The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)

Part 18

Probudim se i sedim na krevetu cekajuci da se taj zvuk ponovi. Nakon nekog vremena pomislim da mi se samo prividja i odlucim da nastavim sa spavanjem, ali mi ta odluka propadne u vodu kada ponovo cujem isti zvuk. Izgleda da se Tea probudila i otisla da uzme casu vode, ili nesto drugo. Koliko god zelim da verujem da je to Tea, strah ipak ispunjava moje kosti.

Skupim hrabrosti i odlucim da krenem da saznam ko je to. Ustanem sa kreveta, treseci se od straha. Trazim nesto po sobi da uzmem, da bih mogla da se odbranim u slucaju da je neki lopov. Sta ako su duhovi? 'Ne glupiraj se, Emma, duhovi ne postoje.' Glasic u mojoj glavi mi nije govorio to isto dok sam gledala "Paranormal Activity". Uhvatim prvo sto osetim pod prstima u sobi. Osvetlim telefonom predmet koji drzim u rukama i aplaudiram samoj sebi. Patiku? Od toliko stvari u sobi ja sam uhvatila patiku. Bravo za mene. Mozda taj koji se nalazi dole nosi isti broj patika kao ja, pa mogu i da mu je pozajmim da je nosi.

Skoro i da sam zaboravila na strah, ali to ne traje dugo jer ponovo cujem neki zvuk. Otvorim polako vrata i izadjem iz moje sobe. Jedva stojim na nogama od straha, ali bicu hrabra i zastitit cu mene i Teu od ovog lopova ili mozda Caspera. Bez razlike ko je, zastiti cu nas. 'Planiras to da uradis sa patikom?' Javi se sarkasticni glasic u mojoj glavi, ali ignoriram ga, jer sada imam bitnija posla.

Polako i tihim koracima silazim po stepenicama. Zaustavim se na zadnjoj stepenici i u kuhinji ugledam visoku figuru muskarca. To definitivno nije Tea, a nije ni Casper i strah u meni pocinje jos vise da se povecava. Sta da radim sad? Dali da mu se polako i tiho priblizim i udarim ga patikom u glavu? Da i on ce se sigurno onesvestiti od tako 'jakog' udarca. Ruka u kojoj drzim patiku sa kojom bih trebala da se odbranim pocinje da mi se trese od straha i jedva drzim patiku. Mislim da cu je ispustiti svaki minut. I to se i dogodi istog trenutka kada pomislim na to. Izgovorim jedno tiho 'Sranje' i gledam bespomocno u patiku koja je bila moje jedino oruzje sa kojim sam trebala da se branim.

Sakrijem se iza zida i nadam se da taj koji se nalazi u kuhinji ne dodje i vidi me. Ali, sva moja nada umre kada cujem korake kako se polako priblizavaju prema stepenicama. Zatvorim oci od straha i stojim nepomicno dok ne cujem dobro poznati glas koji izgovara moje ime.

"Emma." strah u mom telu biva zamenjen besom kada cujem njegov glas. Ubit cu ga. Ima da ga prebijem sa ovom patikom.

"Liam." izgovorim besno njegovo ime i otvorim oci.

"Sta radis tu?" molim? On mene pita to? Zar ne treba da ja njega pitam to pitanje, a ne obratno?

"Ja bih tebe trebala da pitam to." ljutnja i bes u meni rastu sve vise i vise.

"Pa, nisi mi se javljala na telefonu i zabrinuo sam se za tebe i dosao sam da vidim dali si dobro." zabrinuo se za mene ili je samo bio ljubomoran?

"I trazio si me u kuhinji?"

"Ne." onda sta je radio tamo? "Bio sam gladan i otisao sam da napravim sendvic." pre nego sto uspem da ga upitam, on mi odgovori na pitanje koje sam postavila sebi u svojim mislima. Izgleda da on moze da cita misli. "Ipak dug je put od moje kuce do tvoje i ogladnio sam dok sam stigao tu." on stvarno nije normalan. Nisam mogla da izdrzim, a da se ne nasmijem. Koja je on budala.

"Ti stvarno nisi normalan." ljutnja i bes su sada skroz nestali.

"Pa, sta da radim kad sam bio zabrinut." pocnem jos vise da se smijem, jer znam da to nije razlog zbog kojeg je dosao.

"Bio si zabrinut ili ljubomoran?" okrenem mu ledja i krenem stepenicama gore prema mojoj sobi. Cujem njegove korake kako me prate. Udjemo u moju sobu pre nego sto mi odgovori.

"Nisam ljubomoran." ne mogu da verujem koliko je tvrdoglav.

Sednem na mom krevetu, naslonim se na zid do kreveta i posmatram Liam-a dok razgledava moju sobu. Posmatram svaki njegov pokret dok uzima slike, naredjane svugde po mojoj sobi, da bi ih bolje pogledao i kako se smesak formira na njegovom licu nakon svake slike koju pogleda. Nikada nisam ni pomisljala da ce mi se nesto ovako desiti. Da ce mi decko upasti u kucu u 4 ujutru kao neki lopov i da cu ja sedeti i diviti se predivnom decku koji se seta po mojoj sobi i smeska se.