The Stalker (EDITING!)

Chapter 3

"Kakvu igru,Leila?" protresla sam glavom svesna toga da joj ne mogu ispričati svoju jutarnju avanturu koja je završena sa mojim vraćanjem, u ruci nošeći stranu kutiju u kojoj je uputstvo za neku besmislenu igru jer bi me onda sigurno ubila.
"Ovu igru sam igrala odavno,još kada sam bila mala sa društvom,igrom slučaja sam našla uputstvo za nju među stvarima dok smo se selile I kao da je suđeno večeras da je odigramo.." formiram blagi osmeh na licu dozvoljavajući ovoj sitnoj laži da se pravi da je istina dok je gledam u oči.
"Nisi mi delovala kao tip osobe za igre u mraku,ali ajde, što da ne" Kate sleže ramenima dok to govori potpuno verujući u ono što sam rekla.Klimam glavom I ustajem iz kreveta otvarajući jedno krilo ormara iz kog uzimam ogromnu belu majicu koju oblačim preko glave I okrećem se ka noćnom stočiću gledajući kutiju na njemu koja je sada skoro pa skroz prekrivena u mraku.

Uzimam je u ruke i zaobilazim Kate,potom sedići na pod i naslanjajući leđa o krevet.Kate ustaje iz kreveta nakon čega izlazi iz sobe govoreći "Odmah se vraćam" i posle par minuta se vratila,u rukama noseći male okrugle sveće.Jednu po jednu je upalila i namestila ih tako da sa nama čine krug dok ona sedi naspram mene.Tačno na sredini nas sam stavila kutiju i jasno smo mogli pročitati napis koji je na njoj.
"The Stalker?" Kate me pita na šta klimam glavom i uzvraćam
"The Stalker." I ispuštam drhtav izdah dok sam sa svojim rukama koje su počele da drhte otvorila kutiju u kojoj se nalazi papir, pažljivo ga uzela i otvorila,čitajući uputstvo I obaveštavajući Kate

"Kate,trebaće nam papir,olovka, igla, sveća-" zastajem I gledam male sveće oko nas I nastavljam sa blagim smeškom govoreći " kutija šibica i so" tiho joj govorim i ona isto tako tiho uzvraća
"Doneću" na šta klimam glavom već postajući svesna šta planiramo uraditi.
Posle nekih pet minuta se vratila sa stvarima koje su nam potrebne.Opet je sela naspram mene i te stvari je stavila na podu do nas.
"Okeeej" govorim i nastavljam sada na glas čitati šta piše na ovom jako starom i prljavom parčetu hartije
"Prvo trebamo isključiti svetlo." čujem Kate'in kikot koji i meni izmamljuje osmeh na lice i govori
"I da hoćeš da ga uključiš, znaš da ne možeš" na šta kolutam očima i preusmeravam pažnju na papir svesna toga da ne smem dozvoliti strahu da me po ko zna koji put parališe.
"Zatim da upalimo sveće-to smo uradile." zakašljujem se i nastavljam
"Kate, napiši svoje puno ime na parče papira" što I radi nakon što sam joj to rekla jasno videći posle par sekundi na papiru njeno puno ime 'Kate Elizabeth Adams' i zatim uzimam taj papir I do njenog zapisujem svoje 'Leila Rose Dornan'.

Nakon što sam napisala svoje puno ime,spustila sam papir i olovku na pod i nastavila sa instrukcijama,svesna toga da mi se pojavila bora između očiju u znak mrštenja jer mi se ne sviđa sledeći deo uputstva,ali ipak se nisam pobunila već sam samo prepolovila list na pola i Kate dala deo na kom piše njeno puno ime a meni ostavila deo na kom piše moje puno ime,usput joj govoreći
"Moramo da ubodemo prst iglom I svaka na svoj deo lista da ostavi trag krvi" na šta se ona itekako pobunila jer očigledno ima mozak koji funkcioniša,za razliku od mene..
"Leila, jesi sigurna da je ovo samo dečija igra jer nemam dobar osećaj u vezi ovoga?" I ne mogu slagati I reći da nisam osetila jezu kako mi je prošla niz telo znajući u mračnom delu svog mozga da ne trebamo odigrati ovu igru.

Ipak,ne radim ispravnu stvar I odgovaram joj
"Opusti se, ovo je samo dečija igra" osećajući otkucaje srca kako mi se ubrzavaju, plašeći se da ovo uopšte nije igra nastavljam "ajde,čega se plašiš" i na kraju je ubeđujem kada je uzela iglu sa kojom je ubola jagodicu prsta I razmazala krv po papiru nakon čega sam za njom i ja. Obe smo stavile prst u usta osećajući krv u ustima I čula sam Kate kako nejasno pita "Šta sada?" zbog čega uzimam papir u ruke I sa izdahom čitam

"Stavi papir ispred zatvorenih vrata i nakon toga kucaj na vrata 22 puta i posle 22. puta otvori širom vrata i ugasi sve sveće.Nakon što si uradila sve kao što je i napisano, upali opet sveće.Igra je počela. " uzimam dubok udah i nastavljam da čitam

"Tvoj cilj je da izbegnes The Stalker'a.Znaćeš kada je u blizini kada osetiš hladan vazduh oko sebe.Sveća će ti se ugasiti i čućeš šapat.Pojaviće se ispred tebe.Moraš upaliti sveću kroz deset sekundi nakon gašenja.Ako to ne uspeš uraditi, napravi krug od soli i ostani u tom krugu sve dok hladan vazduh ne nestane."odjednom osećam kako mi se strah od mraka najavljuje i plašim se da kada se do kraja vrati da ću se ugušiti od straha..Unatoč tome ne dozvoljavam ružnim mislima da me pobede već samo protresujem glavom spremna da odigram ovu igru do kraja.