The Stalker (EDITING!)

Chapter 15

Brišem suze koje bez dozvole napuštaju moje oči, svesna toga da su mi misli i dalje u napuštenoj vili. Ne znam zašto ali depresija me je kao da sam upala u rupu zarobila, uplašeno tražim uže za koje bih se uhvatila, u nadi da će me neko izvesti na svetlost, ipak to se ne događa...i dalje sam u tami. Ulazim u svoju sobu, kesu bacam na pod,ležeći na krevet,stavljajući ruku preko očiju zato što mi je upaljeno svetlo smetalo, ali ga nisam smela ugasiti.

Posle par minuta ustajem iz kreveta,kada čujem kucanje na vratima i namrštena izlazim iz sobe,spuštam se niz stepenice i otvoram spoljašna vrata.Kada sam ih otvorila niko nije bio ispred, na šta kolutam očima i zatvaram vrata, zaključavajući ih.Kate je sa sobom ponela ključ.Kada sam ušla u svoju sobu,zaustavila sam se na pragu, jer sam na svom krevetu videla crnu ružu i pored nje papirić. Uzela sam dubok udah i zatvorila vrata od sobe.Sa opreznošću prilazim ruži,uzimajući papirić u ruke i otvaram ga.

"Roses are red
violets are blue
If you try to hide
I will find you
Out of a million
I'm stalking you
You better watch out
I'm right next to you

X .xx"

Vid mi se zamutio dok čitam ovaj tekst.Tačno u glavi mogu zamisliti hrapavi glas kako mi ovo govori.Uzimam crnu ružu i vrtim je oko prsta,sve dok nisam prišla noćnom stočiću koji se nalazi pored kreveta, i otvorila jednu policu uzimajući hemisku.Na drugoj strani lista pišem
"The roses have wilted,
The violets are dead,
The demons that you're showing me,
Aren't scaring me away."

I stavljam taj papirić na noćni stočić,zajedno sa ružom i gasilasvetlo u sobi, paleći samo noćnu lampu.Utonula sam u san u kom me mračni stranac nije posetio, i ako sam to, i ako mi je teško da priznam, žarko želela.

...

Sledeće jutro je proletelo poput ubrzanog snimka, ustala sam, istuširala se, obukla se za školu dok mi je Kate prepričavala njen sastanak sa Zacom, koji je odlično prošao i evo, sada se nalazimo u kafeteriji i čekamo u redu da uzmemo hranu.Kate mi uporno nešto priča dok se pravim da je slušam,ali zapravo su mi misli u drugoj državi. Od voća su bile jabuke,breskve i banane,naravno uzela sam dve banane govoreći sebi da mi je to dovoljno dok je Kate uzela od svega po malo.
"Leila,da li me ti uopšte slušaš?" Kate me pita kada smo sele za naše uobičajeno mesto tj. stolom za kojim sedimo od kada smo došle. Izdahnula sam. "Izvini, o čemu si pričala?"
"Šta se događa sa tobom,Leila?Već par dana nisi pri sebi." Pogledala sam je zbunjeno i sa grimasom joj dala do znanja da ne znam o čemu priča,znajući da je u stvari u pravu.

Nekakva emocija joj je prošla kroz lice i znam da je jedna od njih bila strah kada je uhvatila naslon moje stolice,primakla je do maksimuma njenoj I kroz šapat me upitala
"Da li imaš više noćnih mora sa onim monstrumom?" Samo sam je neutralno gledala,ne želeći da otkrijem istinu i odmahnula glavom.
"Naravno da ne." Čim sam to rekla,ispustila je izdah zbog čega verujem da je držala vazduh u plućima,čekajući moj odgovor.Moja jedna laž je sve olakšala. Nisam je mogla više gledati,pa sam na kraju okrenula glavu i počela ljuštiti koru od banana i počela jesti, dajući joj do znanja da je naš razgovor završen.

