The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)

Part 20

"Sta radis to?" Tein glas me prekine u mom posmatranju Liam-a koji je sad skroz nestao iz mog vida.

Zatvorim vrata polako i okrenem se prema njoj koja me gleda zbunjeno. Ne mogu ni da zamislim kako sam izgledala dok sam stajala naslonjena na vrata, smeskajuci se i gledajuci u daljinu. Ni ne zelim da se zamislim. Mislim da bi sada bilo vreme kada bi Tea trebala da me odnese u ludnicu, jer u zadnje vreme sve cesce izgledam kao neka poremecena i luda osoba.

Prodjem pored Tee i uputim se u kuhinju pre nego sto joj odgovorim na pitanje. Cujem njene korake koji me prate do kuhinje.

"Nista." uzimam stvari koje su mi ostale na pultu i od kojih sam pravila sendvice za mene i Liam-a i vracam ih u frizider. Tea stoji naslonjena na zidu i posmatra svaki moj pokret.

"Zasto si onda kao neka luda baba koja posmatra sve sta se desava na ulici, stajala na vratima i gledala negde ili u nekoga?" pomeri se sa mesta na kojem je stajala i otvori frizider i izvadi flasicu vode iz njega.

"Liam je bio tu i ispracala sam ga." odgovorim joj na pitanje i izadjem iz kuhinje. "I sigurno nisam izgledala kao te lude babe." dodam. Sigurno nisam tako izgledala. Verovatno sam i gore od njih izgledala. Ali, ne zanima me. Tako izgledaju osobe koje su zaljub... Ne bih da dovrsim tu recenicu, jer ja definitivno nisam jedna od tih osobe. Nisam, zar ne?

Oteram te misli iz moje glave, jer je to zadnja stvar o kojoj zelim da sad razmisljam. Idem prema dnevnoj sobi i Tea ponovo ide zamnom. Sednem na krevetu i upalim TV. Listam kanale u potrazi za necim zanimljivim.

"Veruj mi, isto tako si izgledala. I sad mi je jasan razlog tvog ludog osmeha koji si imala." skrenem pogled sa TV-a i pogledam u nju zbunjeno. Nema potrebe da postavim pitanje i da trazim da mi objasni sta je mislila sa tom recenicom, jer moj pogled govori sve. "Zaljubljenost." izgovori kratko i ustane sa kreveta.

Sad sam jos vise zbunjena. O cemu to ona prica? Sada ja nju pratim do hodnika i gledam je kako oblaci patike. Tek sam sad primetila da na sebi nosi odecu za trcanje. Nece valjda da radi ono sto mislim da hoce? Zabelezim ovo pitanje u mojoj glavi kako ne bih zaboravila da je pitam to, nakon sto mi objasni ono sto je rekla pre par sekundi.

"Kakva zaljubljenost?" upitam je, jos uvek gledajuci je zbunjeno. Podigne glavu prema meni i prevrti ocima.

"Pa, ocigledno je, Emma. Vidi se iz aviona. Ti si zaljubljena u njega." pocnem da se glasno smejem na njenom odgovoru, jer ovo sto ona prica je cista glupost. Ja nisam zaljubljena u njega. Nisam.

Odlucim da zatvorim ovu temu, jer me strah da cu cuti ili otkriti nesto sto ne zelim. Umesto toga, upitam Teu pitanje koje sam planirala da je pitam.

"Gde ti ides u toj odeci? Nemoj da mi kazes da ides na trcanje." pogleda se u ogledalo zadnji put, zacvrsti rep i uzme flasicu vode u ruke.

"Da idem da trcim. Odlucila sam da od danas pocinjem da vezbam i da se hranim zdravo." nasmejem se na ovaj odgovor jos vise nego na prosli. Moje usi ne mogu da poveruju u ono sto cuju.

"Isto to govoris svakog dana i onda ili uopste ne odes da trcis ili se vratis nakon par minuta od kad izadjes." ovo je scena koju gledam skoro svako jutro i svako jutro zavrsi isto.

"Ovajput je drugacije." govori mi sa ozbiljnim tonom i ozbiljnim izrazom lica, ali ja joj ipak ne verujem. Poznajem je. Cak i previse.

"Ajde da i to cudo vidim." bas me zanima koliko ce dugo ovo trajati, pre nego sto ponovo odustane kao i svaki prosli put.

Tea otvori vrata i izadje napolje. Gledam je dok izlazi iz dvorista i pocinje da trci. Zatvorim vrata i vratim se u dnevnu sobu. Ponovo listam kanale na TV-u i pokusavam da pronadjem nesto zanimljivo za gledanje, dok se Tea ne vrati. Mogu i neke reklame da pogledam, jer bi se Tea trebala vratiti za koji minut.

Nasmijem se samoj sebi na sopstveni humor i odlucim da je vreme za gledanje romanticnog filma, kada ne nadjem nista na TV-u. Nisam radila to od kad je Mike umro. Nisam imala zelje za tim, a nisam ni imala potrebe jer se moj zivot polako poceo pretvarati u neku ljubavnu pricu od kad sam upoznala Liam-a. Neku vrlo cudnu ljubavnu pricu s obzirom na to kako smo se upoznali.

