The Stalker (EDITING!)

Chapter 34

Munje su parale nebom.Gromovi su tresli zemlju, i onda...sve je utihnulo.Celo telo mi je zadrhtalo pri osećaju njegovih usana na mojim. Par trenutaka je samo tako ukočeno stajao zbog čega sam htela da se udaljim i prekinem poljubac misleći da sam napravila grešku ali to nisam uradila kada sam čula iz dubine njegovog grla kako je zarežao i u sledećem trenutku njegova desna ruka se našla na mom vratu dok mu je leva čvrsto postavljena na mom kuku. Jasno mi daje do znanja da me ne pušta.

Pribio je njegovo telo uz moje dok je poljubac postao halapljiviji, kao da mu je potreban kao sledeći udah. Ne znam kako, ni zašto, niti odakle mi hrabrosti, ali sam se prepustila ovom poljubcu..kao da je ovo ispravno..kao da se ovo treba dogoditi. Njegove usne su tako mekane, u isto vreme tako osetljive ali i tako grube, nikada nisam znala da će mi trebati nečiji poljubac kao što mi sada njegov treba.

Podigla sam svoje drhtave ruke i sa malom dozom straha sam ih ubacila u njegovu kosu znajući da me ovo nagon tera da uradim a ne ja..definitivno ne ja. Napravila sam grešku. Čim sam mu malo povukla kosu on je odmah stao. Prekinuo je poljubac zbog čega sam brzo spustila svoje ruke i brzo kao i on disala kroz usta. Nije se udaljio od mene, samo je prekinuo poljubac dok ne znam zašto ali očekujem da će me napasti. Da će me oterati ili početi vikati na mene ali, to se ne događa.

Čvrsto zatvaram oči kada on svoju desnu ruku stavlja na moju glavu i sa prstima miluje moju kosu. Prsti mu se malo po malo grče u mojoj kosi, oboje smo zbunjeni. Ujela sam se za donju usnu kada je naslonio svoje čelo o moje i ja sam dobila osećaj da ću pasti zbog čega sam najbrže što sam mogla uhvatila se za njegove bicepse i osećala koliko su čvrsti pod mojim dodirom.Leila, sada nije vreme o tome da razmišljaš.

U stvarnost me vraća njegov glas koji kroz šapat govori, kao da ne može da poveruje
„Poljubila si me" glas mu je zadrhtao i tek sada, dok se koncentrišem, shvatam da mu i celo telo drhti. Ni ja nisam ništa bolja, i ja isto drhtim. Šta nam se to događa?

Protresuje glavu kao da ne može da veruje i opet ponavlja
„Poljubila si me" ispustila sam drhtav izdah i malo sam ispravila glavu tako da nam se sada i nosevi dodiruju i odgovaram mu prvo sa poljubcima. Oblizujem usne na kojima i dalje mogu okusiti ukus borovnice i prvo se malo penjem na prste i svoje usne naslanjam na desni kutak njegovih usana i zatim na levi dok kroz šapat odgovaram „da, poljubila sam te"

I ako me je srce zabolelo zato što ne mogu videti, znam da mu se na licu formirao osmeh..Osmeh koji tako žarko želim videti ali ne mogu. U sledećem trenutku sam viknula jer me je iznenada podigao i našla sam se u njegovom naručju i ne mogu a da ne primetim promenu u njegovom ponašanju, nadam se da je to na bolje.

Brzo sam obmotala ruke oko njegovog vrata kao da je to najprirodnija stvar koju trebam uraditi a ne kao jedna od najrizičnijih stvari. Mračni stranac me je počeo negde voditi dok se naši jaki uzdisaji spajaju. Naslonila sam glavu na njegovo rame sa namerom da čujem njegove otkucaje srca. Da se uverim da su i njegovi ubrzani kao i moji, ali.. Ni jedan otkucaj srca nisam čula. Kao da nema srce.. To me je na neki način rastužilo.

Počeli smo se peti uz stepenice ali nikako nisam našla snage da ga pitam gde idemo, već sam pustila da me vodi. Čvrsto me je pribio uz sebe i ne mogu a da ne osetim snagu i moć koja izlazi iz njega. Kada je prešao poslednji stepenik, telo mi se naježilo jer se hladnoća kako osećam povećala za koji stepen a činjenica da je i mračni stranac hladan i da me ne može ugrejati mi ne pomaže.

U ovom trenutku, dok sam sa njim, mrak mi ne predstavlja problem. Ne znam zašto, niti kako je to moguće ali znam da je to istina. Zadržala sam dah kada je sa laktom otvorio neka vrata i kada smo ušli u tu sobu pomoću noge je zatvorio i čim ih je zatvorim njegove usne su se našle na mom uvetu i tiho je progovorio
„Poljubila si Đavola" i nastavio je hodati, sve dok nije stao mislim na sredini ove sobe.