The Stalker (EDITING!)

Chapter 43

U kolima sam. Kate me vozi kući dok posmatram kuće pored kojih prolazimo. Ne znam kako sam došla do kola. Sećam se samo da sam nakon što sam čula Rick'a da sam molila da odem kući. Kate je nagovorila mamu i Rick'a da trebam biti sama kako bih svarila sve ovo što sam čula i zahvalna sam joj na tome. Koliko sam čula Rick je odveo mamu u policiju da joj pokaže dokaze koje su pronašli i da daju neke izjave. Suze mi napuštaju oči dok teško i ubrzano dišem. Pratio me je, znao je kuda idem, gde živim i nameravao me je drogirati pa silovati? Ne mogu se otresti jeze koja mi konstantno prolazi kroz telo.

Imam ogromnu glavobolju i muka mi je i ne znam kako da se osetim bolje. Jedini nagon koji sada imam je taj da vidim mračnog stranca.Da mu se izvinim.Da ga zagrlim.Da ga poljubim.

Da, on je ubica. Da, stalno mi govori kako nema osećanja i kako ih nikada neće imati,ali..on me je spasio. Ubio je zbog mene i to mi je otvorilo srce i dalo znak da njega trebam pratiti. Moj mračni stranac me je spasio, i sada je red da ja spasim njega.
„Leila?" Kate me oprezno doziva dok vozi zbog čega me vadi iz svojih misli i okrećem se ka njoj
„Molim?" pitam je
„Ka-„ zakašljuje se „kako si?" i gleda me na trenutak na oči. Okrećem glavu ka prozoru i sležem ramenima dok zbunjeno odgovaram „ne znam" i Kate mi ne postavlja više pitanja sve dok nismo stigle kući.

Otvaram vrata od kuće i penjem se uz stepenice željna svog kreveta. Kate me ne zaustavlja, ulazim u svoju sobu čija svetla su već upaljena i odmah sa umornim izdahom sedim na krevet hvatajući se za glavu. Svesna sam da je Kate ušla u moju sobu pri zvuku koja vrata prave pri otvaranju. Ništa ne govori već samo sedi do mene.

Vilica mi počinje drhtati kada uzima moju glavu i naslanja je na njeno rame i govori mi „tu sam,Leila, prošlo je" i po njenom glasu čujem da i ona plače i da je potrešena ovim događajem. Zajedno plačemo u tišinu i dajemo utehu jedna drugoj i imam osećaj da je prošla večnost kada smo se prestale grliti i obrisale obraze.
„Da li želiš da spavam sa tobom?" Kate me pita i ja na to odmahujem glavom i odgovaram joj
„Želim biti malo sama" i ne osećam krivicu jer je delom lažem i ona prihvata moj odgovor klimajući glavom.
„Dobro" ustaje i još jednom me gleda i ostavlja mi poljubac na obraz kao i ja njoj i govorimo jedna drugoj „laku noć" pre nego što je izašla iz sobe i ostavila me samu sa svojim mislima.

Ležim na krevetu i nemam volje da ustanem i da se presvučem već samo tako ležim i gledam u plafon. Posle ne znam koliko vremena osećam kako mi se oči zatvaraju i ako su ispunjene suzama i kako me san obuhvata i predajem mu se veoma svesna činjenice da pre nego što sam utonula u san rekla „molim te, moram da ga vidim" i nisam svesna toga koga sam zamolila..

Širom otvaram oči i dočekujem mrak u kojem se mnogo više u poslednje vreme nalazim nego u svetlost. Hladnoća koja me je okružila je odmah ohladila moje telo toliko da je počelo da drhti. Nešto nije u redu.Osećam to. Ne osećam njegov pogled na sebi, ne osećam njegovu blizinu..osećam praznoću. Mrštim se dok hodam ka napred i okrećem se ne znajući kuda da idem i šta se događa. Trgnula sam se kada sam osetila leden vetar kako mrsi moju kosu i tera moju kožu da se naježi. Da li se nalazim u vili ili napolju?

U trenutku kada sam želela dozvati mračnog stranca stran glas me je zaustavio
„Šta radiš ovde?" i znam da sam čula ovaj glas ranije..mislim da je ova osoba rekla da ne prestajem raditi ono što radim ili se samo varam? Ćutim, ne znajući šta da kažem. Šta bih trebala reći? Treba mi mračni stranac.
„Leila, idi, ne smeš biti ovde" muški glas mi opet iziritirano govori. Odakle zna moje ime?
„Želim da ga vidim" zbunjeno govorim dok obmotavam ruke oko svog tela kako bih se malo ugrejala ali mi to ne pomaže.
„Ti ne shvataš,zar ne?" ta osoba me pita zbog čega se mrštim
„Ne shvatam šta?"
„Ovo više nije igra,Leila, ovo je surova stvarnost koju moraš napustiti" i jasno shvatam da mi sa ovim preporučuje da odem odavde i više se nikada ne pojavim ovde niti pomislim na njega.
„Zašto misliš da ću ga ostaviti i pobeći?" iziritirano sada ja njemu postavljam pitanje
„Ne možeš da se igraš đavolom i pitaš se zašto si i dalje u paklu" upozorava me
„Ne mogu mu pobeći čak ni u svojim snovima" tiho priznajem ne znajući šta drugo da kažem i ispuštam suzu
„Ti i dalje ne shvataš zar ne?" opet me pita sa tonom koji pokazuje da ne veruje u nešto..mene?
Protresujem glavom i otvaram usta želeći da mu dam odgovor ali me on pretiče dok je u mraku i govori mi
„Ti si jedina osoba koja ga smiruje,Leila, ali isto tako ti si jedina osoba koja je njegov okidač koji ga može naterati da sruši ceo svet" disanje mi se ubrzava jer mi ova osoba preko redova govori da ostavljam posledice na njega...isto kao i on na mene.
„Gde je on?" imam osećaj kao da protresuje glavom na moje pitanje ne želeće da mi da odgovor zbog čega glasnije i strožije mu postavljam pitanje
„Gde je on!?" i na kraju uzdiše i govori mi
„Prati me" što i zbunjeno radim nakon što čujem njegovo kretanje i pratim pravac zvuka koji od njega dolazi.