Trazim neki film koji bih mogla da gledam i nakon kratkog vremena se odlucim za "Dear John". Prestala sam da brojim koliko puta sam pogledala ovaj film, ali mi nikada ne zdosadi. Mogu da ga pogledam jos milion puta i jos uvek cu plakati kao sto sam plakala kada sam ga prvi put gledala.

Nacin na koji je gleda. Nacin na koji je zagrli i drzi je cvrsto u zagrljaju. Nacin na koji ona njega gleda. Nacin na koji se vole i iskazuju tu ljubav jedno drugome. Sve to izaziva buru od milion osecaja u meni. I sve to mi nekako izgleda poznato. Kao da sam sve to osetila ranije.

Suze ne prestaju da teku, dok se zadnjih par minuta filma blize kraju. "Problem sa vremenom je, iskusila sam to, bilo da se radi o one prve dve nedelje koje sam provela sa tobom ili o ova dva zadnja meseca koja sam provela sa njime, da ono na kraju uvek istekne. Ne znam gde se u belom svetu sada nalazis, Johne, ali razumem da sam odavno izgubila pravo da znam takvo nesto. Ali, koliko god godina proslo, znam da je jedna stvar sigurna kao sto je uvek bila. Vidimo se uskoro." toliko puno puta sam gledala ovaj film, da cak znam zadnje reci filma napamet.

Sedim nepomicno, sa suzama jos uvek u ocima, i gledam u crni ekran televizora. Nakon par minuta nateram samu sebe da konacno ustanem sa kreveta i odem u WC da umijem lice. Za razliku od zadnjeg puta kada sam gledala romanticni film, ovaj put ne gledam sebe u ogledalo misleci za sebe da sam ruzna i da sam katastrofa. Ovaj put ne zalim samu sebe zato sto nemam nekog ko ce me voleti tako i brinuti se o meni, jer za razliku od zadnjeg puta, sada imam Liam-a. I iako jos uvek nisam sigurna dali sam zaljubljena u njega ili dali ga volim i dali i on to isto oseca prema meni, ipak se osecam kao da sam osetila tu ljubav koju sam gledala u tim filmovima.

Ne zeleci da nastavim da mislim o ovim stvarima, jer me uvek samo jos vise zbunjuju, umijem lice na brzinu, moje oci jos uvek crvene od plakanje i izadjem iz WC-a.

Uzmem telefon kada se vratim u dnevnoj sobi i sokiram se kada vidim da je proslo 2 saata od kad je Tea izasla. Pa, naravno da je toliko proslo. Kao da ne znam koliko dugo traje film. Prevrnem oci samoj sebi i krenem prema kuhinji, jer mi moj stomak daje signal da je gladan. Otvorim frizider u potrazi za necim sto bih mogla da pojedem, kada cujem otvaranje vrata i Tein glas koji se dere. 'Stigla sam.'

Zatvorim frizider i krenem prema hodniku da je docekam. Moja ocekivanja da cu je sada videti umornu, zadihanu i prekrivenu u znoju, padaju u vodu u isti trenutak kada je ugledam. Izgleda isto kao sto je izgledala pre nego sto je otisla da "trci". Stavise, sad izgleda srecnije. Gde je ona to bila?

"Gde si bila 2 saata?" upitam je dok je posmatram kako polako skida patike i krece prema kuhinji.

"Pa, na trcanje." odgovori mi i ostavi na pult flasicu vode koju je uzela sa sobom i tada vidim da je flasica neotvorena. A, zamalo sam joj poverovala da je bila na trcanje.

"Ocekujes da ti sad poverujem ili?" podignem obrvu kad je upitam, a ona prevrne ocima. To je losa navika koju obe imamo.

"Idem da se presvucem i idemo na pizzu." govori mi i krene prema njenoj sobi i ja krenem za njom odlucna da dobijem odgovore na moja pitanja. "Dobit ces odgovore na pitanja kada krenemo." govori mi ne okrecu ci se prema meni i znam da sada prevrce ocima. Nasmejem se i udarim rukom o ruku zadovoljna sto cu dobiti ono sto sam zelela.

Cekam Teu dok se sprema, gledajuci u moj mobilni svakih pet minuta, ocekujuci da vidim nesto valjda. Neku poruku ili nesto. Od Liam-a, mozda? Nasmejem se svojoj gluposti, jer je Liam bio tu pre samo 2 saata. Sada zvucim kao neka devojka obsednuta svojim deckom i zeli da joj salje poruke i zove je na svakih saat vremena. A, ja sam totalna suprotnost od toga.

Tea napokon izadje iz sobe i ja skocim sa mesta na kojem sam sedela, radosna da konacno cujem odgovore na moja pitanja i detalje o njenih zadnjih dva saata provedena negde i mozda sa nekim.

"Da pocnem onda." Tea progovori pre nego sto ima priliku da je upitam bilo sta. Pretvorim se u uho, znatizeljna da saznam sve. "Ocigledno nisam bila na trcanje." nastavi dalje i pre nego sto produzi ja izgovorim jedno 'ocigledno' i dozvolim joj da nastavi dalje. " Bila sam sa Isaac-om..." zelela sam da joj kazem 'znala sam', ali te reci nisu napustile moja usta i samo sam tiho nastavila da je pazljivo slusam, dok je ona nastavila sa svojom pricom..