The Stalker (EDITING!)

Chapter 27

Zatvaram oči i protresujem glavu i zatim otvaram oči nalazeći na istom mestu Kate i majicu koju nosi ali ništa se nije promenilo. Isti tekst je napisan na majici dok se pitam kako je to moguće?

„Kate, odakle ti ta majica?" oprezno joj postavljam to pitanje dok mi je pogled sada zaljepljen za njeno lice. Nakon što je čula moje pitanje,spustila je pogled na majicu koju nosi i podigla je ramena gore-dole kao znak da ne zna.

„Oduvek sam imala ovu majicu,Leila." Govori i podiže sumnjiv pogled gledajući me ali tu mi nešto ne štima. Nešto nije u redu.

„Ne,Kate. Ovu majicu nikada nisi imala i otišla si iz kuće u košulji." Njene oči se suze dok me i dalje poput nekog inspektora gleda i to me još više zbunjuje kada se bribližava meni i kada svoje ruke se u sledećem trenutku nađu na mojim obrazima.

„Šta si to uzela ili popila,Leila?" na to se udaljavam od nje i njoj to isto pitanje postavljam
„Ne, šta si ti uzela ili popila,Kate? Vrlo dobro znam kako obučena si otišla iz kuće" na to koluta očima i odgovara

„Kako god" i odmah joj se grimasa promenila i namrgođenost je zamenio osmeh kada me je uhvatila za ruku i rekla „idemo, trka će početi svakog trenutka" ostavivši misteriju otkud joj ta majica koju nosi iza nas.

Ne znam zašto, ali se nisam zaustavila dok me je ona vodila kroz gužvu ljudi sve dok nismo stali ispred crvenog automobila pored kojeg je stajao crnokosi dečko koji se okrenuo kada smo mu prišle.

„Leonardo,ovo je moja najbolja drugarica,Leila, Leila,ovo je moj prijatelj,Leonardo" klimnula sam glavom ka njemu u znak pozdrava, ali je on ipak uzeo moju desnu ruku i kada ju je podigao, naslonio je svoje suve usne na nju verovatno smatrajući da je to džentlmenski potez.

„Zdravo,Leila" ne znam da li to postoji, ali smatram da je njegov glas..ljigav.

Trudila sam se ne napraviti zgroženu grimasu već sam samo pogledala sa lažnim osmehom na licu Kate i pomoću očiju je molila da me spasi, ali naravno, Kate ko Kate, to nije primetila već je nastavila pričati.

„Leila, ti ćeš se voziti sa Leonardom dok ću se ja voziti..." tu zastaje i pogledom traži nekoga i kada je našla sa prstom je pokazala na dečka sa ofarbanom kosom u ljubičasto i rekla

„Ha! Ja ću se voziti sa David'om."

Zbunjeno sam ruku stavila na njeno rame zbog čega se ona okrenula ka meni i pitala sam je „kakva vožnja,Kate?"

„Pa nisi valjda mislila da ćemo samo po strani gledati trku kada možemo da učestvujemo u njoj!?" odgovara mi sa ogromnom dozom uzbuđenja u glasu ali ja na to protresam glavu

„Ne,Kate, ni za živu glavu ja neću ući u ova kola" sada sam ja ta koja koluta očima kada čujem iza mene Leonardov glas kada me pita

„Ne želiš da se voziš sa mnom, srce?" Srce? On je mene upravo nazvao srcem? Jedva se suzdržavam da ne povratim na njega ali ako nastavi da me iritira, nisam ja kriva za posledice. Zahvalna sam Ashtonu jer se ubacuje i odgovara ljigavcu iza mene „ona će biti sa mnom i čekati na zadnjoj destinaciji" na to Kate otvara usta ali je sustižem i govorim „srećna vožnja" i uputila sam Kate preteći pogled koji je napokon dešifrovala i zatvorila usta ne trudeći se da me ubedi.

Okrenula sam se i sa Ashtonom i ogromnim brojem drugih osoba počela hodati ka pretpostavljam Ashtonovom autu koji će nas dovesti do mesta gde se trka završava.

„Ne radi ništa glupo, vrati se kući..neću se više ponavljati,anđele" zaustavljam se kada čujem u svojoj glavi glas od mračnog stranca. Da li je to moguće? Ne radi ništa glupo? On to meni govori da se ne trkam? Osim ljutnje osećam inat kako se povećava u meni i znam da ću uraditi nešto što se njemu neće svideti i to se meni sviđa.