The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)

Part 34

"Jesi sigurna da zelis da je upoznas? Shvatit cu ako jos uvek nisi spremna za to."

"Spremna sam, tata, veruj mi." 

Vec pola saata pokusavam da ubedim tatu da sam spremna da upoznam Susan. Pokusavam da ga ubedim, ali nikako ne mogu samu sebe da ubedim da sam spremna, jer nisam. Nisam spremna i nikada necu biti spremna i zato i radim ovo sad. Upravo zbog toga sto znam da nikada necu biti spremna da upoznam zenu koja zauzima mamino mesto u tatinom zivotu. Nikada necu biti spremna da upoznam zenu u koju se moj tata zaljubio, a da to nije mama. Nikada necu biti spremna da upoznam zenu koja polako, ali sigurno ulazi u nase zivoti, planira da tamo ostane i postane deo njih. 

Nisam spremna zato sto se plasim. Izgubila sam Mike-a i mamu i tata mi je jedina porodica koja mi je ostala. Nisam spremna i ne zelim da izgubim i njega. Mozda to zvuci sebicno, ali kada izgubite dve najbitnije osobe u svom zivotu, postanete sebicni kada je u pitanju jedina ostala osoba koju imate. 

Mislila sam da nikada necu morati da se suocim sa ovim, jer nikad nisam razmisljala o tome da ce tata pronaci nekoga drugoga, ali sada neka meni nepoznata zena ulazi u nase zivote, najvise u tatin, i plasim se da ce mi ga oduzeti. Da cu ostati i bez njega i sama pomisao na tu mogucnost me ubija. Pokusavam da ne mislim na to, pokusavam da ostanem pozitivna i da mislim da se to nece dogoditi, ali ne uspevam u tome. 

"Okej, duso, samo znaj da ne moras da radis ovo sad ako ne zelis. Znam da ti je sve ovo tesko i zato ne zelim da se osecas kao da moras ovo da uradis." kaze mi tata, gledajuci me sa zabrinutim pogledom. 

"Znam, ali zelim da uradim ovo sad. Zelim da upoznam zenu koja je osvojila srce moga oca." kazem mu, davajuci mu mali osmeh, koji bi trebao da ga ubedi u moje reci i tatini obrazi porumene na moju zadnju recenicu. 

Ne secam se da sam ikada videla tatu sa crvenim obrazima, sto znaci da je stvar sa Susan ozbiljnija nego sto sam mislila. 

"Okej, onda, ako ti tako kazes. Ja idem sad na posao, veceras cu doci da te pokupim, okej?" upita me tata i ja klimnem glavom, jos uvek noseci na licu onaj mali osmeh. 

Tata uhvati moje lice rukama i poljubi me u celo, a ja obvijem ruke oko njegovog tela i zagrlim ga cvrsto. 

Nakon par minuta odmaknem se od tate, koji me ponovo poljubi u celo i krene na posao. 

Cujem zatvaranje vrata hotelske sobe, dok stojim zatvorenih ociju, jos uvek osecajuci tatin poljubac na mom celu, ali zamisljajuci da je to bio Liam. 

Moj mozak ne moze i ne zeli da prihvati da Liam vise nije deo mog zivota i da bi trebao da prestane da misli na njega i da ga zaboravi, ali pravi problem nije u mom mozgu, nego u mom srcu. Mozak mogu da usutim, ali srce koje se iz sve glasa dere 'Volim ga' ne mogu da usutim. 

Moje srce koje i pored svega ne moze da prestane da ga voli je najveci problem. Lomim se iznutra i koliko god se trudim da sakrijem to, moja maska polako pada. Trudim se da budem jaka, da pokazem svima da sam u redi, ali nisam. Nisam jaka i nisam u redu. Da sam bila, ne bih sada raszmisljala o njemu i ne bih zamisljala da me cuva cvrsto u njegovim rukama i da me ljubi u celo. 

Boze, koliko mi to fali. 

Samo to. Samo taj njegov zagrljaj. Toplina i sigurnost koju mi je taj zagrljaj pruzao. Kad bih mogla da to osetim ponovo. Samo na 5 minuta. To je sve sto mi treba. 

Ali, ne.

Ne, ne, ne, milion puta ne. 

Treba da prestanem da radim ovo samoj sebi. Treba da ga zaboravim. Treba da nastavim dalje sa svojim zivotom, bez njegovih poljubaca i zagrljaja u njemu.