The Heart Wants What It Wants(Liam Payne)

Part 24

Znate ono kada legnete uvece da spavate, misleci da ce se vase oci i vase telo odmah predati i utonuti u san, ali ta nada umre onog trenutka kada zatvorite oci i vas mozak pocinje da smislja scenarija koja se nikada nece dogoditi?

Epa, tako sam ja cesto razmisljala i smisljala scenarija o nacinima na koji bi me moj buduci decko budio ujutru. 

Postojao je jedan nacin kojeg sam smatrala kao najromanticniji, a to je kada te probudi sa doruckom u krevetu i ruzom, ali nacin na koji me je Liam probudio jutros je prevazisao dorucak u krevetu. 

U sred sna sam odjednom osetila ogromnu tezinu na mom telu koaj mi je polako oduzimala dah, a onda, nakon samo par sekundi, sam osetila par usana koje su pocele da ostavljaju svoje tragove po mojim obrazima, celu, nosu, vilici, vratu, dok na kraju nisu pronasle svoj put do mojih usana oduzimajuci mi dah skroz. 

Polako sam pocela da otvaram oci, budeci se iz sna. Jednom kada sam ih skroz otvorila, moje braon-zelene oci su se sustrele sa Liam-ovim braon ocima. 

To je bio najlepsi pogled koji sam ikada videla ujutru. I istovremeno najlepsi nacin da se probudis.

"Jutro." kaze mi Liam, jednom kada se skroz probudim, sa onim njegovim hot, hrapavim, jutarnjim glasom. 

"Jutro." uzvratim, boreci se za vazduh s obzirom da Liam lezi na meni i uopste nije lak. 

"Izvini sto sam te probudio." govori mi i ja prevrnem ocima, jer mi nije uopste zao sto me probudio s obzirom na nacin na koji je to uradio. 

"Sve dok me budis ovako, umesto samo 'Emma probudi se'" kazem to sa dubokim muskim glasom, na sta se Liam nasmeje i produzim. "Nemoj uopste da se izvinjavas."

"Onda-" poljubi me u celo "-cu se-" poljubi me u levi obraz "-potruditi-" poljubi me u desni obraz "-da te-" poljubi me u nos "-uvek ovako-" poljubi me u vilicu "-budim." izgovori zadnju rec i poljubi me u usta. 

Taj poljubica nije trajao dugo, jer je Liam-ovo telo pocelo da postaje pretesko, da mi je vec postajalo tesko da disem.

"Okej." izgovorim boreci se za sledeci uzdah. "Sad se makni od mene, osim naravno ako zelis da me ugusis i ubijes."

Liam na to ne kaze nista, samo se prebaci sa mene na krevet, stavi ruku oko mog struka i povuce me na taj nacin menjajuci uloge, ovaj put on lezi na krevetu, a ja na njemu. 

Vazduh se vrati u moje bele drobove i ja pocinjem da disem normalno. 

"Bolje?" upita me Liam, sa zavodljivim osmehom na licu. 

Ja samo klimnem glavom pre nego sto ga pitam. "Koliko je saati?"

Liam ispruzi ruku i dohvati njegov telefon sa stola i otkljuca ga, umalo bacajuci i mene i njega na pod kada je video koliko je saati. 

"Zakasnicu na posao, jebote." izgovori i ja shvatim to kao znak da se maknem sa njega i to i uradim. 

"Znas ja jos uvek ne znam gde radis." kazem mu ozbiljno na sta on pocne da se smeje. 

"Juce sam hteo da ti kazem, ali si mi odvukla paznju." kaze mi i ja ga pogledam u soku. 

"Ti si poceo da se pretvaras da prekidas samnom." govorim mu prekrstajuci ruke. 

"Ti si produzila da igras tu igru." uzvrati prekrstajuci ruke dok stoji pored kreveta. 

Covece mrzim kad je u pravu. 

"Da je ti nisi poceo, ja je ne bih produzila." govorim, ne zeleci da prihvatim poraz.

"Svejedno." kaze i ponovo pogleda na telefon. "Zavrsit cemo ovo veceras na veceri, jer sad moram da idem."