The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)

Part 16 - Valentine's Day

~Prekosutra

"Da nije ovo malo previse?" upitam Teu kad se pogledam u ogledalo.

"Nije uopste. Prelepa si, Liam ce poludeti kada te vidi." nadam se da je Tea u pravu. Svidja mi se kako izgledam, nije da mi se ne svidja, samo sto nikad ranije nisam izgledala ovako i nekako mi je cudno. Moram da priznam da je Tea savrseno zavrsila svoj zadatak sminkanja, jer prvi put sama sebi izgledam lepo.

"Uhh, nadam se da si u pravu. Previse sam nervozna, sis. Kao da idem na svoje vencanje, a ne na obican dejt." dlanovi mi se znoje, a srce samo sto mi nije iskocilo iz grudi koliko jako kuca.

"Smiri se, sve c.." Teu prekine zvono na vratima. To je Liam. Tea mi se nasmeje dok ja umirem od nervoze. Ne mogu da verujem koliko je brzo vreme proslo. Prosla su dva saata otkad je Tea pocela da me sminka, a meni izgleda kao da su prosle samo 20 minuta.

Polako krenem da se spustam stepenicama, jer brze ni ne mogu da hodam u stiklama. Tea ide zamnom i kako sto se priblizavamo vratima, ja pokusavam da nekako smanjim nervozu koju osecam. Zastanem pred vrata i udahnem duboko pre nego sto ih otvorim. Nabacim veliki osmeh i konacno otvorim vrata.

"He..ej." Liam jedva progovori kada ja otvorim vrata i on me ugleda. Tea je bila u pravu. Liam me gleda od glave do pete i pokusava da nesto kaze, ali ne moze. "Predivno izgledas." jedva progovori Liam.

"Hvala. Ni ti nisi los." Liam nosi crno odelo, sa crnom leptir masnom i moram da priznam da izgleda predobro.

"Idemo li?" upita me i pruzi mi ruku. Klimnem glavom i svoju ruku stavim na njegovu.

Prsti nam se isprepletu i krenemo prema Liam-ovom autu. Okrenem se nazad i ugledam Teu koja mi mase. Slobodnom rukom joj mahnem i okrenem glavu prema Liam-u. Liam mi otvori vrata auta i ja udjem unutra. Sacekam da Liam sedne na drugu stranu da ga upitam gde idemo.

"Gde idemo?" upitam ga iste sekunde kada Liam sedne na mesto. Liam se nasmije i prevrne ocima.

"Ti stvarno hoces da te izbacim iz auta." govori mi Liam i to me potseti na nas prvi dejt, kada sam ga pitala gde idemo, pa jedno milion puta. "Morat ces da budes strpljiva." strpljenje je pojam za koji ja ne znam sta znaci. Nemam uopste strpljenja i ne mogu da cekam.

Odustanem, jer znam da mi Liam nece otkriti gde me nosi. Dobro je sto ovajput voznja nije trajala pola saata kao prosli put, jer bih poludela od znatizelje da jeste. Parkiramo se na parkingu jedne zgrade i sada sam jos vise zbunetija o tome gde idemo. Liam mi otvori vrata i pruzi mi ruku. Dam mu svoju ruku i zbunjeno gledam oko sebe kada izadjem iz auta. Pratim Liam-a koji ulazi u zgradu. Nije valjda da idemo u njegov stan. Preskrtam tu opciju kada udjemo u lift i Liam stisne dugme koje vodi do krova zgrade. Nasi isprepleteni prsti ostaju spojeni zajedno dok ne izadjemo iz lifta. Stignemo na krov zgrade i ostanem zacudjena i iznenadjena od onoga sto vidim. Na sredini krova je postavljen jedan sto na kome stoje dva tanjira, dve case i dve svece. Oko stola su razbacane latice ruza, a na jednoj stolici stoji jedna crvena ruza. Umalo pocnem da placem od srece zbog prizora koji gledam. Nikada nisam ni sanjala da ce me neko odvesti na ovakav dejt za Valentinovo. Ovo nisam gledala ni u jednom romanticnom filmu, a verujte mi gledala sam puno romanticnih filmova. Ovo je bolje od svih tih filmova.

"Svidja ti se?" upita me Liam. Ja okrenem glavu prema njemu sa suzavim ocima i rukom koja mi se nalazi na ustima.

"Naravno da mi se svidja." kakvo je to uopste pitanje. Kome se ovo ne bi svidelo?

"Hajde." kaze mi Liam i krene prema stolu sa mojom rukom jos uvek u njegovoj. Uzme ruzu koja se nalazi na stolici i pruzi je meni. "Ovo je za tebe." kaze mi i ja mu se zahvalim i uzmem ruzu. Liam izvuce stolicu i ja sednem na nju. Pravi dzentlmen nema sta.

