The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)

Part 22

"Tata?" izgovorim iznenadjeno kada ugledam tatu kako ulazi u dnevni boravak.

Liam je odavno otisao s obzirom na to da nije bio tu kada sam se jutros probudila. Nemam pojma gde je otisao, niti zasto nije sacekao da se probudim pa da onda ode. Milion razloga i mogucih situacija je proletelo mojom glavom, ali ih rasteram i pokusavam da ne mislim o tome. Ali, ni to sto mi se nije javio niti poslao poruku ne pomaze u tome.

Tea se nije vratila od juce ujutru i ne znam ni gde je, niti sa kim je i pocinjem da se brinem.

Sta je sa ovim ljudima danas i njihovim tajnim odlascima negde?

Ustanem sa kreveta i bacim se u tatin zagrljaj. "Falio si mi." priznam mu tiho jos uvek uzivajuci u njegovom toplom i cvrstom zagrljaju.

"I ti meni, malena." govori mi tata, dok se ja polako i nevoljno izvlacim iz njegovih ruku.

"Kako je bilo u New Yorku? Jesi uhvatio nekog loseg coveka?" ne znam zasto, ali uvek kada pricam sa tatom ponasam se kao da imam 11 godina, a ne 21.

"Uhvatili smo puno njih vrlo brzo. Zatvorili smo slucaj jos prvih tri dana otkako smo stigli." zasto se nije tad vratio, ako su tako brzo zavrsili sa poslom?

Odlucim da saznam odgovor na to pitanje i upitam ga "Sta ste radili ostale dane?"

"To je nesto o cemu bih zeleo ozbiljno da popricam sa tobom." ozbiljan izraz tatinog lica mi govori da se radi o necemu ozbiljnom, ali sta bi moglo biti? Nije valjda da je dobio premestaj u New York i da se selimo tamo, jer ja ne idem nikud odavde. Ne sada kada Liam postoji u mom zivotu. 

"O cemu se radi?" imam osecaj da mi se nece svideti odgovor koji cu dobiti na ovo pitanje. 

"Zadnji put kada sam bio u New Yorku upoznao sam jednu zenu po imenu Susan." osecaj me nije prevario. "Znas da nakon smrti tvoje majke nisam cak ni pogledao drugu zenu, ali Susan mi je privukla paznju. Mislio sam da nakon tvoje majke nikada necu moci da zavolim ni jednu drugu zenu, ali pogresio sam. Zaljubio sam se u Susan." tata zavrsi njegov govor i ja ostanem u soku.

Pokusavam da upijem sve reci koje sam cula, ali ne mogu. Zelim da kazem nesto, ali ne znam sta. Mozak kao da mi se iskljucio i ja ne mogu da razmisljam. Nikad nisam ocekivala da cu nesto ovakvo cuti kako izlazi iz mog oca. Bar ne nakon stanja u kojem sam ga gledala nakon sto je mama umrla. Deo mene je srecan zbog ovoga sto cuje, ali dominantniji i veci deo mene mrzi reci koje je cuo upravo sada. Ne mogu da zamislim tatu sretnog sa zenom koja nije mama. Jedan deo mene ni ne zeli da zamisli to. 

Sedim tako u tisini par minuta gledajuci prazno u tatu. Moj mozak trenutno ne radi dovoljno brzo da smisli recenicu i kao najbolje resenje ove situacije nadjem moj odlazak u sobu bez reci. Pre nego sto izbacim iz sebe reci za koje cu se kasnije pokajati ustanem i izadjem iz dnevnog boravka ostavljajuci tuznog tatu u njemu. 

Zatvorim se u sobu i pokusavam da razumno razmisljam o ovoj situaciji. Proslo je vise od 10 godina i naravno da moj tata zasluzuje da bude sretan, ali ja ne mogu da ga zamislim sretnim sa zenom koja nije mama. Pokusavam da negiram cinjenicu da duboko u sebi ne zelim da tata bude sretan sa drugom zenom. 

Ali, isto tako duboko u sebi sam znala da ce se ovo nekada desiti, ali nisam tome pridavala paznje i sada kada se desilo, ne znam sta da mislim ili sta da kazem o tome. 

Nakon saat vremena razmisljanja pronadjem prave reci koje zelim da kazem tati i izadjem iz sobe i uputim se u dnevni boravak. 

"Tata." izgovorim tiho kada udjem u dnevni boravak i pridobijem paznju tate koji je do tada sedeo pognute glave i tuznog izraza lica. 

Tuga preuzme moje telo kada se tatine crvene oci susretnu sa mojima. 

Plakao je. 

