The Stalker (EDITING!)

Chapter 45

Nakon nekih pola sata plakanja, ustala sam iz kreveta i ušla u kupatilo pravo pod tuš i tuširala se sve dok topla voda nije nestala. Ne znam  koliko je sati, da li je dan ili noć, samo znam da sam nakon što sam se istuširala, obukla veliku, široku majicu i opet legla u krevet isključivši sva svetla u sobi sem noćne lampe i zatvorila oči, nadajući se da ću zaspati i u ovom bledom snu naći utehu koja mi je toliko potrebna. On mi je potreban.
Osetila sam kako tonem u san, kako telo nalazi mir za kojim toliko moli, ali, koliko sam bila blizu, sada sam daleko. U sledećem trenutku se mrštim otvarajući oči zbog svetlosti koja mi je grubo pomilovala lice. Škripa vrata dodatno remeti moj tražeći mir.
"Dušo, vreme je za buđenje." jasno čujem nezan glas moje majke kako me budi. Brzo trepćem kako bih se privikla na ovu lažnu svetlost ali nekako ne nalazim snage da zaključam pogled sa majčinim. Plašim se da će mi u očima videti sve što pokušavam sakriti od nje.
" Leila? "
" Molim? "umorno odgovaram i nadam se da će u ovom kratkom odgovoru videti da nisam raspoložena za priču, kao ni do kraja života.
" Ustani, dušo. Spremila sam doručak" i dalje mi se nežno obraća i znam da ona i dalje misli da će sve biti bolje uz par lepih reči, ali, realnost nije takva. Ona je surova ma koliko god ti pokušao biti dobar prema njoj.
" Mama, ne ž-" zaustavljam se kada podižem pogled i vidim Kate kako ulazi u sobu i staje pored Lily.
Saosećajno je gleda i govori joj, dolazimo za pet minuta i svesna sam toga da joj govori kako ćemo ja i ona sići dole i kako ćemo se svo vreme praviti kako je sve u redu a ne kao da nisam pre par sati saznala da sam zamalo bila kidnapovana i silovana. Lily spušta pogled i klima glavom i sa izdahom izlazi iz sobe i u tom trenutku pogled mi se zaključava sa Kate'inim i jasno vidim kako me osuđuje.

Zakolutala sam očima i naslonila sam glavu o jastuk zatvarajući oči davajući joj do znanja da nisam raspoložena za bilo kakav vid komunikacije.
" Ona ti je majka, Leila. Zar ne vidiš koliko je slomljena?" na to ljutito otvaram oči i sa svojim pogledom streljam Kate dok ona nastavlja "samo se trudi da olakša situaciju koju ti ni malo ne olakšavaš."
Ispuštam nervozan smeh i posle toga se uozbiljavam "Misliš da to ne vidim, Kate?" protresujem glavom dok se ispravljam i naslanjam ledja  o jastuk koji sam prethodno podigla.
"Naravno da vidim koliko svi vi patite oko mene, ali, zar vi ne vidite u kolikoj sam ja boli?" tu mi glas puca i zaustavljam se dok osećam kako mi se oči pune suzama. Pluća mi se pune otrovom koja je nazvana bol i ne znam kako da ne prokleto izbacim iz sebe.
" Ništa mi ne ide, Kate, ne, ne mog-" ispuštam tihi jecaj koji prekrivam kada stavljam svoju ruku preko ustiju.

U tom trenutku osećam Kate'ine ruke oko sebe i nalazim se u njenom zagrljaju dok se trudim da sva svoja osećanja zakopam i odgodim eksploziju koja ona tako jako prouzrokuju.
" Preživećemo i ovo kao što smo i sve pre" odlučno mi govori dok gutam knedle u grlu i koncentrišem se da mi suze kao i drhtanje tela nestane.
"Daj mi pet minuta i silazim" govorim joj i tako joj poručujem da sam spremna da prihvatim svoju ulogu i ponašam se kako je sve u redu, ali, ne zbog svog, već zbog maminog zdravlja..

Nakon što je Kate izašla iz sobe, sa mukom sam ustala iz kreveta i obukla trenerku. Dok sam oblačila gornji deo zaustavila sam se kada sam videla kolika mi je modrica na ruci i zbog toga su mi se misli opet vratile mračnom strancu.

Imam toliku potrebu da ga vidim, da budem uz njega, da mu pomognem ali znam da pre nego što to uradim, znam da moram prvo pomoći sebi. Sa tom mišlju izlazim iz sobe i spuštam se niz stepenice ulazeći u kuhinju. Dva radoznala pogleda se okreću ka meni i jedino što mogu uraditi je formirati blagi osmeh na licu koji treba pokazati da sam dobro.. I ako to nije ni blizu istine.
Sela sam pored Kate dok nam je Lily dala tanjire ispunjenim jajima na oko i salatom. Počele smo jesti u tišini dok osećam kako je moj svaki zalogaj kao da jedem neki pesak ali znam da moram.
Posle nekog vremena su Kate i mama počele pričati ali nisam imala snage da se ubacim u razgovor.
"Leila?"
"Hmm?" zamišljeno podižem pogled ka mami i mrštim se kada vidim zabrinutost ispisanu na njenom licu, ali, ništa nisam stigla pitati jer me je ona preduhitrila
"Rick i ja smo razgovarali i odlučili smo da je najbolje za sve da se vratiš sa nama u London." nakon što sam to čula ovu ledenu tišinu je ispunio zvuk kada je moja viljuška pala na tanjir.