The Stalker (EDITING!)

Chapter 8

Probudila sam se kada su mi sunčevi zraci pomilovali lice.Polako otvaram jedno pa drugo oko,privikavajući se na svetlost.Osećam jaku glavobolju i znam da je imam zato što sam spavala jedan,najviše dva sata tokom cele noći.Ukratko rečeno,celu noć sam provela prevrtajući se po krevetu i razmišljajući o tom mračnum strancu.Pitajući se zašto mi je izgovorio onaj citat.Da li je moguće da zna koliko mi je taj citat bitan?

U sebi ga ponavljam. "Pogleda zver lice lepotice.Lepotica mu umiri ruku,i od tog dana bejaše kao mrtav." Na kraju odmahujem glavom znajući da i ako sam se celo veče pitala,nikada neću dobiti odgovor.Podižem ruke i ispružujem se. Nakon što sam se privikla na jaku svetlost,ustajem iz kreveta,bacam pogled na sat koji se nalazi na noćnom stočiću videći da je deset do deset.

Ulazim u kupatilo,usput zevajući,skidam svu odeću sa sebe potom ulazim u tuš kabinu i puštam vodu da mi miluje kožu.Nakon što sam se okupala, obmotala sam peškir oko tela,umila lice pomoću sapuna pa oprala zube.Zadovoljna onim što sam uradila,izašla sam iz kupatila,otvarajući ormar iz kog uzimam duboke plave farmerice i običnu crnu majicu koju oblačim.Pre nego što sam izašla iz sobe, sredila sam krevet I aplaudirala samoj sebi zbog toga.

Mrštim se kada ne zatičem Kate u svojoj sobi,sa pretpostavkom da je u kuhinji se spuštam niz stepenice shvativši da sam u pravu.Podiže pogled ka meni kada ulazim u kuhinju,gledajući je kako nam pravi sendvič,sa osmehom na licu me obaveštava.
"Pravim nam sendvič, nadam se da voliš šunku" na to ispuštam smeh I uzvraćam.
"Hvala ti, ali nisam gladna." Samo sleže ramenima I uzvraća.
"Više za mene." To je još jedna stvar koju volim kod nje, i ako izgleda kao model,nikada nije brinula o ishrani.Nikada nije pravila problem o hrani i uvek bi jela bez problema. Zaustavljajući svoje misli, izlazim iz kuhinje u dnevni boravak,sedeći na kožnom kauču.Uzimam daljinski upravljač,palim TV, listajući ekrane. Na kraju se zaustavljam na programu na kom je muzika I pojačavam ton dok Beyonce peva. Trudila sam se da se opustim dok slušam muziku,ne želeći da razmišljam o tome kako je danas prvi dan škole, četvrta godina..poslednja godina. Nervozna sam jer ne verujem da ću se odmah uklopiti u društvo dok za Kate nema problema, ona je društvena osoba dok sam ja povučena i...Opet protresujem glavom i zatvaram oči slušajući Beyonce kako peva da može imati bilo kog muškarca,kad god poželi i slažem se sa tim tekstom.
*
*
Srednja škola je propao eksperiment u pripremi mladih ljudi za svet odraslih. Sve škole u zemlji su izgrađene oko 1960.godine i osmišljene su da održe duplo veći broj studenata,kao što to trenutno čine.Izgleda da ništa ne radi kako treba u srednjoj školi.Vodovod je obično katastrofa sa česmama koje nikada ne rade.

Srednju školu vodi tim seronja, obično poznati kao direktori,savetnici i nastavnici.Ovi ljudi izgleda da uživaju u uništavanju sve nade za učenike kroz mučna testiranja,loše planiranih projekata i udžbenika koji nemaju veze sa vezom.

To je isto i mesto gde stres od odrastanja,stres od uklapanja u društvo može da uništi čak i najjačeg među nama. Veći deo srednje škole nije provedeno učeći već je provedeno tražeći prijatelje koji nisu u potpunosti kreteni.Pokušati biti u vezi sa suprotnim polom,kupujući odeću u nadi da će te neko primetiti.Vežbajući kako te neko ne bi prebio,očajnički se truditi osloboditi se bubuljica na licu i slušajući ljude koji te ne poznaju kako te ogovaraju i što je najgore, i tvoji prijatelji to rade i na vrh svega,moraš se praviti kako je sve u redu.

Ukratko rečeno srednja škola za mene predstavlja mesto u kome se svi prave kako je u njihovom životu sve odlično ali su svi mrtvi iznutra... poput mene.

