The Stalker (EDITING!)

Chapter 18

Ne usuđujem se okrenuti,ne znam zašto,ali se ne usuđujem.Imam potrebu da pitam mračnog stranca da li se smem okrenuti i to i činim
"Ako se okrenem,da li ću te videti?" šaljem poruku udišući hladan vazduh koji se nalazi oko mene dok teško stojim na nogama pod jakim pogledom mračnog stranca. Nekoliko sekundi kasnije čuje se 'bip' koji proizvodi moj telefon i sa drhtavim rukama otvaram poruku koja je stigla sa nepoznatog broja.
"Da li me želiš videti?" zadržavam dah u plućima kada mu pišem kratak odgovor
"Da" i mrštim se kada mi odmah zatim stiže odgovor koji glasi
"U redu, onda se okreni .xx" 

"Zašto se ne okreneš?"stiže sledeća poruka na kojoj je to napisano i zatvaram oči slušajući samo ubrzano lupanje mog srca i moje ubrzano disanje i polako se okrećem. Odjednom hladni vazduh oko mene postaje topao ali osećaj da me neko posmatra i dalje nije nestao. Polako otvaram sasvim zatvorene oči i vazduh mi je izbiven iz pluća kada ispred sebe vidim Ashton'a. Mrštim se i veoma sam iznenađena dok ga gledam sa ogromnim osmehom na licu

"Ashton'e,ti si mračni stranac?" na moje pitanje se mršti i osmeh sa lica mu nestaje dok me zbunjeno pita
"Ja sam ko?" i tek u tom trenutku vidim iza njega otvorena vrata i on potvrđuje moje sledeće misli sa rečenicom
"Došao sam da vidim kako si i zašto si se toliko zadržala?" realnost me udara poput šamara i shvatam da Ashton nije moj mračni stranac i moram priznati da osećam olakšanje sa tom mišlju. Ne bih želela da dečko od koga se osećam neprijatno da bude osoba koja u meni stvara osećaje za koje nisam ni znala da postoje. Na kraju samo protresujem glavu i govorim mu
"Dobro sam,dobro sam" on mi ispružuje svoju ruku i shvatam da želi da stavim moju ruku na njegovu što nesigurno i činim nakon što me pita
"Idemo li dole?" i ja klimam glavom osećajući pogled na svojim leđima ali ništa ne činim povodom toga i samo klimam glavom govoreći
"Idemo."

Držim telefon u ruci dok se spuštamo niz stepenice i glasna muzika mi ispunjava uši dok ulazimo u dnevni boravak ispunjenu mladim tinejdžerima i svi drže u ruci crvene plastične čaše koje su pretpostavljam ispunjene pivom.

Osećam Ashton'ov dah na svom vratu i taj osećaj mi se ni malo ne sviđa i pre nego što stižem da odreagujem njegove ruke su na mojim kukovima i počinje da se pomera u ritmu muzike glasno mi govoreći u uvo
"Hajmo da igramo" i nemam vremena da odbijem jer on već uveliko igra uz muziku i njegove ruke počinju lutati po mom telu na način koji mi se nimalo ne sviđa.Stavljam ruke na njegova prsa i pokušavam da se odgurnem od njega ali ne uspevam i u poslednjem trenutku njegove ruke se obmotavaju oko mojih ruku i na licu mu vidim zgroženu grimasu dok prolazi preko unutrašnje strane mojih ruku i govori mi
"Šta je ovo,dovraga?" i odguruje se od mene dok mu je na licu i dalje zgrožena faca i dok se ja osećam kao da je smak sveta došao. Prešao je preko mojih ožiljaka koji me sada bole i sa očima ispunjenim suza vidim kako Ashton protresuje svoje ruku i dalje zgađen sa onim što je osetio i ja samo mucam
"Ja...ja..." i na kraju se samo okrećem i izlazim iz dnevnog boravka sa svojim drhtavim nogama i ubrzo iz kuće izlazeći na mračnu ulicu i ne čudim se što me Ashton ne zove i iskreno verujem da me više nikada neće gledati kao pre.Ne znam kako se osećam povodom toga i sada ne želim razmišljati o tome. Probijam se kroz ogroman broj tinejdžera dok se osećaj kao da se gušim povećava i imam fobiju od toga da ću se udaviti. Teško dišem i napetost u telu mi se povećava kao i potreba za plačom. Nakon što sam izašla na auto put nervozno sam prolazila kroz svoju kosu  i udaljavala se sve više od žurke. Nisam mogla više suzdržati suze i pustila sam ih da mi napuštaju oči u ogromnim količinama.

