The Stalker (EDITING!)

Chapter 2

Dok gledam u mrkli mrak koji me okružuje ružne misli se nepozvane vraćaju kao i unutrašnji bol na koji sam zaboravila tokom proteklih sat vremena tokom kojih sam trčala. Vraćam se korak unazad i sa velikom opreznošću govorim
"Neću ništa uraditi, samo ću izaći odavde" i udaljavam se još tri koraka unazad sve dok iza leđa nisam osetila čvrst predmet,znajući da su to ustvari ogromna vrata na koja sam sada naslonjena.

Zatvaram oči i provlačim se između njih nakon čega sam ispustila drhtav izdah kada sam bez prepreka izašla iz ove ogromne,stare vile.Zaustavila sam se u nameri da otvorim oči kada sam čula ova ogromna vrata kako škripe zbog pomeranja i ujedam se za donju usnu znajući šta se upravo događa.

Otvaram oči i par puta brzo trepćem kako bih se navikla na svetlost dana i podižem obe ruke i zatežem kosu u rep,zatim ispuštam dug izdah posle kog se okrećem I shvatam da su ova teška vrata širom otvorena.Kapljice znoja su mi se pojavile na čelu dok sam razmišljala o tome kako sam sama jedva otvorila ova vrata par centimetara dok ih je ova osoba u roku od 2 sekunde I to oba krila, širom otvorila.

Moja savest se opet nepozvana javlja i opet mi govori "radoznalost je ubila mačku" i molim se da ne završim kao ta dotična mačka. Skačem na mestu kada sam čula da je nešto palo na pod i kada sam spustila pogled videla sam malu,četvrtastu kutiju na kojoj sa crvenim slovima jasno piše "The Stalker".

Mrštim se gledajući na podu ovu kutiju I onda podižem pogled ka mraku u kom znam da se nalazi osoba koja očito želi da je uzmem što bez razmišljanja činim svesna toga da ne želim sebe uvaliti u još veću neprijatnost.Ulazim opet u vilu,sve do mesta na kojoj se ta kutija nalazi i spuštam se uzimajući je sa svojom drhtavom desnom rukom nakon čega brzo ustajem,sa oprezom izlazi, svesna toga da me je ova osoba pustila da izađem tek tako jer sam uzela ovu čudnu kutiju.Nasuprot svemu,i dalje sam osećala pogled na sebi.

Pogled zbog kog sam ispravila i leđa i najbrže moguće se spustila niz stepenice i zaobišla fontanu,u zadnjem trenutku potrčavši ka gvozdenoj kapiji sa osećajem da ako stanem da će me ta osoba ko god da je uhvatiti. Ubrzo prolazim kroz kapiju i okrećem se zatvarajući je za sobom i kada sam podigla pogled videla sam da su vrata sada do kraja zatvorena zbog čega sam se namrštila..Kad se pre to dogodilo? Odmahujem glavom i vadim svoj telefon i slušalice iz džepa, puštam Eminema da mi peva u uvo i počinjem trčati dok u ruci držim ovu misterioznu kutiju koja sa velikom jačinom budi moju radoznalost.

Kada sam se zaustavila ispred moje nove kuće, okrenula sam se i pogledala ulicu uveravajući se da niko nije u mojoj blizini i ako osećaj da me neko gleda i prati još od one vile nije nestao.Na kraju samo protresujem glavom govoreći samoj sebi da je to delo moje mašte kao reakcija na strah koji sam u bliskoj prošlosti osetila i ulazim u kuću,zatvarajući vrata za sobom. Čim sam zatvorila vrata i okrenula se, zaustavila sam se kada sam videla Kate sa rukama na njenim kukovima kako me čeka pored stepenica i znam da je već neko vreme stajala tu...jednostavno znam.

"Iii?" podiže svoje obrve i postavlja mi pitanje na koje nemam odgovor pa je kopiram
"Iii?" isto podižući obrve kao ona
"Pa, mislila sam da mi imaš nešto reći?" samouvereno uzvraća na šta kolutam očima
"Išla sam na jutarnje trčanje,Kate.Ne znam šta tu ima da se kaže." na taj moj odgovor spušta pogled na pod i spušta ruke sa kukova i kada je opet podigla svoj plavi pogled unapred znam šta mi ima reći
"Ti uvek ideš ovako rano na trčanje kada nisi dobro" formirala sam slabašni osmeh na lice i rekla joj
"Kate, ne mora uvek da znači da ako odem rano ujutru na trčanje da je to jer nešto nije u redu" na to je ispustila umoran izdah i približila mi se i usput rekla
"Znam,ali isto tako i ti moraš znati da uvek moraš biti iskrena prema meni i to nije molba,već naredba,Leila" i pre nego što sam stigla da joj odgovorim,našla sam se u njenom medveđem zagrljaju.