The Stalker (EDITING!)

Chapter 59

Oči mi se pune suzama ali neću dozvoliti jednoj da napravi svoj put niz moj obraz.Ne smem pokazati svoju povređenost iako znam da se lako može detektovati.I dalje osećam njegov stisak na mojoj bradi dok ne prekidamo naš kontakt očima.Gleda me I ja gledam njega.Ništa se ne može čuti sem našeg ubrzanog spojenog disanja.Kao da se takmičimo ko će prvi prekinuti pogled.Ne želim da izgubim.

I onda, njegov pasivan izraz lica nestaje I vidim agoniju na njegovom licu.Ne može biti hladnokrvan.Nije mu svejedno.Ipak, najviše me nervira to što ćuti.Sada on meni daje tretman ćutanja.I znam da imam moljiv izraz lica I da mu samo sa pogledom govorim ono što mi je potrebno.Da mi uzvrati ono što sam mu dala.

Ali, to se ne događa.U sledećem trenutku širi oči I samo tako gubim njegov dodir, ipak, ne zadovoljavam se time.Hteo se povući, udaljiti od mene, kao da ne može biti u mojoj blizini, ipak, sada nije samo on bitan, mi smo bitni.Snažno ga hvatam za ruku I znam da to nije očekivao, ipak je okrenuo glavu od mene.Slabo sam ga videla ali sam mogla primetiti da se trese od besa.

"Uvek mi govoriš da bežim od onoga što se događa između nas, ali, sada vidim da si ti taj koji beži" govorim ravno I nadam se da će ga moje reči pogoditi.
"Upozorio sam te" hladno odgovara I vidim kako blago protresuje glavu dok to izgovara.Povećava se ljutnja u meni.I,onda reagujem, približavam mu se I hvatam ga za bradu kao što je on malopre mene I okrećem mu glavu ka meni terajući ga da me gleda u oči.

"Hoćeš li me odgurnuti od sebe I negirati ono što oboje osećamo?" mrštim se dok ga gledam I suzdržavam se da ne povisim ton.Sada ja vodim ovaj razgovor, ja tražim.
"Samo znam da osećaš bol" tužno priznaje I ponizno shvatam da je u pravu, ali, znam I zašto je osećam.Moj stisak se smanjuje I podižem ruku koja mu je bila pod bradom tako da mu nežno milujem levi obraz I jasno sam osetila kako se ukočio pod mojim dodirom.
"Šta osećaš kada te dodirnem,mračni stranče?" glas mi pomalo drhti dok se gledamo direktno u oči I slabije ga vidim jer kao da sveća preti da se ugasi nekoliko trenutaka ali, nastavila je jako goriti.
Ne govori, samo me posmatra i znam da se sada bori sa samim sobom.

Oblizujem usne kada skupljam hrabrost I desnu ruku u kojoj su mi nokti zariveni sklanjam I spuštam je tako da hvatam njegovu ruku u moju I pod dejstvom adrenalina je podižem sve dok je nisam naslonila o moj levi obraz.
"Ja tačno znam šta osećam kada me dodirneš" napokon me suze pobeđuju I počinju se spuštati niz moje obraze dok par završava na njegovim prstima "I ne želim da ovaj osećaj ikada nestane"

Njegovi prsti su se zgrčili na mom obrazu I vidim mučenje u njegovim očima, ta emocija najviše preovladava.Oh, mračni stranče, pričaj sa mnom, samo pričaj.

I baš sada, u ovom trenutku sam shvatila da on ne može iskazati emocije I strah kao što bi svi drugi mogli.Vremenom je izgubio mogućnost to da uradi...ili nikada nije mogao.

"Ja samo znam da ubijam,anđele" odgovara sa glasom koji mi govori da ono što želim je nemoguće.Nisam mogla izdržati I jecaji su mi počeli napuštati usta.Zašto je sve ovako komplikovano?
"Vrati mi se, molim te mi se vrati mračni stranče" govorim sa glasom koji gubi nadu I znam da je on svestan toga.Prekida naš pogled I spušta ga na moje usne gledajući kako jako grizem donju usnu.Ispušta dubok izdah I njegovi prsti se počinju pomerati na mom obrazu, milujući ga I nežno mi briše suze I onda I na drugom obrazu.Jecaji mi postaju glasniji I još jače grizem donju usnu kako bih se zaustavila jer je ovo kao oproštaj.

Ne usuđuje se da me pogleda u oči već mi gleda čas obraz I usne I na kraju se grči kada vidi krv na donjoj usni zbog mojih zuba I jasno osećam sada krv u ustima.Nežno protresuje glavom I spušta prste sve dok mi nije opustio donju usnu I milovao je I tako obrisao stvorenu krv.Ovo previše boli.