The Stalker (EDITING!)

Chapter 31

Ne znam odakle mi hrabrosti za to, ali sam podigla ruke i obmotala ih oko njegovog vrata osećajući pod prstima njegovu dugu meku kosu. Ne usuđujem se otvoriti oči i ako znam da i ako ih otvorim da ništa neću videti, već naslanjam glavu na njegovo rame znajući da se nikada u životu nisam osetila ovako sigurno. Dok se moje celo telo smekšalo, njegovo je tvrdo i napeto poput stene. Hladnoća koja dopire iz njega je toliko hladna da imam osećaj da će pasti sneg.Duboko dišem i njegov dodir me je toliko opčinio da sam zaboravila gde se nalazim i šta se događa ali me njegov glas bez problema podseća.
„Odakle ti pravo?" govori kroz stisnute zube i ne sumnjam da se obraća osobi koja se nalazi ispred kuće i ako ne razumem šta se događa.
„Gospodaru-„ ta osoba počinje da se opravdava ali je mračni stranac zaustavlja dok kroz šapat izgovara jednu reč sa toliko mržnje i besa da znam da se tako obraća meni da bih pobegla na drugu stranu sveta.
„Nestani." I to je bilo dovoljno da zla osoba ispred kuće ispusti bolni jecaj i tek tako nestane ostavivši mene i mračnog stranca same.

Ne znam šta da kažem, da li da mu se zahvalim? Da li da ga pitam šta se događa? Ili da mu kažem da ode odavde i ostavi me na miru? Sprečila sam nagon da protresem glavu definitivno se ne slažući sa poslednjom mišlju. Ne želim da ode i sigurna sam da ne želim da me ostavi na miru. Osećam koliko je ljut, moji i njegovi ubrzani uzdisaji se spajaju dok ne znam šta da kažem. Šta želi da čuje?

Ujela sam se za donju usnu dok sam postala svesna gde se njegove ruke nalaze. Njegova leva je postavljena na mojim leđima dok je desna malo iznad mojih kolena, tačno gde majica prestaje da prekriva moje noge. I ako su mu ruke ledene, osećaj koji dobijam pri njegovim direktnim dodirom moje kože je neopisiv. U isto vreme želim da prestane da me dodiruje a isto tako sam spremna da ga molim da zauvek budem u njegovom naručju. Leila, šta ti se to događa?

Njegov stisak oko mog tela je ojačao i sa tim me je još više približio njemu, imam osećaj kao da mi sada ništa na ovom svetu nije bitnije od njega i njegovog dodira.
„Zašto?" kroz telo mi je prošla jeza kada mi je postavio tako u isto vreme jednostavno i komplikovano pitanje.
Opustila sam vilicu i oblizala sam usne spremna da ga pitam na šta cilja ali me je on sustigao nastavivši da govori.
„Zašto i dalje misliš o meni?" glas mu je bolno hrapav i po njegovom tonu dobijam osećaj da jedva nalazi snage da govori.

Otvorila sam oči i počela sam polako da trepćem kako bih se navikla na mrak dok mi je donja usna zadrhtala nakon što sam čula njegovo pitanje. Progutala sam pljuvačku i uzela sam dubok udah kroz usta spremna da progovorim
„Zašto misliš da razmišljam o tebi?" nevino ga pitam dok se čudim nakon što čujem svoj glas koji je toliko mio i nežan. Definitivno nisam pri sebi kada mi je on u blizini.

„Zato što, anđele, oni se ne bi pojavili da ne misliš o meni" iz dubine grla je zarežao nakon što je nastavio da govori
„Dok to radiš, daješ im dozvolu da ti se prikažu." Jako protresuje glavom dok nastavlja
„Daješ im priliku da te povrede" nakon što je to rekao njegov stisak oko mene se još više pojačao ali nisam imala snage da mu kažem da me boli jer sam previše usresređena razmišljajući o onom što mi je rekao.

Mrštim se u mraku dok shvatam koliko sam pogrešila i koliko sama sebe svesno dovodim u opasnost. Još strašnije je to što ne dovodim samo sebe već i svakoga u svojoj blizini a pogotovo Kate koja to nije zaslužila.
„Zašto?" kroz šapat ponavlja svoje pitanje dok mi se prsti grče oko njegovog vrata dok zbunjeno u glavi pokušavam naći odgovor koji će i njemu i meni dati objašnjenje.
„Jače je od mene" spuštam pogled i posramljeno priznajem.

