The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)

Epilog

~ 4 godina kasnije

"Dobro jutro, gospodjo Payne." Liam-ov glas me probudi iz sna i ja odmah otvorim oci, susrecuci se sa njegovim braon ocima.

"Dobro jutro." odgovorim tiho ostajuci bez daha dok se njegove usne problizavaju mojima.

Izgubljena u boji njegovih ociju i sve emocije koje prolaze kroz njih, ja kao da sam hipnotisana ne zeleci da pomerim pogled sa njegovih ociju.

Ali, moje se oci zatvore uskoro, kao i njegove kada se nase usne spoje u poljubac.

Srce pocne nenormalno brzo da kuca u mojim grudima, dok leptirici polude u mom stomaku na dodir njegovih usana sa mojima.

I nakon 4 godina jos uvek moze da izazove sve te emocije u meni. Kao da ljubav koju sam imala prema njemu tad svaki dan se samo vise povecava i povecava i nikada nece prestati.

I ne zelim da ikada prestane.

Njegov jezik se ispreplete sa mojim dok se oboje borimo za vazduh, ali ni jedno ni drugo ne zelimo da prekinemo poljubac.

Ali, kad tad, morali smo.

"Napravio sam ti dorucak." osmehne se i podigne se sa kreveta kako bi mi pokazao dorucak koji mi je napravio.

Palacinke, Nuttela, sok od narandze i jedna crvena ruza je ono sto ugledam.

"Hvala ti." kazem mu i pocnem da doruckujem dok on sedne pored mene i posmatra me.

"Zar ti neces da jedes?" upitam ga.

"Ne ja sam vec jeo. Ovo je sve samo za moju princezu." i evo ga opet moje srce koje po ko zna koji put ubrza svoje kucanje.

Hoce li ikada prestati?

Hoce.. Samo kada budem umrla.

Nastavim sa doruckom u tisini, dok Liam sedi pored mene i ne mice pogled sa mene.

"Hvala ti jos jednom. Prelepo je bilo." kazem mi kada zavrsim sa doruckom.

"Drago mi je da ti se svidelo." uhvatim mu lice rukom i ostavim jedan poljubac na njegovom vratu.

Nakon toga ustanem sa kreveta kako bih se presvukla i pocela svoj dan, ali trenutka kada zastanem na nogama pocne da mi se tamni ispred ociju i brzo sednem na krevetu kako ne bih pala.

"Jesi dobro?" upita me Liam zabrinuto.

Klimnem glavom, ali onda dobijem nagon za povracanje i skocim sa kreveta i uletim u toalet.

Ispraznim ceo svoj stomak, kada Liam udje nakon mene u toalet i uhvati mi kosu i rukom me miluje po ledjima.

Taman kada pomislim da je to to i da je moj stomak skroz izpraznjen, nakon za povracanje se ponovo vrati i ja se ponovo nagnem iznad wc solje.

Sta se jebeno desava? Nije valjda da sam se prehladila. Jos mi to sada fali.

Ustanem sa poda toaleta i stanem ispred lavaboa kako bih se umila i oprala zube. Pogledam se u ogledalo i uplasim se kada vidim koliko sam bleda.

Odlicno. Razbolela sam se.

"Hajde, presvuci se i vodim te kod doktora." kaze mi Liam kada zavrsim sa pranjem zuba.

"Nema potrebe, dobro sam, samo sam malo prehladila." pokusam da ga ubedim, ali znam da necu uspeti.

Istina je da mrzim bolnice i to je jedini razlog zbog kojeg se sada protivim da idem kod doktora, jer iako kazem da sam dobro ne osecam se tako.

"Nisi dobro, presvuci se i idemo." prevrnem ocima, jer ovo je ono sto sam ocekivala da ce se desiti.

"Liam, stvarno nema potrebe. Vidis i sam da sam dobro." nasmejem se lazno, ali Liam ne poveruje u to.