The Stalker (EDITING!)

Chapter 60

Uzimam dubok udah I sa njim otvaram oči.U mraku sam ali je soba osvetljena sa svećama.U njegovoj sam sobi. Ne znam šta se događa,niti šta se dogodilo.Kao da se ne mogu pribrati I doći k'sebi.Šta se dogodilo?

Brzo trepćem I kroz nekoliko trenutaka samo znam da mi je telo utrnuto I da ga ne mogu osetiti kao što bih trebala.Sa tim se mrštim.Ne osećam prste,samo glavu I koncentrišem se na svoje duboko disanje.Nekako pomeram jezik I oblizujem usne dok brzo trepćem I shvatam da sam sama.

Bilo mi je potrebno nekoliko trenutaka kako bih se prisetila svih prethodnih dešavanja...Da li se sve ono stvarno dogodilo?Vratila sam mu se, htela sam da vodim ljubav sa njim?Htela sam da mi on bude prvi? Isuse, ovo se ne događa.Potom, osetio je moje ožiljke, rekla sam mu da je ovo između nas ljubav...odbio me je, uništio me je rečima pa sam pala sa balkona...zamalo sam umrla ali me je spasio..

Nekako protresujem glavom I stvarno potvrđujem to da se sve to dogodilo I da ne haluciniram.Jecnula sam kada sam osetila blagu bol oko srca I raširila sam oči kada sam shvatila..Ne, to nije moguće..Ne,ne.Ali, prisećam se njegovih reči
„Očito želite umreti i uskoro ću vam ispuniti želju!" I drhtaji su mi preuzeli telo kada mi je stravična misao pala na pamet.

Vazduh mi se zaustavio u plućima kada sam čula otvaranje vrata I znala sam da je on ušao unutra.Vratio se. Osetila sam njegov pogled na sebi I temperature u telu mi se povećala,ipak, zaustavila sam svoj nagon I brzo zatvorila oči rešena da se pravim da spavam.Svesna toga da mi plan neće uspeti.Kao uvek.

Usporila sam svoje disanje I shvatila sam da sada imam bolju kontrolu nad svojim telom.Mogu pomeriti svoje telo,to je dobra vest.Loša vest je ta što se ne mogu vratiti u svoju sobu.Zaglavljena sam ovde.Moje misli su se zaustavile kada sam čula njegove korake I znala sam da mi se približava.Odjednom mi je baš vruće.

Zaustavila sam nagon da zagrizem donju usnu kada sam osetila kako se dušek udubio pod njegovom težinom.Legao je pored mene I sama pomisao na to mi ubrzava otkucaje srca.Onda sam naglo otvorila usta I uzela dubok udah kada je stao preko mene.Jedna ruka sa jedne strane mojih ramena, druga ruka sa druge strane mojih ramena.Iznad mene je I odjednom njegov dah miluje moje lice na najlepši mogući način.

Bože,ovo je takvo mučenje.I onda, osećam njegove usne kako su se nežno prislonile uz moj desni obraz I drhtaj mi je opet prošao niz telo osetivši njegove hladne,punačke usne na mom sada toplom obrazu.
"Znam da si budna,anđele" tiho govori, kao da ne želi probuditi bol u mom srcu I demone u mojoj glavi.Uspeva.Ne zaustavlja se već počinje da mi ljubi drugi obraz,zatim, moje čelo I tu se zadržava dok počinjem ubrzano disati.I dalje nemam dovoljno snage u sebi da nađem svoj glas I počnem govoriti.Kao da mi to sada nije potrebno.

Onda, uspravlja se I nisam se mogla zaustaviti već otvaram oči I kao da im je suđeno, zaključavaju se sa njegovim crnim.Pogled govori sve I ako sada ono što njegove oči govore ne mogu da pročitam.Previše sam slaba.Gleda me nežno, osetljivo,milo.Kao da mogu videti radost u njegovim očima, ali..ne znam.On je knjiga koja se nikada neće moći otvoriti,kamoli pročitati.I ako to bolno želim uraditi.

Samo se gledamo..nekoliko trenutaka..minuta..jednu večnost.Večnost za koju nikada ne želim da se završi.Gledajući njegove oči, zaboravila sam sve na šta mislim, sve što sam osetila Iako je tu blago bockanje srca.Sada se ujedam za donju usnu kada u mraku sa svojom rukom pronalazi moju I podiže je okrećući je..Šta će uraditi? Onda, spustio je pogled na moje usne I polako na moju unutrašnju stranu ruke gledajući sveže ožiljke.

Iznenađena sam, očekujem da ću mu se zgaditi, da će me odbaciti,ipak, radi sve nasuprot mojim tužnim očekivanjima.Polako spušta glavu I suze su mi se odmah pojavile u očima u trenutku kada sam osetila njegov dah kako miluje te ožiljke I onda, njegove usne.Ljubi moje ožiljke. Tako nežno I sa strahopoštovanjem da ne znam kako da odreagujem,ipak,suze su tu,kao I uvek.