The Stalker (EDITING!)

Chapter 13

O čemu ova osoba priča? Nudi mi večni san? Uzimam dubok udah, i sa brzim treptanjem,suze koje su pretile da mi napuste oči su se povukle.U ušima mi odzvanja pitanje da li sam nesrećna. Da, mnogo sam nesrećna. Toliko sam nesrećna da verujem da mogu umreti od ove tuge koja me je opkolila ali, to ne govorim ovoj osobi. Osećam zlu energiju kako dopire iz nje.Znam da ovo nije igra,već jako opasna situacija u kojoj se nalazim.

Napetost mi raste u telu.Ovako opkoljena mrakom, mračna sećanja mi se vraćaju.Kroz zamućene slike vidim sebe zaključanu u sobi.U potpunom mraku kako iz sve snage,sa pesnicama udaram vrata,moleći svog očuha da ih otvori, obećavajući mu da ću biti poslušna.Da ću uraditi sve što mi kaže.To nije dovoljno.Ne pojavljuje se.Ne otvara mi vrata.Strah od mraka mi se uvlači pod kožu poput noža, i bode me do ivice bola.

Protresujem glavom, i iz sve snage stežem prste u pesnice,tako da mi se nokti zarivaju u meso.Sa srećom dočekujem tu bol, jer me vadi iz bolnih sećanja. Otvaram oči,opet dočekana mrakom,dok kroz prozor vidim zalazak sunca.Senke koje sunce baca na prozor,jedva osvetljavaju ovu učionicu, ali dovoljno da vidim siluetu osobe koja stoji do prozora.Ipak je i dalje sakrivena u mraku.

"Ne brini se, obećavam da ću ostati u mraku gde i pripadam." Jeza mi prolazi kroz telo zbog čega ih ispravljam,kada se opet ovaj podmukli glas čuje u učionici. "Bila bih mi čast ako bi mi se pridružila i otišla sa mnom u večni mrak." Zao humor odzvanja u glasu ove osobe, što me još više upozorava na opasnost u kojoj se nalazim.Počinjem odmahivati glavom i sa saplitanjem jezika govorim
"Trebala bih da odem,počeće me tražiti." To mi je jedino palo na pamet da kažem,kako bi ta osoba shvatila da nisam sama, i ako istina je drugačija. Sasvim sam sama.
"Tvoja duša je toliko čista.." Ova osoba odgovara, ne mareći za ono što sam rekla,dok osećam napetost i strah kako mi se sve više i više uvlače pod kožu.

"Toliko čista, da kad postane prljava, biće crna kao pakao." Govori sa svojim glatkim glasom,ispunjen zlobom.Drhtaj mi prolazi kroz telo,kada jasno vidim kako mi se približila za dva koraka,jasno videći senku od zalaska sunca. Udaljavam se sve dok iza leđa ne osećam vrata.Onda mi pada na pamet da spavam.Da, možda spavam. Pre nego što shvatam šta radim,glasno govorim
"Ovo je noćna mora!" Zamišljam podmukli osmeh na licu ove osobe,dok sa nižim tonom uzvraća
"Ako se ne možeš probuditi.."Opet mi se približavajući za korak. "Možda nije noćna mora?" I tačno u tom trenutku shvatam da ovo ipak nije san,već je surova realnost.

Sa lažnom hrabrošću postavljam pitanje. "Šta želiš od mene?" Sakrivajući svoj strah iza pitanja. Nakon što je čula pitanje, opet se povlači u crni mrak.
"Čista i hrabra, a igra se sa gospodarom tame." Na taj odgovor se mrštim, i još više zbunjujem.Gospodar tame je drugi naziv za..Đavola?
"Ja se ne igram sa gospodarom tame." Odlučno joj govorim.Mogu se zakleti da vidim cinični osmeh na njenom licu.
"Ako te pita za ples, moraš reći ne.Ako kažeš da, taj ples može trajati zauvek." Glas od ove osobe izaziva čudne emocije u meni, emocije za koje nisam ni znala da postoje,zbog čega sam se okrenula sa namerom da izađem. Kada sam spustila kvaku ka dole i pogurala vrata ka sebi,vrata se nisu pomerila, kao da su zaključana.

Naježila sam se kada sam čula iza sebe kako kroz šapat priča sama sa sobom, i prekinula sam je kada sam najjače što sam mogla rekla
"Đavo nepostoji!" Videla sam kako odmahuje glavom I dodaje
"Jako hrabra." Ne dozvoljava mi da odgovorim,već nastavlja da priča
"Ne zaboravi, Đavo postoji. Ima tu moć da te uništi na najlepši mogući način.Prethodni Božji miljenik..pali anđeo..najlepše stvorenje koje si ikada videla I čula." U sledećem trenutku osećam njen dah, ispunjen krvlju kako se odbija o moje lice "Stvoren da uzima duše..duše poput tvoje,Leila."

Svetlo u učionici se vraća kada ova osoba nestaje.Vrata od učionice su se otvorila baš u trenutku kada je zvonilo za kraj časa, i nisam čekala više vremena da prođe,već izlazim iz učionice i prolazim kroz školu, sve dok se nisam našla u parkingu i stala ispred Kate'inog volva.Čekajući je da dođe.Prošlo je par minuta dok se to dogodilo,došla je do mene sa osmehom na licu i rekla mi "Zac me je pozvao večeras na sastanak!" Zbog čega mi se na licu obrazovao iskreni osmeh, sa klimanjem glave uzvraćam
"Drago mi je zbog toga." Razmenile smo topao zagrljaj. "I meni,i meni!" I nakon zagrljala smo ušle u njena kola,ubrzo nas vozeći kući.

