The Stalker (EDITING!)

Chapter 35

Tišina koja je usledela za mene je bila zastrašujuća..dobila sam loš osećaj u stomaku i znala sam da bi najbolje bilo da odem odavde..sad. Čula se buka kada sam napravila jedan korak unazad i tako sam gurnula i sveću unazad zbog čega sam jasno čula mračnog stranca kako je opsovao kroz izdah. Protresla sam glavu i okrenula se i počela brzo hodati ali nisam mogla a da ne čujem njegov preteći glas kako govori
„Daću ti pet sekundi da odeš odavde pre nego što iščupam srce iz tvojih prsa" i sa tim sam počela trčati u mraku nadajući se da ću naći izlaz.

Ujela sam se jako za donju usnu kada sam čula otvaranje vrata iza mene i ako sam znala da neću ništa moći videti zbog mraka, okrenula sam se, i nakon što sam se uverila da sam pomislila tačno, okrenula sam glavu ka napred kako bih nekako videla kuda idem ali sam ispustila vrisak kada mi je telo od mračnog stranca sprečilo put. Tako jako smo se sudarili da sam napravila korak unazad i počela padati spremna da padnem na pod ali u tome su me sprečile dve ruke koje su se obmotale oko mojih leđa i sprečile moj put.

„Plašim se da neću uvek biti tu da te uhvatim kada padaš,anđele" njegov dah miluje moje uvo dok njegov glas smiruje moje uplašeno telo. Polako pojačava njegov stisak oko mene i podiže me sve dok ne stojim na svojim nogama i dok su mi ruke na njegovim ramenima.

Zadržavam dah kada mračni stranac spušta glavu i prelazi sa svojim nosom preko mog. Taj tako nevini dodir šalje trnce kroz moje telo. Zatvaram oči osećajući sigurnost kako me preplavljuje znajući da sam sigurna uz mračnog stranca. Dobijam tako lep osećaj u njegovoj blizini da zaboravim na svoju okolinu kada se odjednom prisećam događaja od pre par trenutaka.

Pretio je da će isčupati srce toj osobi..da nikada neće videti svetlost. Zašto bi rekao nešto tako podlo i strašno? Skupljam hrabrost i drhtavo ga pitam
„Šta je bilo ono malopre?" mračni stranac me je nakon što je to čuo jače pribio uz sebe i sada sa svojom desnom rukom prelazi preko moje kose

„Kako si spavala?" glas mu je čudno hrapav, svaka reč koja izlazi iz njegovih usta izgovorena je sa takvom melodijom..kao da je samo ton njegovog glas dovoljan da čujem do kraja života i da čujem šta on želi da čujem a ne ono što bih trebala čuti. Zbog toga ne odustajem
„Zašto si bio tako zao prema toj osobi?" oči su mi i dalje zatvorene i shvatam da mi je sve teže da pratim šta pričam jer sam usresređena na njegovo milovanje mene.

„Samo ih podsećam ko sam i šta sam sposoban da uradim,anđele" nežno mi odgovara na takav način na koji kao da priča sa voljenom osobom ali reči nisu tako lepe već okrutne za čuti

„Znači podsećaš i njih a isto tako i mene" tiho priznajem i osećam kako se ukočio kada je čuo šta sam rekla
„Nikad..nikad..anđele, nikada te neću povrediti..NIKAD" sledeću reč je tako glasno uzviknuo da sam jecnula i odmah se udaljila par koraka unazad.

Nešto se u njemu promenilo dok sam spavala, to je on ali kao da se izgubio i drugačije se ponaša. Ne znam kako da reagujem na ovo. Kako da reagujem na njega. Jasno sam čula njegovo veoma glasno disanje, kada sam se privikla na mrak kao da sam mogla videti ali i osetiti da se trese. Zbunjeno sam stala dok sam obmotala ruke oko sebe. Skočila sam u mestu kada je opet zagrmelo i jedino sam htela da potrčim u naručje od mračnog stranca kako bih sebe zaštitila ali isto tako i njega.

„Anđele.." prodahtao je udaljeno od mene sa tako setnim glasom, tako nepoverljivim da sam sve na šta sam mislila do sada zaboravila i potrčala ka njemu sve dok mi se ruke nisu obmotale oko njegovih leđa i naslonila glavu na njegova drhtajuća prsa.

„Mračni stranče" tiho sam rekla dok sam ga zagrlila najjače što sam mogla. Širom sam otvorila oči kada sam čula glasove iza nas

„Opet se događa"
„Možda će uspeti da ga spreči"
„Kako ćemo ga zaustaviti"