The Stalker (EDITING!)

Chapter 25

  "Gde to misliš da ideš,anđele?" i u tom trenutku sam shvatila da ova noć neće proći onako sam mislila da hoće..  

Čvrsto sam zatvorila oči i dopustila hladnom vazduhu da me obgrli poput ćebeta. Ko bi rekao da tako opasna osoba ima tako anđeoski glas... Njegovo prisustvo me tera da se opet prisetim njegovih usana na mojim i krivica me hvata pri pomisli da sam uživala u mom prvom poljubcu...sa njim.

 Protresam glavu i otvaram oči gledajući moju ruku na kvaci i gutam pljuvačku kada odgovaram

"Idem negde" i jasno se može čuti sarkazam u mom glasu, i kao što sam i mislila to nije prošlo ne primećeno kod njega.

"Budi oprezna tonom sa kojim mi se obraćaš,anđele" na to prevrćem oči i uzvraćam

"Budi oprezan pitanjima koja mi postavljaš, mrač-" htela sam ga nazvati nadimkom koji sam mu dodelila ali sam se ipak zaustavila, imam osećaj da je taj nadimak previše...ličan.

Nakon što je čuo moj odgovor, celo telo mi se naježilo kada sam čula njegov dubok i hrapav osmeh zbog kog sam osetila toplotu u obrazima i stomaku, i ako se ne usudjujem to da priznam, mislim da mi se sviđa to što sam ja zaslužna sa osmeh koji mu je na licu i ako to ne mogu videti.

Na tu misao se mrštim, zašto on može videti mene a ja njega ne? Zašto svaki put kada sam sa njim dobijam osećaj da ne smem da ga pogledam? Ne želeći da se preispitujem previše, odjednom sam se okrenula sigurna da ću mračnog stranca videti svojim očima ali me je razočaranost dočekala kada ga posle toliko puta i vremena još uvek nisam videla.

Kako bih se uverila da možda nije negde drugde, opet sam pogledala iza mene, zatim u kuhinju i dnevni boravak ali i dalje moje razočarenje nije nestalo.

Mračni stranac ne želi da se prikaže. Jedino pitanje koje mi dolazi u misli je: Zašto?

"Šta si ti?" tiho pitam gledajući u prazni dnevni boravak.

"U početku se možeš prevariti da misliš da sam anđeo ali na kraju, shvatićeš da sam đavo" protresujem glavom govoreći

"Prestani pričati o sebi sa takvom mržnjom!" osetila sam kretanje iza sebe i najbrže što sam mogla sam se okrenula ali i dalje nikoga nisam videla iza sebe.

"Kaže mi osoba koja ima osećaj da se davi a niko je ne vidi da se muči da izroni" dobila sam osećaj kao da je uzeo neki mali deo mene i da je taj deo bacio meni u lice. Nije o meni reč,ne,ne,ne.

"Ne radi se o meni sada" sa drhtavim glasom odgovaram

"Nije lepo pričati i analizirati tebe,zar ne?" shvatam njegovu poentu ali i dalje to ne sprečava moje oči da se napune suzama.Brzo sam zatvorila oči i počela ih trljati želeći da pomisli da mi se spava a ne da mi se plače.

"Želim samo da ti pomog-" nesigurno odgovaram ali me on prekida kada uzvraća

"Ne možeš pomoći osobi koja ne može biti spašena,anđele" glas mu je smekšao dok se potrudio reći najjednostavnije moguće ali ipak sam se mogla povezati sa tom izjavom i jedini odgovor koji sam mu mogla dati je

"Mi smo nered" glas mi je bio šapat i otvorila sam oči nadajući se da ću ga videti ali znala sam da i ako ga ne mogu videti da je tu, sa mnom.

"Prelep,haotičan nered" prepravio me je i ne znam zašto, to mi je izmamilo sramni osmeh na licu. Svidela mi se ta izjava i nadam se da ću je zapamtiti da je sutra zapišem u svom dnevniku.

"Zašto mi ne dozvoljavaš da te vidim?" sa opreznošću u glasu mu postavljam to pitanje jer ne znam kakva reakcija će me dočekati.

Prošlo je par trenutaka i kada nisam čula odgovor bila sam spremna da mu ga opet postavim, ali me je on preduhitrio grubo rekavši, zaboravivši na trenutak koji smo mali podelili rečenicom

"Idi da spavaš,anđele" i jasno sam osetila autoritet u njegovom glasu kao kada neka starija osoba govori detetu šta da uradi. 