Nakon što je čuo moj odgovor, uzeo je iznenađeni veliki udah kao da ne može verovati šta sam rekla
„Nadjačaj to" podižem pogled i gledam u mrak gde verujem da se nalazi njegovo lice i ubeđena sam da ima svetla da bih ga uhvatila kako me gleda u oči.
Protresujem glavu dok spuštam svoju levu ruku dok puštam da mi se telo kreće onako kako ono misli da bi trebalo
„Pokušala sam da prestanem da mislim o tebi" osećam kako mi se mišići u telu stežu dok mu priznajem ono što nisam mogla priznati ni sebi. Ujedam se za unutrašnjost obraza kada podižem levu ruku koju sam malopre spustila i uspevam da ne ispustim nikakav zvuk kada sa prstima dodirujem njegove hladne usne koje su u isto vreme tako meke i punačke.

Celo telo mi je zadrhtalo dok sam sa kaži prstom nežno prolazila preko njegovih usana i odjednom sam dobila želju da ih osetim na svojim.
„Pokušala sam, ali..ali nisam uspela" na kraju sam uspela to da mu priznam ali ono što se sledeće dogodilo nisam očekivala da će se tako dogoditi.

U sledećem trenutku sam se našla na nogama i morala sam da se uhvatim za zid kako ne bih pala dok se mračni stranac udaljio od mene tako daleko kao da ću ga opeći.
Ne znam šta da kažem dok prislanjam ruku uz svoje srce znajući da je on razlog zašto toliko jako i brzo kuca.
„Ovo je zadnji put da ću te upozoriti, anđele" dok je nastavio da govori njegov tihi glas je postao glasniji dok osećam da ljutnja obuzima sva njegova druga osećanja koja oseća
„Pobegni od mene dok možeš..." ispustila sam jecaj kada sam se našla pribijena u jednu stranu uz zid a sa druge strane uz mračnog stranca, zarežao mi je u uvo kao dodatno upozorenje „pobegni dok ti dopuštam" i sigurna sam da je sa tom poslednjom rečenicom hteo da me ostavi, ali nisam želela da mu dozvolim da ode a da je njegova reč zadnja.

„Zašto?" sada mu ja postavljam to pitanje i hodam ka napred verujući da ulazim u dnevni boravak u kom sam sigurna da se on i dalje nalazi. Podižem glavu i zauzimam uspravan stav dok ponavljam „zašto se trudiš da me toliko udaljiš od sebe?" postavljam mu pitanje i ako znam donekle koji je razlog, razlog zbog kojeg bih stvarno trebala da odem od njega.

„Zar ti nisam pokazao dovoljno stvari zbog kojih bi trebala pobeći od mene?" pita me sa nevericom u glasu, kao da nije siguran šta pokušavam da mu kažem
„Znam da si mi pokazao stvari koje želiš da vidim a ne koje ja želim da vidim." Hrabro mu odgovaram i ako ne shvatam kuda idem sa ovim razgovorom

„Pokušavaš naći u meni nešto što ne postoji, anđele" upozorava me i pomoću tona njegovog glasa shvatam da gubi strpljenje sa mnom.
„Znam da pos-„ počela sam da mu kažem ono što mislim da je u dubini moje duše istina, ali me je njegov grub glas upućen meni sada zaustavio
„Tišina" ujela sam se za donju usnu kada sam osetila njegovo prisustvo iza mene i znala sam da je bolje ako ćutim, ne smem da ga poguram preko ivice. Onda ne on već ja neću završiti dobro.

„Uništiću te na najlepši mogući način i kada te ostavim napokon ćeš razumeti..zašto ti kažem da pobegneš od mene" čvrsto sam zatvorila oči kada se čula buka koju su napravile spoljašnja vrata jer su sa snagom zatvorena, i shvatila sam da me sa razlogom upozorava ali me je naljutila činjenica da je opet njegova reč bila zadnja.

A/N

Nadam se da vam se svideo 31. nastavak

Šta mislite o #Heila vezi uopšteno?

Evo, objavila sam nastavak odmah sledećeg dana zato što me prosto iznenađujete sa vašom aktivnošću i prelepim porukama, hvala vam puno na tome

Ostavite vote i komentar ako niste!

Ly all .xx