The Stalker (EDITING!)

Chapter 12

"Leila,Leila?" Kate'in glas me budi i otvaram oči,osećajući jaku glavobolju.
"Molim?" Namrgođeno je pitam,dok sa osmehom na licu odgovara
"Probudi se spavalice, vreme je da ustaneš." Nešto mumljam kroz izdah, što ni sama nisam shvatila, i sa prstima trljam oči. Kolutam očima kada Kate izlazi iz sobe,ostavljajući otvorena vrata za sobom.Mrzovoljno ustajem iz kreveta, i zaustavljam se kada me mrak preplavljuje. Znam da dugo vremena nisam jela,I ubija me to što planiram tako i nastaviti.Znam da ću mrzeti sebe ako se prejedem.Bolje je ovako...

Prolazim sa rukom kroz kosu,ulazeći u kupatilo i skidajući svu odeću sa sebe pre nego što sam ušla pod tuš.Trebalo mi je par trenutaka da podesim odgovarajući temperaturu vode,I na kraju se opuštam, dopuštajući toploj vodi da mi miluje kožu. Nakon što sam se okupala i oprala kosu,zadovoljno sam izašla iz kupatila i stala ispred ogledala,gledajući svoje natečeno lice od plakanja,isto kao i ogromne tamne krugove ispod očiju.

Znam da je razlog zašto izgledam kao zombi to što sam pola noći provela u suzama,zatim ostatak razmišljajuči o mračnom strancu. Rekao mi je da je igra završena.Šta to znači? Da li mi je stvarno obećao da ga više nikada neću videti? Ne znam zašto, ali pri toj pomisli postajem još tužnija. Znam da je mračni stranac opasan,da trebam biti srećna zato što ga više nikada videti, ali, ne osećam se srećno već...već tužnije. I dalje ne znam kakve su ove emocije koje osećam,ipak nisam previše razmišljala o njima, već izlazim iz kupatila, ulazeći u svoju sobu.Otvaram ormar i oblačim plave farmerice i običnu belu majicu,dok se za obuću opredeljujem za crvene starke.

Nakon što sam osušila kosu sa fenom,nanela labelo od borovnice i malo maskare,zadovoljna sa svojim donekle pristojnim izgledom,izlazim iz sobe i spuštam se niz stepenice.Preko ramena prebacujem svoju plavu torbu u kojoj su mi sveske. Nalazim Kate u dnevnom boravku,kako sedi na kauču i lista kroz programe .Ne staje ni na jednom programu,već samo lista i znam da su joj misli odlutale. Kada je primetila moje prisustvo, zaustavlja se na jednom programu,ostavljajući daljinski upravljač na stolu mi govori
"Spremila si se." Samo sam klimnula glavom i sela do nje,gledajući Rihannu kako peva sa Justin Timberlakeom pesmu 'Rehab'.
"Jesam" Dajem joj slabašan osmeh.
"Teška noć?" Oprezno me pita,na šta klimam glavom, potvrđujući.
"Baš." Nekoliko minuta je ustupila teška težina koju je prekinula sa pitanjem.
"Da li želiš nešto jesti?" Odmahnula sam glavom "Ne,nisam gladna." Ispustila je umoran izdah nakon mog odgovora,spustivši pogled na svoje prste koje isprepliće dok mi govori
"Znaš,Leila, ne možeš nastaviti ovako da gladu-" iznervirano je prekidam "Kate, neću jesti kada nisam gladna.Znaš i sama da ne postoji način na koji ćeš me naterati da to uradim,zato se i ne trudi."

Opet umorno izdiše "U redu, izvini." Samo klimam glavom dok se opet stvara tenzija između nas sa teškom tišinom, koju prekidam kada sam pogledala u telefon i rekla "Vreme je da krenemo u školu,ako želiš da stignemo na vreme?" Odmah ustaje, usput gasi televizor i govori "Idemo."

...

Kada je Kate zaustavila auto na parkilištu,zatvorila sam oči i brojala do deset.Govoreći sebi da se smirim, i da će sve biti u redu.
"Leila?" Kate je upitno izgovorila moje ime,nije čekala odgovor,već je nastavila "Ako se ne osećaš dobro,ne moramo u školu.Ništa nije strašno, samo mi moraš reći."
Otvaram oči, gledajući je dok odgovaram "Ne brini,idemo."
I sa tim odgovorom je klimnula glavom.U isto vreme izlazimo iz kola koja je, nakon što smo izašle, zaključala.

