Iz sna me budi dosadan zvuk mog telefona koji ne prestaje da zvoni. Jedva nateram samu sebe da otvorim oci da bih zaustavila ovaj zvuk. Uzmem telefon kada jedva otvorim oci i svetlost telefona me umalo oslepi. Pogledam u telefon i vidim dobro poznato ime ispisano na njemu. 'Liam.' Pritisnem na zelenu slusalicu i priblizim telefon do uha.
"Molim?" izgovorim tise nego sto sam htela. Izgleda da se moj glas jos uvek nije u potpunosti probudio. Odmaknem telefon da pogledam koliko je saati. Moje oci se skroz otvore od sokiranosti kada vidim da je 3 saati ujutru. Bolje mu je da ima dobar razlog zbog kojeg me budi u ovo doba noci.
"Spavas?" prevrnem ocima na njegovo pitanje. Naravno da spavam, al ocito da on ne spava.
"Ma ne, kakvo spavanje, evo operisem tu jednog pacijenta." govorim mu sarkasticno.
"I kako ide operacija?" pokusavam da se ne nasmejem na njegovo pitanje i produzim da igram ovu igricu koju igramo upravo sada.
"Pa mogu se pohvaliti da je operacija uspesna, a pacijent je uspesno mrtav." govorim mu jedva zadrzavajuci smeh, ali to ne traje dugo, jer ne izdrzim kada cujem njegov smeh sa druge strane slusalice.
Nakon dobrih par minuta naseg smejanja, konacno prestajemo i ja pocinjem da brisem suze koje su pocele da teku iz mojih ociju od prevelikog smejanja. Cak ne znam ni zasto smo se smejali toliko, jer ono sto sam rekla nije bilo toliko smesno. Ali, nije ni bitno, jer ne znam od kad se nisam ovako jako smejala.
"Zbog cega si me zvao u nijedno doba noci?" upitam ga kada se konacno priberem i obrisem suze iz ociju.
"Nisam mogao da zaspem i bilo mi je dosadno, pa sam se setio tebe." on nije normalan.
"Zbog tvoje dosade nisi mi dozvolio da uzivam u svom snu." govorim mu i lazem ga, jer ustvari ni ne secam se sta sam sanjala.
"Kakvom snu?" govori mi dok njegov glas postaje ozbiljan. Malo mi fali da pocnem da se smejem na ceo glas, ali ipak nekako ostanem ozbiljna.
"Sanjala sam jednog prehot decka. I bio me odveo na dejt i kupio mi ogroman buket ruza i taman kad je trebao da me poljubi ti si me probudio. Bas znas kada da pogodis momenat." ne znam kako moj mozak uspeva da razmislja ovaliko brzo i izmislja ovakve stvari, dok se jos uvek nalazi u nekom polusnu.
"Mm, jesi ti to sanjala mene?" govori mi i iako ga ne gledam znam da sada ima onaj zadovoljni osmeh na njegovom licu. Zao mi je sto cu morati da mu ga unistim sada.
"Molim? Ti to ozbiljno?" govorim mu dok pocinjem da se smejem njegovom pitanju. "Naravno da ne."
"Onda koga si sanjala?" toliko puno se oseca ljubomora u njegovom glasu, da mi je to nekako cak i slatko.
"Nemam pojma, ali ne mogu da ti opisem koliko je bio zgodan. I imao je predivan osmeh u koji bi se svako zaljubio. A tek oci. O, moj Boze. Imao je predivne plave oci i jednostavnoo ne..." Liamov glas me prekine u mom fantaziranju i laganju.
"Okej, okej, shvatio sam." sada je ljubomora u njegovom glasu pomesana sa dozom ljutnje. Mozda sam malo preterala? Ili, ipak ne? "Umm, ovaj, meni se prispavalo, pa idem da spavam, laku noc." sigurna sam da mu se prispavalo.
"Liam, cekaj." govorim mu pre nego sto uspe da spusti slusalicu.
