The Stalker (EDITING!)

Chapter 29

Opet proživljavam sećanje u kom imam 13 godina. Nepunih godinu dana od kada se mama razvela od muža broj 2 nakon što je saznala kroz kakve traume sam prolazila dok je ona na poslu. Mama me je ušuškala u krevet kao što je počela da radi od dana u kom me je našla zaključanu u mračnoj ostavi. Uvek je od tog dana nastojala da mi pokaže koliko me voli I koliko joj značim. Htela je sa njenom ljubavlju I njenim poljupcima da izbriše sva ružna sećanja iz mojih misli. Znala je da se to nikada neće tako lako dogodi ali znam da nikada nije prestala da se nada. Hvala joj na tome.

Kao I uvek, nakon što me ušuška upali noćnu lampu koju je stavila do moje glave kako bih znala kada se uplašim mraka da pogledam u lampu I hrabrost nađem u toj svetlosti koju ona proizvodi. Oči su mi se napunile suzama dok gledam kako moja mama koja je uvek bila jaka I nastojala da nikada ne pokaže svoju slabu stranu sada se borila protiv suza koje prete da joj napuste oči. Mama. Kada bih ti mogla opisati koliko te volim.
"Laku noć, Leila." Pomilovala mi je kosu sa puno ljubavi I nastavila "Mama te puno voli, nikada ne zaboravi to." Sve je isto kao I u mom sećanju, tako realno I stvarno.

Zatvaram oči I klimam glavom pokušavajući joj sa očima reći ono što ne mogu rečima
"Laku noć,mama" volela bih da se tu moje sećanje prekinulo, ali...nažalost, nije.

Mama mi je uputila slabašan osmeh dok joj u očima vidim tugu I nakon što mi je poljubila obraz, spremala se da ustane ali sam je ja uhvatila za ruku. Mrštim se gledajući moju malu ruku kako hvata njenu veliku I 100% sam sigurna da se ovo ovako nije dogodilo u mom sećanju..

Šta se događa?

Sa uplašenim glasom priznajem mami "Videla sam ga opet,mama" glas mi drhti dok to izgovaram I imam osećaj da sadašnja ja gledam malu sebe kako sa mamom razmenjuje razgovor za koji znam da se nije ovako dogodio. Ubeđena sam u to... Nadam se.

Mami se kutovi usana podižu kao da sada uživa slušajući malu mene kako joj priznajem čega se plašim " Nisam do kraja zaspala kada sam čula škripu vrata... Gledao me je kroz mali otvor koji je napravio." Dok priznajem to mami sa tolikim strahom, sadašnja ja se odjednom prisećam njegovih požutelih zuba zbog prekomernog pušenja cigara, njegov dah ispunjen smradom alkohola I njegov prljavi pogled od kog osećam zmije kako mi se gmižu po telu.

Protresujem glavu I vraćam se svom starom sećanju pomno prateći šta će se sledeće dogoditi.
"Krijući sam otvorila oči I videla sam njegove crne oči..svetlucale su u m-mraku" mala ja nisam mogla da zadržim više suze dok sam ispoljila svoju najgoru noćnu moru "Mama, samo želim da nestane"

Mamin pogled dok me gleda kako plačem je nekako drugačiji, promenio se. Sobu je ispunio zvuk mog slabašnog plakanja sve dok me mama nije uzela u naručje I zagrlila.

Krv mi se zaledila kada sam upila sledeće što je rekla "Slatkišu moj, ne brini se u vezi njega. Postoji nešto još gore sada, ispred tvoje kuće" I okrenula je glavu tačno ka uglu u kom se sadašnja ja nalazim I gledam ovu scenu. Nakon što je to izgovorila, moja mama, koju trenutno neprepoznajem, gleda me direktno u oči zbog čega sam ja svoje zatvorila I počela mrdati levo-desno glavu sve dok se sve oko mene nije smirilo.

Najjače što sam mogla sam udahnula vazduh kada sam u sledećem trenutku otvorila oči I odmah sam se uspravila u krevetu videći da se nalazim u svojoj sobi a ne u sobi iz detinjstva. Mame nema. Ono je bio samo san.

Uzdišem sa olakšanjem I sa desnom rukom prelazim preko svog mokrog čela I znojave kose. Ne verujem da ću neko vreme moći zaspati. Definitivno. Protresujem glavu kako bih došla k'sebi.
Ne znam šta mi se događa, još od one noći u kojoj sam zadnji put videla mračnog stranca, tj. Tačno pre devet dana, svaku noć zaredom u snu obrnem neko lepo sećanje u stravično ne znajući zašto se to događa.