Zaustavljam se na putu,kada mi je kroz misli prošla slika auta kako ide ka meni.Kako me je korak delio od smrti.Protresujem glavu i pratim Kate koja je ispred mene.Ubrzavam korak, sve dok je nisam sustigla I išla do nje ka školi.Nisam mogla a ne primetiti poglede od drugih učenika,kako su nas posmatrali,I znam da nas je par njih i prokomentarisalo.Bacila sam pogled na Kate,koja hoda sa podignutom glavom,to sam onda i sama uradila. Ne obazirući se na poglede drugih,već sam pratila Kate,sve dok nismo ušle u učionicu u kojoj imamo latinski jezik. Kada smo ušle,pozdravile smo se sa drugim učenicima, među kojima je najveći broj činio muški pol. Već jasno vidim kako se Kate većini sviđa. Ja sam ona nevidljiva drugarica,to mi se definitivno mnogo više sviđa,jer ne želim da drugi gledaju u mene.Nikada to nisam volela,niti ću voleti. Kada smo sele za klupom,počeo je čas, i ubrzo je nastavnica ušla.

...

Sada je veliki odmor.Sedimo za istim stolom za kojim smo sedele i juče.Sem Kate I mene,za stolom su još Zac,Angela,Mia,David, Ashton i još par učenika čija imena nisam stigla popamtiti. Kate je danas uzela parče pite sa jubukom dok sam ja uzela parče pice. Zamenile smo mesta tako da sa moje leve strane nema više stolica,a sa moje desne strane je ona koja priča sa Zacom o žurci koju prave.Biće održana u nedelju.Znam da planira da obe odemo na žurku,ali moraće se pomiriti sa tim da ne planiram ceo vikend napustiti kuću.Samo se želim zaključati u sobu,I isplakati svoju dušu.Nadam se da će mi posle toga biti bolje i da će se moj život vratiti u normalu.

...

Sada je poslednji čas fizičko,to je mogu reći, jedini čas koji istinski prezirem, i nikada neću zavoleti. Sada sam poslednja osoba u svlačionici,dok su svi izašli u salu,kako bi igrali odbojku.Sedim na klupi,moleći se da čujem zvono koje znam da neću čuti još dosta dugo vremena.Jedino fizičko nemam sa Kate, jer se izvukla kod direktora sa izgovorom da ima problema sa kičmom,i da ne sme da se napreže.Umesto fizičkog imaće geografiju,čije se gradivo samo obnavlja.

Prebacujem torbu preko ramena,rešena da izađem sa časa.Na prstima zaobilazim salu,videći profesora kako mi je okrenut leđima, i priča sa učenicima,nešto im objašnjavajući dok ubrzavam hod,sve dok nisam izašla iz sale. Sada se nalazim u ogromnom hodniku,gledam levo pa desno,ne videći nikoga,okrećem se desno, i prolazim kroz prostrani hodnik na kome se sa obe strane nalazi ogroman broj ormarića.

Zaustavljam se ispred učionice čija su vrata otvorena,unutra je prigušeno svetlo,od čega mi se koža naježila.Ipak se približavam učionici za korak, imajući osećaj da me nešto priziva samo da uđem. Zaleđujem se kada čujem podmukli,glatki glas kako mi se obraća
"Da li si nesrećna,draga moja?" U toj sekundi mi se vid zamutio sa suzama koje su se nepozvane pojavile.Ulazim u učionicu,videći pored otvorenog prozora siluetu osobe za koju sam pomislila na trenutak da je mračni stranac.

Dobila sam želju da mu se izvinim.. Da mu se zahvalim zato što me je spasio, ali, u sledećem trenutku se svetlo ugasilo.Vrata iza mene su se sa bukom zatvorila.Opet čujem taj mračan,gladak glas kako mi govori "Ovde u mraku.Mračnom i dubokom...Nudim ti večni san." I znam da ova osoba,ko god da je,nije moj mračni stranac.

A/N

Nadam se da vam se svideo 12.nastavak

Ostavite vote i komentar

Šta mislite ko je ova babaroga sada?

Hvala na svemu

Ly all .xx