The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)

Part 39

Posmatram Liam-a kako nam sprema veceru sa malim osmehom na mom licu. Ne mogu da verujem da sam pre par saata sedela u svojoj sobi i dvoumila se da li da ga saslusam ili ne. Sa jedne strane sam sretna sto sam to uradila, ali jedan mali deo mene se neprestano pita da mu nisam prebrzo oprostila. 

Znam da je to uradio da bi me zastitio, ali puno bi bola, suza, besa i ljutnje bilo ustedjeno da mi je odmah objasnio celu situacijul. Nasli bi zajedno resenje na taj problem.

Ali, odlucim da ignoriram taj mali deo, jer se uopste ne kajem sto sam mu oprostila, jer uradivsi to i ponovo osetiti njegove ruke oko mog tela i njegove usne na mojima su napravile da bol magicno nestane. Umesto bola u mojoj dusu se uselila sreca. I nnadam se da ce tamo jos dugo ostati. 

A, i verujem da se sve stvari desavaju sa razlogom. Da nisam ostala bez Liam-a, mislim da ne bih shvatila koliko ga zapravo volim. Ne bih upoznala Susan, ne bih upoznala Nate-a i ne bih otisla u New York. Ne bih shvatila da mi je Liam vrlo potreban u zivotu. Da mi je njegova ljubav vrlo potrebna kako bi hranila moju i odrzala je u zivot. Kako bi mom srcu pomogla da kuca nenormalno brzo i da se nikad ne zaustavi. 

I dok sada sedim na pultu preko puta Liam-a znam da sam donela pravu odluku i znam da se nikada necu pokajati sto sam je donela. Dok smo se vracali iz supermarketa Liam nije prestao da se hvali kako je predobar kuhar i mozda bih i poverovala u njegove reci da nam trenutno ne sprema pizzu koristeci gotova testa koja smo malo pre kupili. 

"Impresionirana sam tvojim kuharskim sposobnostima." kazem mu dok ga gledam kako pokusava da secka sastojke za pizzu kao sto to profesionalni kuhari rade i ocajno ne uspeva u tome. 

"Da li ti to sumnjas u moje sposobnosti u kuhinji?" okrene se prema meni i pocne polako da hoda ka meni, dok se ne zaustavi ispred mene, izmedju mojih nogu. 

"Nee, nikako." odgovorim mu sarkasticno. 

"Nisam ja onaj koji zna da napravi samo sendvice." izgovori tiho, njegovo lice toliko blizu mom da ako samo malo pomerim glavu prema napred njegove usne ce se spojiti sa mojima. 

A, te kafene oci u koje sam toliko zaljubljena, na trenutak me odnesu i zarobe u njihov savrseni svet da za to vreme zaboravim gde sam i o cemu smo pricali. Ali, ubrzo isplivam iz tog sveta i vratim se u realnost. 

"Nisam ja onaj koji se ceo put od stana do supermarketa i nazad falio da je profesionalac u kuhinji." izgovorim jedva, jer sa svakom mojom recju njegove usne su se sve vise i vise priblizavale mojima. 

Nikada nisam imala toliku zelju da ih poljubim i osetim na mojim i koliko god pokusavala da se kontrolisem i suzdrzim, sva kontrola je izgubljena kada on oblize usne sa jezikom. 

Stavim svoje ruke u njegovoj kosi i povucem njegovu glavu prema mojoj brisuci minijaturno rastojanje koje je postojalo izmedju nas i pocnem da ga ljubim gladno. 

On obvije svoje ruke oko mog struka i priblizi me jos blize njemu, ako je to bilo moguce i dozvoli njegovim rukama da lutaju po mom telu dok se ne zaustave vrlo nisko na mojim ledjima i ostanu tamo do kraja naseg poljubca. 

Njegove usne se savrseno sklapaju sa mojima kao da su stvorene jedne za druge, igrajuci na pesmi koju sviraju nasa srca. 

Uhvatim njegovu donju usnu sa zubima i povucem je unazad sa malim osmehom na mom licu, na taj nacin prekidajuci poljubac i puneci pluca sa vazduhom kojeg sam izgubila u toku poljubca.

"Volim te." kaze mi tiho naslanjajuci njegovo celo na moje. 

"Volim i ja tebe." uzvratim, totalno sigurna u te reci kao nikada do sada.