Budim se polako i pokusam da pomerim svoje telo, ali moji pokusaji propadnu u vodu svaki put. Otvorim oci da bih videla zasto ne mogu da pomerim svoje telo. Sve mi postane jasno kada se moje oci otvore i vide da je moje telo zarobljeno od Liam-a. Moje noge su isprepletene sa njegovim, njegove ruke me drze zarobljenu u njegovom zagrljaju, a moja glava je na njegovim grudima i ide gore dole u ritmu sa njegovim disanjem.
Srce mi se ispunjava srecom kada osetim lagane otkucaje njegovog srca ispod moje glave. Iako ne osecam nijedan deo moga tela, jer sam zarobljena u Liam-ovom zagrljaju, ako ovo mogu i da nazovem zagrljaj, osecaj je predivan i ne zelim da ikada prestane. Zelim da zauvek ostanemo ovako zagrljeni. Zelim da se zauvek osecam ovako srecno dok slusam otkucaje njegovog srca i njegovo tiho disanje. Da on zauvek bude samo moj, a ja zauvek samo njegova.
Podignem glavu da pogledam u njegovo lice i vidim da je budan.
"Koliko dugo si budan?" upitam ga dok ga gledam zbunjeno. Samo da me nije ponovo uhvatio kako se smeskam kao neka retardirana osoba dok sam razmisljala koliko mi je lepo dok lezim u njegovom zagrljaju.
"Dovoljno dugo da te gledam dok se smeskas i verovatno ponovo razmisljas o meni." govori mi i pocinje da se polako smeje.
Uhvatim prvu priliku koja mi se pruzi da se oslobodim od njegovog tela i odmaknem se od njega. Pogledam u njega, prevrnem ocima i krenem da ustanem, ali me njegova ruka zaustavi.
"Gde si krenula?" povuce me pre nego sto uspem da ustanem i padnem na njemu.
"Mislila sam da se obucem i spremim dorucak, ako mi dozvolite, gospodine umisljeni." odgovorim mu na pitanje i on se nasmije kada mu kazem 'gospodine umisljeni'.
"Dozvolit cu vam naravno, ali zaboravili ste poljubac za dobro jutro." njegov jutarnji glas je toliko hot, da moje srce pocinje ubrzano da kuca, svaki put kada nesto kaze.
"Oh, izvinite, gospodine umisljeni." izvinim se na mojoj zaboravljenosti i priblizim mu se da ga poljubim.
Usne nam se spoje u blic poljubac koji sam ja planirala da mu dam za dobro jutro, ali on je ocito imao razlicite planove od mojih. Uhvati moje lice njegovim rukama i polako mi miluje obraze, dok ono sto je trebalo da bude blic poljubac se pretvara u dugacak poljubac. Osecam kako mi ceo zooloski vrt trci po stomaku dok traje nas poljubac. Uhvatim njegovu donju usnu sa mojim zubima i ugriznem ga, dok pocnem polako da se odvajam od njega i unistim nas carobni momenat.
Ustanem sa kreveta i uzmem trenerke i obicnu majicu iz plakara da bih se presvukla. Liam ustane iz kreveta i obuce majicu koju je juce skinuo. Ugledam za poslednji put njegovo torzo, pre nego sto mi on uskrati zadovoljstvo kada obuce majicu.
"Mozes i tu da se presvuces meni ne bi smetalo." govori mi Liam kada krenem da izadjem iz sobe i odem u WC da bih se presvukla. Pogledam u njega koji na svom licu ima zlocesti osmeh.
"Samo sanjajte, gospodine umisljeni." izadjem iz sobe i krenem prema WC-u kada cujem njegov glas kako se dere iz sobe i govori mi 'Nisam umisljen'. Odmahnem glavom i nasmejem se.
Obavila sam sve sto sam trebala u WC-u i vratila se u moju sobu da ostavim pizame. Liam jos uvek sedi na istom mestu na kojem je sedeo i kada sam izasla iz sobe. Izgleda da je cekao mene, jer cim sam usla u sobu iste sekunde je ustao.
"Ja sam gladan." uhvati se rukom za stomak i napravi neku grimasu. Nasmejem se i govorim mu da sam i ja puno gladna.
Ostavim pizame i namestim krevet, pre nego sto uhvatim Liam-ovu ruku i krenemo zajedno prema kuhinji.
"Sta cemo da jedemo za dorucak?" upita me kada udjemo u kuhinju i nasloni se na pult.
"Napravit cu ti moj vrlo poznati sendvic." govorim mu ponosna na svoje sendvice i on me posmatra dok uzimam namirnice koje su mi potrebne iz frizidera i stavljam ih na pult.
