The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)

Part 45

~Liam's P.O.V

Besan je premala rec da opise ono sto ja sada osecam dok gledam Jack-ovu odvratnu facu na snimku.

Trebao sam da znam da je on. Trebao sam da znam da je ponovo uspeo da pobegne iz zatvora i uradi ono sto mi je dugo vremena pretio da ce uraditi.

Ali, najvise od svega trebao sam da budem uporniji i da sam odnesem Emmu kuci.

Ili da je nekako nateram da ostane u mojem stanu jos taj dan.

Ali, sve i da sam uradio to siguran sam da bi nacekao drugu priliku da uradi to sto je i sada uradio.

Poznajem Jack-a i znam da kada zacrta neku cilj, uradi sve sto je potrebno da postigne tu cilj.

I sada je to isto uradio. Postigao je cilj. Osvetio mi se. Oteo je Emmu i uspeo je da mi se osveti.

Samo se nadam da je nece nikako povrediti. Nadam se da je nece...

Ne zelim ni da izgovorim tu rec. Ne zelim ni da pomislim na tu mogucnost. Naci cemo je uskoro zivu i zdravu. Naci cemo je uskoro, jer vrlo dobro znam mesto na kojem je sigurno odveo.

Hah.. glupsi je neko sto sam mislio.

"Znam gde je." kazem i sve oci su odmah uperene u mene.

"Kako znas gde je?" upita me Richard.

"Zato sto znam osobu koja je otela." odgovorim mu i njegove oci se rasire od soka.

"Ko je ta osoba?"

"Jack O'Brien." kazem i preusmerim pogled prema podu.

"Jack koji je zajedno sa tobom opljackao benzisku pumpu i ubio coveka?" sokirano pogledam u Richard-a i ostanem bez reci.

Kako on zna za to?

"Kako..  ti.. kako.." ne mogu ni da formiram normalnu recenicu od soka u kojem se nalazim.

"Zar si mislio da necu proveriti decka moje cerke?" mali osmeh stoji na Richard-ovom licu.

U pravu je. On je detektiv, naravno da ce proveriti osobu sa kojom je njegova cerka u vezi. I ja bih na njegovom mestu uradio istu stvar.

Ponovo preusmerim pogled prema podu zasramljen od moje proslosti i greski koje sam tada pravio.

Osetim njegovu ruku na mom ramenu i odmah podignem pogled prema njemu, "Ne mogu da te osudjujem zbog stvari koje si radio u proslosti, jer budimo iskreni niko nije savrsen. Najbitnije je ono sto vidim sada, a ono sto vidim je koliko volis Emmu i koliko se brines o njoj. Verujem ti, Liam. Imam poverenja u tebe."

Uradio bih isto da sam na njegovom mestu, ali ne i ovo. Ne bih mogao da imam poverenja u osobu koja je ranije pravila greske i bila u zatvoru.

"Hvala ti, Richard, to mi puno znaci." kazem mu i nakoj tri dana, na mom licu se pojavi mali osmeh. "Zaista je puno volim i ne znam sta bih uradio ako je izgubim. Ne mogu da izgubim i nju. Ne bih mogao to da podnesem." izgovorim iskreno i Richard me pogleda sa pogledom punim razumevanja.

I on razume moj strah. I on oseca taj isti strah.

Izgubiti jos jednu osobu koja nam znaci sve na svetu.

"Razumem te Liam. Ni ja ne bih mogao da podnesem kad bih i nju izgubio. Mislim da ne bih mogao da nastavim sa zivotom ako se njoj nesto dogodi."

"Naci cemo je. Spasit cemo je. Necemo je izgubiti. Biti ce ponovo sa nama i sve ce biti uredu." kazem mu.

"Nadam se da hoce. A, sada reci nam gde je to mesto i da idemo da vratimo Emmu." kaze mi Richard i ja mu odmah dam odgovor.

~Flashback

Neizdrzljiva glavobolja je prvo sto osetim kada se probudim. Znao sam da nije trebalo da pijem toliko juce, ali to je bio jedini nacin na koji sam mogao da ugasim bol i savest koja me grize od tog dana kada sam izgubio Leah-u.

