The Stalker (EDITING!)

Chapter 7

Diši duboko,Leila.Ne želiš pokazati strah.Nemoj pokleknuti i plašiti se nekog stranca koji je samo kreacija tvoje mašte. Budi jaka, budi snažna. Sa tom mišlju se okrećem i otvaram oči gledajući u crni mrak ispred sebe.

"Šta želiš od mene?" pitam ga kroz stisnute zube i mogu se zakleti da i ako ga ne vidim, jednostavno znam da ima osmeh na licu.Pa šta je to toliko smešno?
"Odigrala si igru" tiho me obaveštava i tek nakon što je to rekao sam shvatila koliko sam grešku napravila. Moja savest me pokorava rečenicom "sledeći put razmisli šta ćeš igrati".
Gutam knedlu i ispravljam leđa, skupljajući lažnu hrabrost u sebi i odgovaram
"Odigrala sam igru-to je prošlo vreme, igra se završila kada se svetlo vratilo" I zadržala sam vazduh u plućima kada sam uspela razaznati njegovu senku videći da je sada dalje od mene I da se vrti u krug.Korača oko mene i to potvrđuje zvuk koje prave njegove čizme kada dođu u kontakt sa mermerom.

"Grešiš...igra je tek počela" drhtaj mi prolazi kroz telo dok varim njegove reči.Zbunjuje me to što moje telo na čudan način reaguje na njegov hrapav glas.Sa izdahom podižem ruke i sa prstima prelazim preko lica dok na umoran način uzvraćam
"Mislim da ne pričamo o istoj igri" svesna toga da se zaustavio u mestu kada me je čuo.Polako razmatrajući ono što sam rekla, ipak nije ništa odgovorio već mi je samo prišao toliko blizu da sam uspela osetiti njegov miris.Naježila sam se kada sam shvatila da odiše smrću.Zatvaram oči na sekundu kada mi njegov dah miluje lice I sa veoma niskim tonom od kog sam zadrhtala govori
"Pitaj me ko sam" namrštila sam se na taj zahtev ali sam rešila da ga poslušam pitajući ga upravo to
"Ko si ti?" na šta odgovara sa smehom u glasu
"Ja sam tvoja najgora noćna mora, anđele" nakon čega sam se probudila.
*
*
"Leila, Isuse, do sada sam milion puta umrla!" Kate me iz sve snage grli I potrebno mi je par sekundi da shvatim da plače.Ona skoro nikada ne plače, šta se događa!?
"Šta se dogodilo!?" sa zabrinutošću u glasu je pitam,prvih par trenutaka mi ne odgovara ali kada sam je odgurnula od sebe I sa čvršćim tonom rekla
"Reci mi!" klimnula je glavom,brišući suze sa obraza i gledajući me u oči sa svojim zamućenim vidom.

"Spavala sam i onda...onda s-sam osetila kako..ka-ko mi nešto preuzima te-telo.Nikada to neću moći tačno opisati.Nisam imala predstavu o tome da li je to san ili stvarnost.Jedino što sam znala je to da bez svoje volje uzimam odeću iz tvog ormara dok si još uvek sp-spavala u krevetu.Veoma brzo sam se obukla i za..zatim sam se okrenula prema tebi I posmatrala te dok spavaš" kada je to rekla,drhtaj mi je prošao niz telo
"Dugo vremena sam te samo posmatrala dok bezbrižno spavaš,nisam mogla da se pomerim,samo sam mogla da te posmatram" na to klimam glavom čekajući je da nastavi bez komentarisanja tog dela što shvata I nastavlja
"Kada sam te probudila,to nisam ja pričala.Ne-neko drugi je pričao kroz mene i nisam mo-mogla ništa uraditi povodom toga već sam samo gledala i pokušavala progovoriti ali.. nisam uspela,nisi me čula" stavlja ruke preko lica i sa svojim drhtavim glasom govori

"Leila, ništa strašnije u životu ni-nisam doživela" sažalila sam se na nju i uzela je u zagrljaj i poljubila joj kosu govoreći
"Sada je sve u redu, ne brini se.Tu sam, to je bio samo san.." na šta klima glavom dok mi plače u naručju.
" Moram te nešto pitati" upozoravam je
"Reci?" tiho uzvraća
"Kako si se probudila?" sleže ramenima I govori
"Ne znam..Samo znam da sam se odjednom probudila kada sam stigla do onih stepenica koje vode do vile.Od tada tebe drmam i teram te da se probudiš ali bezuspešno" namrštila sam kada sam obratila pažnju na moju mokru belu majicu za spavanje
"Na kraju sam te polila vodom u nadi da će to delovati ali nije" obaveštava me i nakon što sam to čula,zakolutala sam očima i kroz smeh rekla
"Vidim" nakon čega sam se opet našla u njenom zagrljaju

"Mnogo mi je drago što smo dobro, šta si uradila kada sam nestala?" odlučila sam se da ću joj reći laž,ne želeći više da je plašim i rekla
"Kate to je bio tvoj san,ne moj" I vidim kako se ukočila u mom zagrljaju razmatrajući ono što sam rekla
"Zašto mi je onda bilo potrebno toliko vremena da te probudim?" pita me dok me opkoljuje krivica zato što je lažem ali znam da je to za njeno dobro,ne moje.
"Očito si u napadu panike zaboravila da imam težak san" I jedini odgovor koji dobijam je slabo "oohh" koje ponavljam sa klimanjem glave.