoznalosti. "Nije mi nikakve detalje dao, samo je rekao da ce negde da me vodi i rekao je da se obucem elegantno. Moguce je da me odnese u neki restoran, jer ja ne znam drugo mesto gde bi mogao da me odnese, a da sam obucena elegantno." Tea ne govori nista, samo gleda u mene.

"Hajde, ustaj, treba da nadjemo haljinu." ne, ne, ne. Necu preziveti jos jedan soping sa njom. Znala sam da ovo sledi. Znala sam.

"Ali, imamo jos predavanja." pokusavam da se na bilo koji nacin spasim od sopinga sa njom, al to mi ne uspeva, naravno.

"Pusti sad predavanja, ovo je bitnije." ne, Boze, spasi me, molim te. Molim te. Znas koliko je luda Tea i znas da smo prosli put proveli skoro ceo dan trazeci obicne farmerice, necu ni da zamislim koliko cemo vremena provesti sada trazeci haljinu. Spasi me, molim te.

Tea me uhvati za ruku i vuce me prema trgovskom centru, a ja gledam u svakog coveka pored koga prodjemo u nadi da ce me neko spasiti, ali za mene spasa nema. Prekasno je.

Nakon nekih dobrih 5 saata trazenja savrsene haljine, konacno smo je pronasli ili da se bolje izrazim, Tea je pronasla. Uska, crvena haljina, duzina do nad kolena. Vrlo obicna, ali vrlo elegantna. Nikad nisam volela uske haljine iz razloga sto nemam samopouzdanja i nikad ih nisam ni nosila, ali sam morala da pristanem na ovu haljinu, jer da nisam Tea bi me ubila. A, i lepo mi je stojala kada sam je probala. Nasle smo i prelepe crne stikle, ne mnogo visoke, jer bih verovatno pala svaki put kad bih napravila korak i jednu malu crnu tasnju.

Obe zadovoljne od uspesnog sopinga i u isto vreme vrlo umorne, uputimo se prema kuci da se odmorimo. Vrlo sam uzbudjena zbog dejta i vrlo znatizeljna gde ce da me odnese. Mislim da cu do prekosutra da ga pitam milion puta gde idemo, iako znam da necu dobiti odgovor.

Setim se prvog dejta koji smo imali i setim se koliko me Tea spremala. Ovog puta ce biti jos gore. Ne mogu ni da zamislim sta ce me sve docekati ujutru kada se probudim. Neko neka me spasiii...