Pokusam da polako ustanem i sednem na krevetu, ali ogromna bol koju osetim u glavi u tom trenutku mi to ne dozvoli.

Jebem ti.

I u tom trenutku sve sto sam pokusao da juce sa alkoholom zaboravim i prestanem da osecam se odjednom vrati.

Sva bol, sva tuga, sva krivica, sve sto me izjeda iznutra i polako ubija od tog dana, sve se vratilo.

Zelim da prestane, zelim da svi ovi osecaji samo nestanu i da se nikada vise ne vrate.

Pokusavam da postignem to sa alkoholom, nekada i drogom, ali se sve to vrati kao bumerang samo nakon par saati.

Ali, par saati slobode od svih losih osecaja nije dovoljno. Zelim ceo zivot oslobodjen od njih. Zelim da se ponovo nasmejem, da ponovo budem sretan, da ponovo zivim, jer ovo sad nije zivot. Ovoj je put prema mojoj smrti.

Ali, nista od toga se ne moze desiti, jer nje vise nema. Nema moje sestre i za sve to sam ja kriv. Samo ja i niko drugi.

I to ce me pratiti do kraja zivota. Koliko god ja to ne zeleo, znam da hoce. I zasluzio sam to. Sve ovo kroz sta sad prolazim, za sve sam ja jebeno kriv.

I u ovom trenutku mi je svejedno da li cu se probuditi sledeci put kada zatvorim oci.

"Liam, brate, jesi budan?" cujem Jack-ov glas sa druge strane vrata ove sobe.

"Jesam." nazalost.

"Hajde, ustani, zelim da ti pokazem jedno mesto." kakvo mesto?

"Samo pod uslovom da ima alkohola na tom mestu." puno alkohola.

"Naravno da ce imati. Zar sumnjas u mene?" upita me.

"Naravno da ne, brate." odgovorim mu iskreno.

"Imas 5 minuta da ustanes i onda idemo." kaze mi i cujem njegove korake kako odlaze i polako nestaju.

Ponovo pokusam da ustanem i iako opet osetim ogromnu bol u glavi, ovaj put je ignoriram i uspem da ustanem.

Uhvatim prvu bluzu i farmerice koje vidim i presvucem se.

Ni ne pogledam se u ogledalo kako bi se osigurao da izgledam barem okej, jer me od tog dana vise ni to ne zanima.

Izadjem iz sobe i krenem nadole na stepenicama prema kuhinji, jer sam siguran da je Jack tamo.

Taj covek moze da je 24/7 i opet ce biti gladan.

Ja vise nemam zelje ni za jelom. Jedina stvar koju sada zelim je da stignemo na tom mestu i da pocnem da pijem.

Sto pre krenemo, to cemo pre stici i to cu pre poceti da zaboravljam na sve sto sada osecam.

"Jesi spreman?" upita me Jack kada primeti da ulazim u kuhinju i kao sto sam i pretpostavio u rukama vec ima sendvic.

"Da, hajde da krenemo." kazem mu, nestrpljiv da sto pre stignemo na tom mestu.

"Hajde." kaze Jack, uzme kljuceve od njegovog auta i krene ispred mene prema vani.

Pratim ga do auta i kada udjemo oboje u unutra, Jack upali auto i krene prema tom mestu.

Uskoro kuce i zgrade sa strane puta se pretvore u sumu i drvece i ja zbunjeno gledam oko sebe, ne znajuci gde idemo.

"Gde idemo?" upitam Jack-a.

"Nedavno sam nasao jednu kucicu u sredini sume u kojoj niko ne zivi i uvek kad zelim da budem sam ili da razmislim idem tamo. To je moje tajno mesto." odgovori mi.

"Ako je to tvoje tajno mesto, zasto ga onda meni pokazujes?" upitam ga zbunjeno.

"Zato sto si mi ti kao brat, znam da mi nikada neces okrenuti ledja i znam da je moja tajna sigurna sa tobom. I zato sto si ti jedina osoba u koju imam poverenja."

Tada u tom trenutku, Jack je napravio najvecu gresku svog zivota.

Ne trebas verovati osobi koja zivi, ali je njeno srce odavno prestalo da kuca.

~End of flashback