The Stalker (EDITING!)

Chapter 38

Prošlo je tri dana od mog poslednjeg susreta sa mračnim strancem. Moja mama je trebala doći do sada ali je problem u tome zato što Holmes Chapel nije tako popularan i veliki grad pa mora menjati avione kako bi stigla ovde. Još uvek se nisam usudila reći Kate šta se dogodilo, mama će se pobrinuti i za to.

„Leila, da li me uopšte slušaš?" okrećem glavu ka Kate i uključujem se u razgovor dok ona vozi.

„Izvini,zamislila sam se" rasejano odgovaram gledajući automobile koje pretičemo

„Već par dana slabo pričaš i jedeš..Zatvaraš se Leila" Kate negoduje i znam da je to istina ali ne želim biti glavna tema svakog razgovora. Stvarno ne želim.

„To je zbog vremena, znaš kako utiče na mene" sada se iritantan glasić u mojoj glavi javlja „znaš kako mračni stranac utiče na tebe" i trudim se da mu ne uzvratim.

Kate izdiše i tiho odgovara „ U redu.." znajući da danas neće moći izvući istinu od mene.

Znala sam da se Kate više neće potruditi da nastavi razgovor zbog čega sam rešila da ja moram.. Razmišljala sam o tome šta bih mogla da je pitam i tek sada sam se setila da ćemo večeras imati goste.

„Kate?" pogledala sam je iz profila i ona je podigla obrve i brzo skrenula pogled ka meni i promumlala
„Hmm?

„Ko sve dolazi večeras kod nas?" namrštila se na moje pitanje kao da joj je čudno što joj postavljam i nakon par trenutaka je odgovorila

„Dolazi Ashton, Mia, David, Lily, Anna i..." tu se zaustavila zbog čega sam se nasmejala

„Zac"
„Zac" u isto vreme izgovaramo Zac'ovo ime i jasno sam videla kako su se Kate'ini obrazi pocrveneli.

Stvarno joj se mnogo sviđa. Drago mi je zbog nje, ona to zaslužuje.
Nisam stigla više da joj postavim pitanja jer je pritisla kočnicu kao znak da smo stigle kući. Kada sam pogledala kroz prozor,videvši našu kuću, potvrdila sam svoje misli.

„Idemo" Kate govori i izlazi iz kola i ja odmah za njom. Prebacujem ranac preko ramena dok hodamo ka kući. Kate je ispred mene pa ona otključava vrata i ulazi u kuću. Za sobom sam zatvorila vrata i zaključala ih.

U tišini smo se popele uz stepenice i svaka je ušla u svoju sobu. Tokom ovih par dana tokom kojih sam imala sasvim normalne dane nisam mogla a da ne primetim kako je u svakoj prostoriji temperatura sobe ista. Nema one hladnoće ili naježenosti ili čak ubrzanog disanja kada znam da nisam sama. Kada znam da je on tu.

Protresujem glavu i idem u kupatilo umivajući lice razmišljajući o tome gde je mračni stranac. Imam ogromnu potrebu da ga vidim i da razgovaram sa njim ali ne znam gde je. Činjenica je da ću ga videti kada on želi da mi se prikaže, nemam drugi odgovor. Možda me je napustio? Možda sam mu dosadila?

Zatvaram oči i govorim sebi kako to nije istina. Ne može biti istina. Kao na znak čuje se zvono od spoljašnjih vrata i sigurna sam da je naše društvo došlo. Želela bih rado da se zaključam u sobi i da spavam ali znam da moram početi više da se družim, ne mogu biti toliko zatvorena, ovo nije ni malo dobro za mene. Sa tom mišlju izlazim iz kupatila i tako iz sobe,zatvarajući vrata od sobe i spuštam se niz stepenice sigurna u to da se Kate sprema u svojoj sobi.

Osećam se odmorno i nemam želju da se zaključam u sobi dok mi je društvo u dnevnom boravku,moram da se priključim..uživam. Ispuštam nervozan izdah i zatim otključavam vrata čujući zvuk okretanja ključa u bravi i zatim otvaram vrata sa čije druge strane se nalaze osobe sa ogromnim osmesima na licima.