The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)

Part 38

Sledeca dva saata provedem sedeci u mojoj sobi i neprestano razmisljajuci o onome sto mi je Tea rekla da uradim i o uslovi koji mi je postavila. 

S jedne strane, ljuta sam i povredjena i zadnja stvar koja mi treba trenutno je da dodam ulje na vatru tako sto cu otici da vidim Liam-a i napraviti jos vecu stetu samoj sebi. Ali, sa druge strane je Tea i ne mogu iz moje glave da izbacim njene zadnje reci. Naravno da je volim, zato i trenutno razmisljam o tome da odem i saslusam Liam-a. 

Najbitnije pitanje sada je ako mi da vrlo dobro objasnjenje za to sto me je povredio, da li cu mu verovati?

Mislim da je to ono sto me sada sprecava da odem kod Liam-a. 

Uhh, ne znam. Ne znam sta da radim. Vec dva saata razmisljam da li da odem ili ne i jedini odgovor koji sam dobila je ne znam. 

Tea kaze da nista nije onako kako sto izgleda. Da li to znaci da cela nasa veza nije bila laz? Da li to znaci da je bio prinudjen da raskine samnom kako bi me zastitio?

Ima samo jedan nacin na koji mogu da saznam odgovore na sva pitanja koja mi se motaju po glavi i ja trenutno razmisljam o tom nacinu. 

Ako sada odem kod Liam-a ima samo dva nacina na koja to moze da se zavrsi: Ili cu vratiti kuci sama sa jos vecim bolom u grudima ili cu ostati u njegovom stanu i bol ce skroz nestati iz mojih grudi nakon vrlo duge dve nedelje. 

Da li je to rizik koji sam spremna da preduzmem?

Ali, zapamti Emma, na kraju se samo kajemo zbog stvari koje nismo uradili, a ne stvari koje smo uradili. 

Sa tom mislom u glavi, ustanem polako sa kreveta, presvucem se, izadjem iz kuce i dozvolim nogama da me odnesu kod decka koji ce mi ili povecati bol koji vec osecam ili ce je skroz izleciti. 

/ 

Platim taksisti kada stignemo ispred Liam-ove zgrade u kojoj sam provela najlepsu noc u mom zivotu, ali i najbolnije jutro u mom zivotu. 

Kada stignem ispred zgrade secanja od tog dana se odjednom vrate u mojoj glavi i pocnu da je napadaju sa sumnjama o tome zasto ne bih trebala da zazvonim na vrata i vidim ga ponovo.. 

U jednom trenutku dozvolim toj sumnji da preuzme moje telo i okrenem se spremna da se vratim kuci, ali se ubrzo zaustavim i skupim hrabrosti da zakoracim u zgradi. 

Odjednom 12 stepenica koje vode do prvog sprata na kojem se nalazi njegov stan, izgledaju kao 120 stepenica koje nemaju kraja. Korak po korak, sve sam blize do mozda najbolje stvari koju sam uradila ili do najvece greske u mom zivotu. 

Kada stignem ispred vrata njegovog stana moje srce pocne da kuca brze i ruke pocnu da mi se tresu na samu pomisao da je on trenutno iza ovih vrata i da cu ga za par minuta videti. 

Udahnem duboko i podignem ruku koja ne prestaje da drhti i pritisnem na zvono. Nakon par sekundi cujem korake kako se priblizavaju i srce pocne toliko brzo da mi kuca da mislim da ce mi svakog trena izleteti iz grudi. 

Kao da su moja pluca ostala bez vazduha kada se vrata otvore i on se pojavi iza njih. 

Nakon dve nedelje dugog trazenja konacno sam pronasla one braon oci u koje sam se zaljubila i kojima nisam mogla da pronadjem zamenu. 

"Emma." izgovori tiho da ga jedva cujem, ne skidajuci pogled sa mene kao da ne veruje da zaista stojim ispred njegovog stana. 

Vazduh se vrati u moja pluca i pocnem normalno da disem kada cujem njegov glas koji mi je toliko nedostajao, ali moje srce jos uvek kuca nenormalno brzo.