Uzmem nekoliko kriski hleba i pocnem da sastavljam svoj vrlo dobro poznati sendvic. Vidim Liam-a kako se odmakne od pulta i ne vidim gde ide, dok ne osetim njegove ruke kako polako nalaze put oko mog stomaka. Njegovo telo se priblizi mom i nasloni njegovu glavu na moje rame. Dobro poznati zooloski vrt ponovo zaigra u mom stomaku na dobro poznatoj muzici. Ne mogu da opisem osecaje koji sada divljaju u meni kada mi se tako priblizi i zagrli me. Ne mogu da opisem koliko mi prija njegov zagrljaj i njegova blizina. Ne mogu da opisem ni osecaje koje on budi u meni. Osecaje koje nisam ni znala da postoje. On ih je probudio u meni.
"Ponudio bih se da ti pomognem, jer vidim koliko je ovaj recept komplikovan, al ne bih da se mesam u tvom umecu." sarkazam preocigledan u njegovom glasu i ja se nasmejem.
"I da si se ponudio da mi pomognes, ne bi mogao, jer je ovo prekomplikovan recept i samo ja znam da ga napravim." govorim mu smejeci se i on pocne da se smeje.
Moje uho do kojeg se nalazi njegova glava uziva u muzici koju proizvodi njegov smeh. Odmaknem se od njegovog zagrljaja i okrenem se prema njemu.
"Dorucak je gotov." uzmem jedan od sendvica i dam mu ga. "Probaj da vidim dali ce ti se svidjeti, ma da sam sigurna da hoce, jer to je ipak Emmin sendvic." govorim mu ponosna na svoje sendvice.
Posmatram ga dok uziva u prvom zalogaju mog sendvica i cekam da zavrsi da bi mi rekao njegova misljenja.
"Predobro je. Isplatio se toliki trud i toliko vremena potroseno na pravljenju sendvica." govori mi dok uzima jos jedan zalogaj.
"Ha-ha, vrlo smesno." nasmejem se sarkasticno i pocnem da jedem svoj sendvic.
"Jel mozete da mi date recept ovog cuvenog sendvica, gospodjice kuharice?"
"Ne, gospodine umisljeni. Ovaj recept je familijarna tajna." govorim mu i nastavljam da jedem svoj sendvic.
Gledam u Liam-a koji ostavlja ostatak njegovog sendvica na stolu i polako mi se pribliziva. Pogledam ga zbunjeno i ne shvatam sta radi sve dok mi se skroz ne priblizi i odjednom me poljubi. Prolazi par sekundi pre nego sto izadjem iz soka od njegovog postupka i pocnem da mu uzvracam poljubac. I ponovo, po ko zna koji put od jutros, zooloski vrt zaigra mojim stomakom. Da li oni nekada idu na spavanje? Ocigledno da ne.
"Jel ovo bilo hvala za moje fenomenalne sendvice?" upitam ga kada nas poljubac zavrsi. Nasmije se na moje pitanje pre nego sto odgovori.
"Ne. Dosli mi je odjednom da te poljubim i poljubio sam te." izgovorim jedno aww pre nego sto ga zagrlim.
Obvije njegove ruke oko mojeg tela, a ja naslonim glavu na njegove grudi. Ponovo imam priliku da mu osetim otkucaje srca, ali ovoga puta njegovo srce kuca brze nego jutros. Mora da je zbog toga sto sam ja u njegovom zagrljaju. Mora da je to, zar ne? 'Pa sigurno nije zbog sendvica.' govori mi glasic u glavi i ovajput odaberem da mu verujem.
Nasloni njegovu glavu na mojoj i stojimo tako duze vremena. Njegove ruke me drze cvrsto, kao da nikada ne zeli da me pusti. I nadam se da stvarno ne zeli. Znam da ja ne zelim da njega pustim nikada. Jer zbog njega pocinjem da osecam nesto meni nepoznato. Nesto sto nikada nisam osecala prema nekome drugome. Nesto od cega se plasim i bezim. Zaljubljenost? Ljubav? Ne znam koje od ovih dvoje je ono sto ja osecam, ali znam da sta god da je u meni budi veliki strah. Strah da ce mi se to obiti o glavi i ostaviti me povredjenu.
Oteram ruzne misli iz moje glave i nastavim da uzivam u momentu. U momentu ne traje dugo pre nego sto biva prekinut.
"Ja bih trebao da idem sad." obavesti me Liam kada prekine nas zagrljaj. Klimnem glavom i uputimo se prema hodniku.
Izlazimo iz kuhinje i ispred stepenica ugledam moju patiku koja je bila moje odbrambeno oruzje protiv Liam-a za kojeg sam mislila da je lopov. Nasmejem se secanjima od tog nastana i svojoj gluposti. Odmahnem glavom i nastavim prema hodniku.
"Vidimo se." govori mi Liam pre nego sto me poljubi na blic i izadje iz kuce.
"Vidimo se." uzvratim mu i mahnem mu kada krene ulicom na putu prema njegovoj kuci.
Stojim tako gledajuci kako se Liam-ova figura polako smanjuje kako on hoda dalje i dalje. Stojim i smeskam se kao neka retardirana osoba. Sta se ovo jebeno desava samnom?
YOU ARE READING
The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)
Fanfiction"There's a million reasons why I should give you up, But the heart wants what it wants..."