"Sta je? Imas jos neki san sa nekim prehot deckom o kojem bi zelela da mi ispricas?" pokusava da sakrije ljubomoru u glasu, ali mu to nikako ne uspeva.
"Jesi ti to ljubomoran mozda?" smejem se tiho da on ne bio cuo moj smeh. Zao mi ga je, jer misli da je moj san istina, ali u isto vreme mi je i zabavno. Sam si je kriv. Napravio je veliku gresku kada je odlucio da me probudi u 3 saati ujutru iz ciste dosade. Mora platiti za to.
"Ko? Ja? Naravno da ne. Zbog cega bih bio ljubomoran."
"Sigurno nisi?" upitam ga u nadi da ce popustiti i priznati da jeste ljubomoran.
"Nisam." ne uspevam u svojoj nameri. "Ostavit cu te sad da produzis da spavas i sanjas tog tvog prehot decka sa predivnim osmehom i predvnim plavim ocima.." moj smeh prekine Liam-a. Nisam mogla da izdrzim vise. Njegov glas je postao presmesan kada je imitirao moj glas kada sam mu opisivala mog 'decka' iz snova.
"Sta je smesno? Ja sam mrtav ozbiljan." okej, moja igra zavrsava ovde.
"Tvoja ljubomora je smesna." jedva mu govorim, jer ne mogu da prestanem da se smejem.
"Ja nisam ljubomoran." dali je moguce da je toliko tvrdoglav? Ne mogu da verujem.
"Ma ne nisi uopste. Zato si ljut na mene zbog izmisljenog sna." cujem ga kako odahne i sigurna sam da mu je olaksalo sada kada sam mu rekla da je ceo moj san bio laz.
"Ceo san je bio laz?" upita me i ovoga puta ljubomora je nestala iz njegovog glasa.
"Da, jeste."
"Znaci nisi sanjala nikakvog prehot decka sa predivnim osmehom i predivnim plavim ocima?" upita me da bi se osigurao da nijedan takav decko se nije pojavio u mojim snovima.
"Naravno da nisam budalo. A i da jesam, taj decko ne bi imao plave oci, vec kafene i izgledao bi kao ti." izgovaram ove reci i cudim se samoj sebi. Ko sam ja? Ko govori umesto mene? Ovo nisam ja. Ja nikada ne bih govorila ovo. Nije da sam govorila stvari koje su zlobne ili lose na bilo kakav nacin, nego stvar je u tome sto sam previse stidljiva i nikada nisam govorila nekome da bih ga sanjala ili nesto takvo.
"Znao sam da me lazes, samo sam se salio sa tobom da sam ljubomoran i da sam ljut i da ti verujem." ipak priznaje da je bio ljubomoran i ljut.
"Da, da, verujem ti." govorim mu uopste ne verujuci u njegove reci.
"Pa, dobro. Hvala ti sto si me zabavljala da mi ne bude dosadno i dok mi se nije prispavalo, sada mozes da produzis da spavas." molim? Znaci ja sam mu sluzila samo kao zabava. Dobro, ako hoces tako da se igramo.
"Tako znaci. Dobro onda ja idem da nastavim da sanjam svog prehot decka sa predivnim osmehom i predivnim plavim ocima, a tebi laku noc." posebno naglasim rec plavim i pre nego sto on ista uspe da odgovori spustim slusalicu i ugasim telefon da ne bi mogao da me zove ili da mi salje poruke. Nemoj se igrati samnom, Liame, izgubit ces. Uvek.
Ne prolazi puno vremena kada opet utonem u san, ali isto tako ne prolazi puno vremena ni kada bivam probudjena iz sna po drugi put u samo par saati, ali ovaj put nije zvuk mog mobilnog koji me probudi, vec zvuci koji dolaze iz dnevnog boravka..
YOU ARE READING
The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)
Hayran Kurgu"There's a million reasons why I should give you up, But the heart wants what it wants..."