...

Kada smo stigle,Kate je odmah ušla u svoju sobu i počela se spremati za izlazak. Nasuprot meni koja skidam svu odeću sa sebe,i ulazim u kupatilo, pod tuš govoreći sebi kako mi je vruća voda potrebna kako bih opustila svoje veoma napeto telo.

Nakon što sam se istuširala,sa peškirom obmotanim oko tela sam ušla u svoju sobu i legla na krevet gledajući u plafon. Nekih deset minuta kasnije,Kate je ušla u moju sobu,u fulu našminkana.Obukla je crne pocepane farmerice i majicu na kojoj piše 'Duff' sa crnim štiklama. Moram priznati da izgleda kao bomba.U ovakvim situacijama se pitam zašto se ona uopšte druži sa mnom?
"I,kako izgledam?" Pita me,dok podiže ruke,zbog čega sada sedim na ivici kreveta i govorim
"Zacu će ispasti oči." Na to se smeje,prilazi mi, grleći me.Miris njenog parfema me guši,zbog čega se zakašljujem. Ako neko voli da se pošteno naparfemiše to je onda Kate.Poljubila me je u obraz i dodala "Izvini,izvini, sada idem."
"Srećno." Samo se nasmejala,mahnula mi i izašla iz sobe.Ubrzo sam čula spoljna vrata kako se otvaraju i zatvaraju kao znak da sam ostala sama.

Ustajem iz kreveta,i hodam po sobi,razmišljajući o susretu sa onom strašnom osobom.Rekla mi je da se igram sa gospodarom tame, i da imam čistu dušu. Šta joj to znači?Kako je mogla tek tako nestati? Bez sumnje sam sada 100% sigurna da paranormalne stvari postoje jer sam par puta bila svedok njima. Odjednom bacam peškir koji mi je bio obmotan oko tela na pod.Otvaram krilo ormara, uzimajući plavu običnu majicu i farmerice.Pre nego što sam ih obukla, oblačim donji veš,pa zatim njih.

Od kose sam isplela pletenicu i obula crvene starke.Pre nego što sam izašla iz sobe,uzimam ključeve od kuće,kao i svoj telefon,videći da je sada pola devet uveče.Zaustavljam se opet kod ormara,I uzimam 'The Stalker' kutiju.Spuštajući se niz stepenice,ulazim u kuhinju,uzimajući potrebne stvari koje sam potom ubacila u kesu. Otvaram spoljna vrata i zaključavam ih za sobom,stavljajući slušalice u uši.

Nakon nekih 45minuta hodanja,zaustavila sam se ispred ogromne vile,koja je sada bila u senci,zahvaljujući tmurnom nebu. Provlačim se kroz gvozdena kapiju,nastavljajući pravo,sve dok nisam zaobišla fontanu,potom se popela uz ogroman broj stepenica,na kraju,zaustavljajući se ispred ogromnih,zatvorenih vrata.

Pre nego što sam stigla pokucati,ne znajući šta drugo da uradim,vrata su se sama od sebe širom otvorila.Osećaj da me neko posmatra se vratio.Prošla sam kroz njih, I opet se našla u unutrašnjosti vile.Osećam kako me hladni vazduh obgrljuje poput ćebeta zbog čega se ježim. Skupljam lažnu hrabost, kao što sam danas u učionici, I glasno govorim
"Želim da popričam sa tobom." Mrštim se kada čujem svoj zadihan glas,i..nežan. Ne pamtim kada je zadnji put bio ovakav. Kao što sam i očekivala,nisam dobila odgovor. Znam da je razlog to što je mračni stranac rekao da je igra završena. Zatvaram oči,ujedam se za donju usnu kada se okrećem,koristeći zadnje atome svoje snage kako bih zatvorila vrata, koja se nekim čudom danas glatko pomeraju.

Kada sam uspela da ih zatvorim do kraja, našla sam se u mrklom mraku.Trebalo mi je par minuta kako bih se smirila,I uverila samu sebe kako se ništa loše neće dogoditi. Ispravljam leđa,I okrećem se,slušajući svoje srce kako jako udara o moja prsa,zajedno sa svojim ubrzanim i neuravnoteženim disanjem. Pravim par koraka ka napred, potom sedim na hladan mermer koji je prijao mojoj vrućoj koži,osećajući intenzivan pogled na sebi.

Znam da mračni stranac pomno prati svaki moj pokret.I ako ga ne mogu videti,više za sebe tiho govorim "Neka igra počne." Izbacujući sve stvari iz kese na pod,spremna opet da odigram 'The Stalker' igru...sama.

A/N

Nadam se da vam se svideo 13.nastavak

Pre svega da napomenem, ova knjiga nije vezana za religiju!Ovde koristim nadimak anđeo i đavo, isključivo u smislu da shvatite o kakvoj zabranjenoj ljubavi je reč u ovoj knjizi.Nema dublje značenje. 

Ostavite vote i komentar 

Nadam se da ste sada shvatili da Harry nije vampir.Ova priča nema veze sa vampirima,i ako osobe u priči će imati slične osobine kao oni..Ko zna, možda i ubacim nekog vampira hahaha Nikada se ne zna.

I nema veze kakav god da je komentar, kratak ili dug.Volim da pročitam i da znam šta mislite o priči

Hvala vam na svemu

Ly all .xx