Cheshire High School je srednja škola u kojoj ide 1,600 učenika, sada 1,602 učenika. Ima osamdeset članova fakulteta, šest savetnika,tri pomoćna direktora i jednog direktora. Blago rečeno,ovo je najveća srednja škola koju sam ikada videla.Kada smo pronašle administrativnu kancelariju,dopustila sam Kate da govori,dok sam gledala prostoriju ofarbanu u plavoj boji i po mirisu farbe znam da je skoro okrečena.

Nisam mogla a ne primetiti tucu papira na stolu od žene na čijoj kartici zakačenoj za njenu bluzu piše Miranda. Nakon što joj je Kate objasnila da smo nove,dala nam je papire I objasnila da na njima trebaju da nam se potpišu profesori i posle časova da dođemo i donesemo joj taj papir.Zahvalile smo se I izašle iz kancelarije, smejem se jer već sada osećam Kate'in entuzijazam koji iz sekunde u sekundu postaje sve veći.
"Odmah ćemo se uklopiti ovde" rekla je kroz kez,na šta sam slegnula ramenima i rekla.
"Možda ti Kate,ja ne-" zbog čega me je udarila po ruci .
"Jao", bunim se.
"Ne budi toliko pesimistična.Kako se ja uklopim,tako ćeš se i ti." Zbog čega sam kroz izdah rekla
"Dobro,dobro.Kako ti kažeš."

Škola se već napunila učenicima i nisam mogla a ne osetiti mučninu u stomaku,napetost u ramenima koja se posle svakog koraka sve više i više povećava. Kate je skrenula moje misli kada je otvorila papir koji je prethodno izvadila iz ranca i obavestila me
"Prvi čas imamo hemiju u učionici 57." Samo klimam glavom,prateći je.Nisam mogla a ne zapitati se kako se tako brzo snalazi,jer smo u roku od dva minuta bile ispred učionice na čijim vratima piše broj 57.

Ispuštam drhtav izdah ispred učionice i zadržam dah kada iza sebe čujem hrapav glas kako me ohrabruje.
"Možeš ti to,anđele.Ne zaboravi da dišeš." Kada sam se okrenula,niko se nije nalazio iza mene.Namrštila sam se,pokušavajući shvatiti šta se upravo dogodilo,kada me u sledećem trenutku Kate hvata za ruku.Ubrzo smo se našle u učionici,nije mi pomoglo to što se svako u njoj okrenuo ka nama.Znala sam da se pitaju ko smo nas dve.Kate je hrabro stala ispred bele table i mahnula svima,onda je vratila pogled ka meni, čekajući da joj priđem što sam I uradila nakon što sam izdahnula. Opet je mahnula svima u učionici i dodala
"Zdravo, ja sam Kate.Ovo je moja najbolja drugarica,Leila.Mi smo nove učenice."

Nisam mogla a ne primetiti dečake,kako se skupljaju u jedan krug I nasuprot njima devojke,svesna sam toga da nas svi komentarišu,posle par minuta su se okrenuli prema nama i počeli nam prilaziti,uglavnom se svako predstavio i poželeo nam dobro došlicu dok su neki ostali na svom mestu,samo nas gledajući kao da smo neka vrsta mete.Jedva sam se suzdržala da ne prevrnem očima. Zvonilo je za početak časa.Kate i ja smo sele u poslednju klupu,gledajući kako stariji čovek sa sedom kosom ulazi.Prvo nam je poželeo srećnu poslednju godinu škole I nije čekao da prođe više uzaludno potrošenog vremena,već je počeo predavati lekciju koju nam je već predavao profesor Sheen u Londonu prošle godine.Samo sam uzdahnula i zatvorila oči,srećna što me profesor ne može videti zbog,kako sam zapamtila,dečka po imenu Ashton, koji sedi ispred mene I koliko mogu videti,baš je lepo građen.

Par minuta sam samo slušala glasove oko sebe,sve dok ti glasovi nisu postali nejasni kada sam upala u mrak u kom ne mogu čuti ništa izuzev ubrzanih otkucaja mog srca.Znam da se opet nalazim u vili i moram priznati da lakše prihvatam tu činjenicu,spremna da shvatim šta ovaj mračni stranac želi od mene.
"Zar ti niko nije rekao da ne smeš spavati na času?" Jasno čujem smeh u njegovom glasu što me navodi na pitanje: Da li mu je drago što sam tu?

A/N

Nadam se da vam se svideo 8.nastavak

Ostavite vote i komentar jer mi puno znače

Hvala na svemu

Ly all xx