Ujedam se za usnu dok mi priguseni jecaji mi napustaju usta i ako to ne zelim, obmotavam ruke oko svog tela i idem u mrak u kom nema ni tackica svetlosti. Sada ne prekrivam svoje jecaje vec ih pustam da ispune ovu sada tihu i mracnu noc. Kada sam se dosta udaljila od zurke spustila sam svoje ruke i sa svojom drhtavom desnom rukom sam prelazila preko unutrasnje strane moje leve ruke koja je ispunjena sa bezbroj oziljaka. Jedna suza mi je kapnula na levu ruku i tu suzu sam razmazala preko cele ruke,dozvoljavajuci suzi da se tako osusi. Svesna sam toga da me niko nece voleti. Niko nece voleti moje unakazeno telo na kojem sam ispoljila svoje bitke sa samom sobom. Pa ko bi me voleo ovakvu? Ni ja samu sebe ne bih. Ne mogu kriviti Ashton'a zato sto se zgrozio kada je video moje oziljke. Nemam pravo jer sam ja sama kriva i niko drugi vise. Bol se vratila kao i zelja za rezanjem u jako velikoj kolicini. Ne verujem da cu se sada moci odupreti od nagona za povredjivanjem.Daleko sam dogurala od kada sam se zadnji put rezala ali sada ne vidim  ni jedno drugo resenje vec da se samo rezem. To mi je jedina stvar koja mi je potrebna.

"Svi mi smo zavisni od necega sto oduzima bol" mio glas je progovorio u mraku dok sam sa rukom prelazila preko oziljaka. Kada sam cula taj glas odmah sam podigla glavu i suocila se sa mrakom koji me okruzuje. Nisam se osetila sigurno, osetila sam se kao jagnje koje ce lav sada pojesti. Osetila sam se kao da sam u zamci iz koje ne mogu pobeci.

"Molim?" drhtavo sam upitala

"Rekla sam da svi mi smo zavisni od necega sto oduzima bol"
"Ko si ti?" progutala sam pljuvacku i upitala sam je
"Ja sam tvoj prijatelj" od njenog neznog i koliko mogu pretpostaviti po tonu zenskog glasa jeza mi je prosla kroz telo.

Protresla sam glavu i rekla
"Ne,ti mi nisi prijatelj" ne svidja mi se osecaj koji dobijam od pogleda ove osobe i energije koja dopire iz nje.Ne osecam se sigurno.
Cula sam suskav zvuk kada neko gazi na kamenje i svesna sam toga da mi se priblizila za korak
"Ali zelim ti biti prijatelj" govori i mogu osetiti osmeh u njenom glasu sto mi se ni malo ne svidja.
"Zao mi je ali ne mozes biti" i sa tim odgovorom sam se okrenula i htela sam potrcati ka kuci ali sam se bukvalno zaledila kada sam na svojoj levoj ruci osetila dodir ledene ruke i vazduh mi je izbiven iz pluca kada sam pogledala oko sebe i odjednom shvatila da se nalazim u svojoj sobi.Isuse, pa kako sam dospela ovde. Od straha da se iza mene neko nalazi brzinom svetlosti sam se okrenula i odahnula sam sa olaksanjem jer nema nikoga iza mene. Zatvorila sam svoje i dalje vlazne oci ali sam se opet zaledila na mestu kada sam osetila nekakvu energiju koja dopire sa moje leve strane. Veoma sporo sam otvorila oci i shvatila sam da ta energija dopire iz ogledala pa sam mu sa drhtavim nogama prisla sve dok nisam stala ispred njega i rasirila sam oci u cudu kada sam iza svojeg levog ramena videla devojku u crnoj vencanici koja preko lica ima isto crni veo zbog kog joj nisam mogla videti lice i hladni drhtaj mi je prosao kroz telo kada sam cula njen nezan glas kako govori jezivu recenicu koja glasi
"Cudoviste se krije u ogledalu.Kada pridjem,on se priblizi.On pogleda duboko u mojim ocima i vidi strah."tiše,tiše" on sapne  "dođi u moj mrak" i nemam sumnje da je to cudoviste moj mracni stranac.

A/N

Nadam se da vam se svideo 18.nastavak

Zao mi je zato sto pre nisam napisala nastavak ali laptop mi se pokvario i bila sam bolesna, danas mi je stigao novi laptop i objavljivacu nastavak svakog ili svakog drugog dana,ne brinite se

Sta mislite,sta ce se dogoditi?

Ko je ova osoba?

Koliko misterije ima,ccc

Izvinite zbog gramatickih gresaka ako ih ima 

Ostavite vote i komentar kako bi sto pre novi nastavak stigao

Hvala vam na svemu

Ly all .xx