The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)

Part 29

Stojim tako nepomicno, drzeci telefon u rukama i citajuci poruku iznova i iznova kao da ce se sastav poruke promeniti ako ga procitam vise puta. 

Ali, na zalost, ne menja se i nece se promeniti. 

Najgore od svega je sto je broj nepoznat i ne znam ko mu je poslao ovu poruku. 

Onda se setim na sve one poruke koje je dobijao tokom vecere pre nedelju dana. 

To mora da je ista osoba koja mu je tad slala poruke, da mu je poslala i ovu. 

Dali mu je neka devojka poslala to? 

Naravno da jeste. Ko bi drugi mogao da bude? 

Samo mi nije jasno zasto je spavao samnom ako je planirao da raskine samnom? 

Naravno da je hteo samo da spava samnom, pa onda da me odjebe. Ja sam mu bila samo jos jedna u nizu. 

Ali, nisam osoba koja donosi zakljucke i odluke pre nego sto saslusa objasnjenje, zato cu ga sacekati dok izadje iz kupatile i direktno ga pitati da mi objasni od koga je poruka i sta bi ta poruka trebala da znaci. 

Sednem na krevetu, jer moje noge postaju preslabe da bi drzale moje telo. 

Stisnem telefon cvrsto u ruci osecajuci kako bes raste u meni, ali mu necu dozvoliti da mi pomuti razum i natera me da odem bez da cujem objasnjenje. 

Ne zelim da se kasnije kajem zbog izbrzanih odluka, donetih jer sam dozvolila besu da preuzme moj um. 

Nakon par trenutaka cujem otvaranje vrata i okrenem glavu u tom smeru.

Liam izadje iz kupatila i pogleda me razocarano. 

"Zasto si se presvukla?" upita me, prilazeci mi. 

Ja ne odgovorim nista, samo ga gledam spremna da se suocim sa njim zbog poruke. 

Sedne pored mene stavljajuci njegovu ruku na moj obraz, mazeci ga sa palcem. 

Koliko god da mi ovo trenutno prija, ne mogu da dozvolim mojim osecanjima koje imam prema njemu da mi pomute razum i da zaboravim na poruku. 

Odmaknem glavu na stranu kako bi njegova ruka izgubila kontakt sa mojim licem i pomerim se unazad na krevetu kako bih stvorila daljinu izmedju nas. 

Liam me pogleda zbunjeno ne znajuci sta se dogadja.  

Ili zna, ali se samo prepravlja da ne zna. 

Mozda je to gluma. Mozda je to samo deo plana.

"Sta je bilo?" upita me i ja se sarkasticno nasmijem. 

Ne kazem nista na njegovom pitanju, umesto toga mu pokazem poruku kao odgovor. 

Pogleda u telefon i kada procita poruku njegov izraz lica se promeni. 

Na njegovom licu nema nikakvih emocija. Nista. 

I to mi samo govori da je sve ovo bilo samo igra. Jedna bolesna igra u kojoj sam ja bila igracka. 

Liam makne pogled sa telefona i pogleda u pod, jos uvek ne pokazivajuci nikakvu emociju. 

"Reci mi da je ta poruka samo obicna sala." kazem mu tiho, gledajuci u njega i ocekivajuci nekakvu reakciju. Nesto. Bilo sta. 

Ali, nista. Apsolutno nista. 

"Reci mi ko je poslao to i sta bi to trebalo da znaci." kazem mu sa istim tonom, ali opet nista. Nikakva reakcija. 

"Samo reci nesto. Jebeno mi reci nesto." razderem se na njega i on podigne glavu i pogleda me zacudjeno, verovatno zato sto me nikad ranije nije cuo kako se derem.