The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)

Part 36

Iz vrlo lepog sna me probudi telefon koji ne prestaje da zvoni. Ubit cu osobu koja prekida moje spavanje. Zar ljudi ne znaju da nije lepo zvoniti ljudima i buditi ih u 9 saati ujutru?

Zgrabim telefon sa stolcica koji se nalazi pored kreveta i prvo vidim ko me zove i tek onda vidim da je 12 saati. 

Ohh...

"Halo?" odgovorim na Nate-ov poziv, dok jos uvek lezim na stomaku, zatvorenih ociju. 

Mozda ponovo zaspem, ko zna?

"Jesi li ti to spavala?" upita me Nate i ja prevrnem ocima na tome. 

"Pff, kakvo je to pitanje? Naravno da sam spavala." odgovorim mu i iako ga ne vidim, sigurna sam da sada prevrce ocima.

"I ja sam glup sto te to pitam." kaze i pocne da se smeje.

"Hej, ovo je prvi put da kazes nesto sto je ustvari istina." sada ja pocnem da se smejem, dok njegov smeh se polako utisava, dok skroz ne nestane. 

"Ha-ha, vrlo smesno." sada je prevrnuo ocima, mogu da se kladim u to.

"Znam da jeste. Ja sam vrlo smesna osoba."

"Sta god ti pomaze da spavas nocu."

Sada se sigurno on kladi da prevrcem ocima i pobedio bi u toj obkladi, jer to je ono sto upravo radim.

"Zasto si me trazio, Anderson?" upitam ga ozbiljno.

"Zvao sam te da ti kazem da ustanes i spremis se, jer te vodim na jedno mesto, Brown." 

Kakvo mesto? Pomislim i to je sledece sto ga upitam. 

"Kakvo mesto?"

"Videt ces. Samo obuci farmerice, bluzu i patike, jer dolazim po tebe za nekih 20 minuta." kaze mi i pre nego sto imam prilike da kazem nesto on zavrsi poziv.

Mrzim sto ne znam gde me vodi. Mrzim kad ne znam gde idem. Mrzim kad neko ne zeli da mi kaze na koje mesto idemo.

Liam je to radio celo vreme. Nikad mi nije govorio gde bi me vodio, jer je hteo da to bude iznenadjenje.

Uhh, zasto jebeno sve povezujem sa Liam-om? Zaboravi ga, Emma. Jebeno ga zaboravi. Sigurna sam da je on to odavno uradio.

Ustanem nevoljno sa kreveta kako bih se istusirala na brzinu, oprala zube i obukla se. Moj stomak se oglasi dok hodam prema kupatilu. Nate-u je bolje da me odnese na dorucak negde, jer ne verujem da bi voleo da upozna gladnu Emmu. 

Nate mi je za ovo vreme dok sam u New York-u postao vrlo dobar grud. Ne vidim ga kao sto gledam Liam-u, vise ga vidim kao sto sam gledala Mike-a. Tako da, Nate mi je vise kao brat, a ne neko sa kim bih bila u vezi. 

Nakon svega, moje srce jos uvek kuca samo za Liam-a. I mislim da nikada nece prestati. 

Petnaest minuta od kad me je Nate zvao i ja sam spremna da idem. Sednem na krevetu cekajuci da on dodje da me pokupi. 

Proslo je tri dana od vecere sa Susan i pet dana od kad smo ja i tata stigli u New York. Danas nam je zadnji dan ovde i sutra rano ujutru se vracamo u Washington. 

Na neki nacin sam tuzna sto moramo da idemo, jer to znaci da cu moradi ovde da ostavim Nate-a i Susan sa kojom sam se zblizila ovih zadnjih tri dana. 

Nedostajat ce mi, iako cemo se svaki dan slusati preko telefona, ali to nije isto kao kada pricas sa njima uzivo, ali sigurna sam da ce tata opet dolaziti u New York zbog posla i ja cu dolaziti zajedno sa njim. Naravno ako se oslobodim od glupog faksa na par dana.