Ne,ja nisam dete i ne može se prema meni ophoditi kao da sam jedno.

"Ne spava mi se" odgovaram i sa tim skupljam hrabrost i ispravljam leđa nadajući se da ću tako izgledati odlučnije. 

"Neću se ponavljati" u glasu mu osećam pretnju ali prelazim preko nje i odgovaram

"Lepo sam rekla da mi se ne spava i da neću otići spavati već idem.." tu se zaustavljam jer ne želim da mu kažem da idem na ulične trke, ali kad bolje razmislim, kao da bi to njega zanimalo.

"Gde ideš?" tek sada shvatam da su mi oči svo vreme zatvorene jer na neki način tako njega bolje zamišljam pored sebe i to je potvrdio njegov topao dah koji se odbio na mom obrazu.

Telo mi je zadrhtalo i podigla sam ruke u nameri da ih naslonim o njegova prsa kako bih povratila ravnotežu,ali su mi ruke samo prelazile preko vazduha i nigde ga nisam mogla osetiti.

"Imam planove" odgovaram i gutam pljuvačku i jedini odgovor koji mi je uputio je

"Hmmm" i nisam shvatila zašto ali njegov glas ima ogroman uticaj na mene.Više nego što želim.

U svakom trenutku očekujem da osetim njegove usne na mojim i sramota me je zato što to priznajem sebi ali želim da ih opet osetim na svojim ali to se ne događa. Jedina stvar koju sam u sledećem trenutku osetila je bes kada mi je mračni stranac rekao

"Imaš pet sekundi da odeš do svoje sobe i legneš da spavaš." tu otvaram širom oči dok osećam gnev u sebi kako se povećava i baš u tom trenutku je vozač opet stisnuo sirenu da me podseti da je i dalje tu i jedina stvar koju sam uradila je

"Ili šta? Biću kažnjena? Ne zasmejavaj me!" odgovaram sa najvećom mogućom količinom sarkazma u glasu ali znam da će mi ovo pre ili kasnije doći glave.

"Neću te upozoriti više,anđele" na to sam formirala ogroman osmeh na licu kako bi ga video gde god da je i pre nego što sam izašla iz kuće, okrenula sam se ka prostoru u kom mislim da se on nalazi i rekla sam

"Odjebi" i sa tim sam zatvorila i zaključala vrata.

Protresla sam glavu kada sam osetila osećaj krivice u sebi. Zašto to osećam? On meni naređuje kao da sam malo dete šta da uradim,a ne ja njemu. Prelazim sa rukama preko lica i podižem glavu praveći prvi korak ka autu i nisam stala sve dok nisam stala ispred vrata od auta koja sam otvorila ali sam zastala na trenutak jer nisam osetila vetar na svojoj koži.Nije mi ni vruće ni hladno,niti vetar duva. Podigla sam i spustila ramena prepisujući to vremenu i ušla sam u taksi u kome sam se izvinila na čekanju i dala vozaču papir na kome piše mesto gde treba da me odveze.

Na neki način sam razočarana pri pomisli na to da se mračni stranac nije više potrudio da me zadrži. Koga ja zavaravam, za njega je ovo samo igra i ništa više. Kliknula sam na dugme ispod prozora zbog kog se staklo spustilo i izbacila sam glavu kroz prozor očekujući da ću osetiti hladni vetar na svom licu.Namrštila sam se kada nisam osetila vetar uopšte, okej, ovo je već čudno. Počela sam zatvarati prozor ali pre nego što se staklo podiglo do kraja u auto je uleteo jedan papirić kojeg sam uzela u ruke kada se prozor skroz zatvorio.

Mršteći se otvaram papir i širim oči kada čitam ono što je napisano na papiru a to je

"Tik tok,dolazim po tebe" i nije bilo grama sumnje u meni da je ovo poruka od mračnog stranca upućena...meni.

A/N

Nadam se da vam se svideo 25.nastavak

Šta mislite da će se dogoditi?

IZNENAĐENJE, DRUGI NASTAVAK U JEDNOJ NEDELJI

Nadam se da ste se obradovali jer sam ja jedva dočekala da napišem nastavak

Šta mislite o Heila razgovoru? Teme njihovog razgovora se menjaju iz sekunde u sekundu haha

Obavezno ostavite vote i komentar jer ako bude puno, očekujte vrlo brzo kao i sada novi nastavak

Ly all .xx