The Stalker (EDITING!)

Chapter 1

Zdravo, hvala zato što želiš pročitati moje delo! Mali uvod, glavni žanr ove knjige je misterija i ljubav! Da, prvi delovi će biti malo jezivi ali,takva je tematika ove knjige.Želela sam da vam dam nešto novo, nešto što se izdvaja po svemu od drugih dela.Nadam se da sam uspela. Obožavam koncept zabranjene ljubavi a ovde je ona između anđela i mračnog stranca.Neko traži samo o ljubavi da čita, ali, ja vam ne želim dati ljubav koja vam je data kako kažu odmah,tek tako, već ona do koje se došlo kroz ogroman napor i vreme, jer, takva ljubav je po meni najjača.Početak je stvarno misteriozan jer se ne zna o čemu se radi i događaju se neke nadnormalne stvari,ups..Ipak,ovo će biti njihova večna ljubav koja je zapečaćena ovim slovima.To je to od mene, nadam se da sam vas ubedila da date šansu ovoj knjizi i pročitate makar prvih petnaest poglavlja da stvarno shvatite o čemu se radi.Zamoliću vas usput da ostavite zvezdicu i komentar kako bih se obradovala da znam da su se novi članovi pridružili ovom strmovitom putu.Ly all .xx

...

Kada hodam po mračnom putu po noći ili lutam kroz park. Kada svetlo počne da se menja ponekad se osećam pomalo čudno. Pomalo nervozno kada je mrak. 

Strah od mraka...Imam konstantan osećaj da je nešto uvek blizu.

Strah od mraka...Imam fobiju da je neko uvek tu.

Da li si prošla sa rukama preko zida ili osetila dlake na vratu kako ti se dižu kada tražiš svetlo?

Ponekad kada se plašiš da pogledaš ugao svoje sobe, osetila si da te neko gleda.

  Strah od mraka...Imam konstantan osećaj da je nešto uvek blizu.  

  Strah od mraka...Imam fobiju da je neko uvek tu. 

Da li si nekad bila sama po noći, pomislila da si čula korake iza tebe i okrenula se i videla da niko nije tu?

I kada si ubrzala svoje korake bilo ti je teško da pogledaš opet, jer si sigurna da je neko tamo.

  Strah od mraka...Imam konstantan osećaj da je nešto uvek blizu.  

  Strah od mraka...Imam fobiju da je neko uvek tu.  

 Gledajući horor filmove , nepoznato te muči.

Možda tvoj um pravi trikove.Osetiš i tvoje oči se fokusiraju na plesajuće senke iza tebe.

Strah od mraka...Imam konstantan osećaj da je nešto uvek blizu.

Strah od mraka...Imam fobiju da je neko uvek tu.

...

Bol...Bol koju osećam je neizdržljiva.Drži me budnom. Želim da plačem a i u isto vreme i ne želim.Želim da budem jaka, toliko jaka da pobedim svoje misli, ali ne uspevam u tome..Ipak,sa zadnjim atomima svoje snage se ne predajem.
"Leila, nećeš otići u kupatilo, ne,ne, ne.." tiho govorim samoj sebi i nekako uspevam da odolim svom nagonu da odem u kupatilo i svoj unutrašnji bol ispoljim ranama od kojih se osećam bolje ali na kraju, bol se ipak vrati,a rane zacele i nagon za više povređivanja se poveća. Odmahujem glavom želeći ružne misli da nestanu ali se one kao po naredbi vraćaju u još većem broju.

Zbog osećaja kao da se davim sam ustala iz kreveta i počela hodati po sobi. Brzo palim noćnu lampu koja se nalazi pored kreveta kako bi soba bila makar malo osvetljena jer se od mraka moje stanje pogoršava. Pokušavam razmišljati o lepim stvarima, na primer o moru. Da,more..Volim miris oštrog slanog mirisa u vazduhu i kako more čini da se osećam slobodnom..More ne pomaže.