Ali ne razumem zbog cega? Nisam izgovorila nijednu rec o situaciji, samo sam otisla jer sam bila previse sokirana. Je li ga to povredilo? Je li zbog toga plakao?

Sednem pored njega na kaucu i zagrlim ga, moja glava naslonjena na njegove grudi. 

"Oprosti sto sam samo tako ustala i otisla bez da kazem nijednu rec, ali bila sam u soku. To su bile zadnje reci koje sam ocekivala da cujem. Znala sam da jednog dana hocu, ali nisam znala da ce taj dan biti danas. I sada kada se to desilo mozak mi se zablokirao i nisam znala sta da kazem. Zato sam i otisla da bih razmislila o celoj situacji i procesovala reci koje sam cula." objasnim tati jos uvek stojeci u njegovom zagrljaju. 

Izvucem se iz njegovog zagrljaja i pogledam ga u njegove oci pre nego sto izgovorim reci zbog kojih sam izasla iz moje sobe i dosla ovde. 

"Proslo je 10 godina od kad smo izgubili mamu i nijedna zena ne bi nikada mogla da je zameni." tata preusmeri pogled sa mojih ociju na pod i tuga se ponovo pojavi na njegovom licu. 

Nije valjda da misli da necu hteti da se on vidja sa Susan?

"Ali, ti zasluzujes da budes sretan i znam da bi i mama htela da ti ponovo nadjes nekog i ponovo budes sretan i koliko god bilo tesko da se naviknem na Susan i novu situaciju, ipak nije nemoguce. I uradit cu to, jer zelim da budes sretan. Zasluzujes to."

Tata podigne glavu i pogleda me iznenadjeno zbog mojih reci i tuzan izraz njegovog lica brzo biva zamenjen ogromnim osmehom.

Uskoro se ponovo nadjem u tatinom zagrljaju koji mi neprestano zahvaljuje zbog toga sto sam prihvatila Susan. 

Mislim, bice cudno gledati tatu sretnog sa zenom koja nije mama, ali s vremenom cu se naviknuti. 

Zelim da bude sretan i zasluzuje da bude sretan nakon svega. 

"Idem sada da se odmorim od puta, jer veceras moram opet na posao." govori mi tata dok polako napusta nas zagrljaj. 

"U redu. Lepo spavaj." govorim mu i on se nasloni prema meni i ostavi poljubac na mom celu pre nego sto ustane sa kauca i uputi se prema njegovoj sobi. 

Moje misli se ponovo vrate Liamu i Tei i izvadim telefon kako bih videla dali ima neka poruka od bilo kojeg od njih, kada cujem vanjska vrata kako se otvaraju i odmah ustanem i istrcim u hidnik. 

"Pa, gde si ti do sad?" upitam Teu istog trenutka kada udjem u hodnik i ona podskoci istog trenutka stavljajuci ruku na srce. 

"Prepala si me." govori mi i prolazi pored mene hodajuci prema njenoj sobi i ja je pratim. "I bila sam sa Isaac-om."

"Celu noc?" upitam je iznenadjeno i iako ne mogu da joj vidim lice znam da sada prevrce ocima.

Eto toliko je dobro poznajem.

"Da, celu noc." odgovori mi i obe udjemo u njenu sobu. Ja sednem na njen krevet dok se ona uputi prema ormaru i izvadi maicu i trenerke kako bi se presvukla. 

"I sta ste radili celu noc?" upitam je sa zlocestim osmehom na licu. 

"Ne ono na sta ti mislis." odgovori mi i obuce maicu pre nego sto sedne na krevetu i nasloni se na zid iza njega. 

"Nisam mislila nista." govorim joj, a ona samo klima glavom ne verujuci mi uopste. "Sta ste radili onda?"

"Ispricat cu ti sve, ali onda ces mi ti ispricati sve o prosloj noci sa Liamom." klimnem glavom pristajuci na njen predlog. 

Tea odmah pocne da mi ispricava svaki detalj od prosle noci i ja samo klimam glavom i gledam u nju, dok moje misli ponovo lete prema Liamu. 

Gde je? I zasto je otisao bez nikakvog pozdrava i bez da mi kaze nista?

-----------------------------------------------------------------------------------------------

Ja se izvinjavam sto ovaj deo toliko kasni, ali uz maturu i polaganje nekih glupih testova i ucenja za te testove nisam imala vremena da se posvetim prici i pisem.

Ali, sada je skola konacno zavrsila i sada ce delovi stizati vrlo brzo jer cu imati vremena da pisem. 

Isto tako objavila sam mali deo price koju cu uskoro da pocnem da objavljujem na Wattpad-u, pa pogledajte.. 

Uzivajte. 

Emma xx