The Stalker (EDITING!)

Chapter 61

Otvorila sam oči kada mi je zvuk koji je napravio alarm pomilovao uši na neprijatan način.Škola.Nemam želju da se pojavim tamo ali znam da moram.Polako sam počela treptati i prethodna dešavanja su mi proletela kroz oči.Kate.Mračni stranac.

Brzo ustajem i počinjem užurbano gledati po sobi, ali, nema ga.Samo je tu hladni vazduh kao dokaz da je bio tu.Čuvao me dok spavam.Uzdahnula sam sa tim.Osetivši suva usta polako sam ustala iz kreveta ali brzo stala kada me je tama na trenutak preplavila.Mrzim vrtoglavicu.Blago sam protresla glavom i izašla iz sobe ušavši u Kate'inu sobu ali sam se namrštila kada je nisam videla.

Kada sam se malo bolje skoncentrisala, čula sam vodu kako teče i shvatila sam da se tušira.Izašla sam iz njene sobe,spustivši se niz stepenice ušla sam u kuhinju spremna da nam napravim doručak.

Odlučila sam se za lagan doručak u koji spadaju žitarice sa mlekom, i dosta šećera.Dok sam čekala Kate već sam pojela jedan tanjir žitarica i sipala sebi još jedan u trenutku kada je ušla u kuhinju već lepo obučena za školu.

„Dobro jutro,Leila" slatko mi je rekla i otišla je ka sudoperi uzimajući čašu dok sam uzvratila
„Dobro jutro i tebi" i čekala da ona nešto kaže.Sipa sebi sok od narandže i prilazi stolu sedeći preko puta mene.
„Kako si spavala?" opušteno je pitam i prestaje jesti na trenutak žitarice dok razmatra moje pitanje
„Dobro sam spavala ali se osećam baš umorno" upitno mi govori i taj odgovor mi je bio dovoljan da shvatim da se ne seća svog košmara.Dobro je.
„Možda je bio pun mesec" govorim dok podižem i spuštam ramena i ona to prihvata kao opciju
„Verovatno" i nastavljamo jesti u miru.Posle par minuta mi govori
„Leila, za 10 minuta trebamo krenuti" i čim sam to čula,ispustila sam kašiku u tanjir i samo rekla „sranje" brzo ustajući spremna da se spremim za školu.

Najbrže što sam mogla sam ušla u sobu i obukla farmerice i preko sivi džemperčić nemajući vremena da se istuširam.Očešljala sam kosu i vezala je u rep pogledajući se u ogledalo koje je u kupatilu videći svoje umorno lice, ali, nije mi stalo do toga.Uzela sam torbu sa knjigama unutra i izašla iz svoje sobe svesna toga koliko je hladan vazduh u mojoj sobi.

Izašle smo iz kuće i ušle u kola brzo se dovezle do škole.U kolima sam pričala malo sa Kate u vezi časova i običnih stvari.Sve je u redu.Sve sem mog odnosa sa mračnim strancem.

Otišle smo na čas, pričale sa našom ekipom i dala sam sve od sebe da budem prisutna i tu, ipak, mračni stranac mi je u mislima.Hladan vazduh me okružuje i znam zašto..znam da me gleda i da me čuva iako ne želim još uvek da pričam sa njim.Ovaj vazduh i osećaj da me neko posmatra mi daje do znanja da me ne napušta, da sam sigurna.Želim mu se pokazati, želim pričati sa njim,ali, isto tako znam i zašto se suzdržavam.

Kada smo otišli u kafeteriju uzela sam najveću porciju svega što sam našla nadajući se da će mi ova hrana pomoći da se ne osećam ovako slabo.Ipak, prevarila sam se.

Zezali smo se, tračarili...ili, bolje rečeno oni.Pravila sam se da nisam primetila par čudnih pogleda uperenih ka meni, lakše je tako nego da postavim pitanja.Od mračnog stranca sam naučila da ih neću uvek dobiti.

Prošao je čas sa časom, često sam osetila ubrzane otkucaje srca i posle toga bih oslabila, ipak, nisam se dala.Moram biti jaka.Ostala sam u školi, pravila se da pratim na času sve dok poslednjeg.Fizičkog.

Danas se igrala odbojka za koju prirodno nisam talentovana, ali, dala sam joj šansu.Igrali smo pola-pola dečaci i devojčice.U mom timu su bili Zac i David od ljudi sa kojima se družim dok u protivničkom Ashton i Mia.Kate je rekla da će početi dolaziti na fizičko od sledećeg meseca.Tako je rekla ali ne znam kako će uspeti objasniti profesoru da je sada sposobna za časove fizičkog.Onda sam se setila da njen šarm uvek pobedi.Opasna devojka.