Kada Liam sedne na stolicu sa druge strane, pojavi se jedan covek koji u ruci nosi bocu vina.

"Dobro vecer." govori nam dok sipa vino u case. Liam i ja u isto vreme izgovorimo dobro vecer i nasmijemo se. Konobar ode i ne prodje puno vremena kad se vrati sa tanjirima puni hrane na njima. Spusti tanjire ispred nas i izgovori jedno 'uzivajte' pre nego sto ponovo ode.

"Liam ovo je predivno. Hvala ti." zahvalim se Liam-u zbog ovog dejta. Ovo uopste nisam ocekivala.

"Drago mi je da ti se svidja." stavi njegovu ruku na moju koja stoji na stolici i nasmije se.

"Kako si nasao ovu zgradu?" upitam ga kad oboje pocnemo da jedemo.

"Slucajno sam je otkrio kada je Leah umrla." njegov osmeh nestane sa lica, a zajedno sa njegovim nestane i moj. "Od tad sam uvek dolazio ovde kada bih bio tuzan."

"Izvini nisam htela da te rastuzim." nisam trebala to da ga pitam, ali opet kako sam znala da je tada pronasao.

"U redu je. Nema tuge veceras. Tu smo da bi uzivali i to cemo i raditi, okej?" pogledam u Liam-a i nasmejem se.

Kada zavrsimo sa jelom, Liam ustane sa stolice i ja ga pratim dok se priblizava meni. Pruzi mi ruku po ne znam koji put veceras i ja ga zbunjeno pogledam.

"Hajde, ustani." uhvatim njegovu ruku i ustanem.

"Gde idemo?" upitam ga, ali mi on ne odgovara. Ne gledam njegovo lice, ali pretpostavljam da se sada smeje i prevrce ocima.

Liam mi nista ne govori dok se priblizavamo ka ivici zgrade. Odmah se zaustavim kada se priblizimo i Liam se okrene prema meni.

"Sta je bilo?" upita me. Pogledam prema dole i napravim dva koraka unazad kada vidim koliko je visoko.

"Imam strah od visina." govorim mu.

"Verujes li mi?" upita me i ja ga zbunjeno pogledam. Zasto me to pita?

"Da, zasto?"

"Okej, onda dodji." hvata mi ruku i polako sedne na ivici zgrade. O, ne. Emma to nece uraditi.

"Nema sanse." govorim mu i ponovo napravim dva koraka unazad.

"Ne plasi se, nista se nece dogoditi, ja sam tu. Hajde, dodji." stojim nepomicno par sekundi dok ne skupim hrabrosti da se pridruzim Liam-u.

Skinem stikle i polako sednem pored Liam-a, dok mi strah obuhvata svaku mogucu kost u mojem telu. Ponovo pogledam prema dole i tek sad shvatim da ispod se nalazi jedna velika terasa, ali to ne pomogne da strah nestane. Naslonim se na Liam-a i on me zagrli jednom rukom. Pogledam ispred i tek sada vidim da se sa ovog krova vidi ceo Washington.

Sedimo tako u tisini i uzivamo u pogledu koji se nalazi ispred nas i moj strah polako nestaje. Nisam ni zamisljala da ce se ova vece ovako odvijati.

"Zelim te nesto pitati." Liam prekine tisinu i ja podignem glavu i pogledam ga.

"Pitaj me." govorim mu i nestrpljivo cekam njegovo pitanje.

"Ovaaj.. Pa, hteo sam te pitati.. Dali bi.. ovaaj.. Dali bi zelela da mi budes devojka?" jedva izgovori, a ogroman osmeh se pojavi na mom licu. Mislim da je to dovoljan odgovor.

"Da." odgovorim mu i njegova nervoza sa lica nestaje i umesto nje pojavi se osmeh. Liam nista ne govori samo obuhvati moje lice sa njegovim rukama, priblizi moju glavu prema njegovoj i poljubi me. Nase usne se spoje i plesu polako uz pesmu nase ljubavi. Ne bih rekla da jos uvek postoji ljubav, jer je prerano, ali mozda neka mala zaljubljenost sigurno postoji. Poljubac ne traje dugo i nakon njega ja ponovo naslonim glavu na njega i on me ponovo zagrli.

"You and I,
we don't wanna be like them,
we can make it till the end,
nothing can come between,
you and I,
not even the Gods above,
could separate the two of us,
no nothing can come between,
you and I,
Ohh, you and I." 

Liam pocinje da peva i ja se iznenadim, jer nisam znala da zna da peva. Uzivam u njegovom andjeoskom glasu i u ovoj veceri, dok on nastavlja da tiho peva.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Samo hocu da kazem, da je ljubav bljak.
Hvala i uzivajte xD

Emmaxx