Ubrzo je zvonilo za kraj velikog odmora.Otišle smo u učionicu za biologiju dok nas je Zac ispratio,usput koristeći priliku da drži Kate za ruku,koja je odlepila za njim kao i on za njom.

...

Sada je poslednji čas i imamo istoriju,ostalo je još nekih petnaest minuta do kraja časa.Sedim do Ashtona koji pokušava da ima razgovor sa mnom,naravno to je bezuspešno jer nisam zainteresovana za to,napokon je ućutao kada sam podigla ruku i pitala nastavnicu da odem do toaleta što mi je dozvolila. Dok sam prolazila pored klupa osetila sam oči bukvalno zalepljene za moja leđa,sve dok nisam izašla iz učionice i skrenula desno,ubrzo ulazeći u ženski toalet.

Čim sam ušla zatvorila sam vrata za sobom i naslonila sam leđa o njih, disajući duboko. Posle par minuta sam se ispravila i prišla ogledalu ispod kog se nalazi slavina sa vodom i umila se, dok sam se pokušavala smiriti i otresti osećaja da me neko posmatra.Znam da je to nemoguće jer sam sama ali ipak napetost u celom telu me ne napušta.

U sledećem trenutku sam se zaledila,kada je odjednom svetlo nestalo i našla sam se u mraku,mrklom mraku. Sve oko mene je crno i uhvatila sam se za lavabo,osećajući kako mi celo telo počinje drhtati. Kroz misli se vraćam u svoje detinjstvo.Nalazim se zaključana u sobi,iz sve snage udaram sa šakama vrata,molim očuha po milioniti put da ih otvori ali on to ne radi, već se smeje i kroz smeh govori "Kučko mala,ućuti ili ću ja doći da te ućutkam." Zbog te pretnje,koja mi je uterala strah u kosti sam se ujela za donju usnu,ne želeći da čuje moje jecaje.

Prisećam se straha, uplašenosti, bola i svih drugih mračnih emocija koje sam osećala i u ovom trenutku žalim malu sebe.Želim joj reći da se ne plaši, da će preživeti,da će biti bolje i da će uskoro dočekati svetlost, samo treba da sačeka i bude strpljiva,ali ne nalazim hrabrost to da joj kažem.Ne nalazim snage ništa da progovorim dok osećam kako mi celo telo počinje drhtati i jecaji da mi napuštaju usta dok se molim da ova bol i strah nestanu.

Kao i kada sam bila zaključana,nema nikog da mi pomogne.Svi su zakasnili i pomirila sam se sa tom činjenicom kada sam izgubila dodir sa lavaboom i pala na hladne pločice.Ne znam kako ali posle pada sam jako udarila glavom o pločice,zadnje čega se sećam je to da me je tama progutala.
"Anđele..." Čujem hrapavi glas kako me doziva po nadimku koji mi je sam dodelio ali i dalje plačem.Naslanjam svoju glavu na kolena,osećajući kako mi celo telo drhti od jecaja i molim se da me neko spasi od ove muke.

"Anđele,pogledaj me." Hrapavi glas sa setnošću u glasu mi govori, ali ne nalazim snage da podignem glavu već kroz jecaje govorim
"U-učini da ovo pre-prestane,ne mogu vi-više da izdržim." I nakon što sam to rekla,nije čekao ni sekunda više da prođe,već sam osetila kroz plač kako neko obmotava ruke oko mojih nogu i leđa.Taj pokret me je još više uplašio jer sam pomislila da me je očuh uhvatio dok su mi misli i dalje u ta strašna sećanja.Počela sam se mrdati od straha i udarati očuha.Taman kada sam ga htela moliti da me spusti,hrapavi glas me je vratio u stvarnost.
"Ja sam,anđele,tvoj mračni stranac." Nakon što sam to čula,shvatila sam da se nalazim u njegovom zagrljaju.Moram priznati da se nikada u životu nisam osetila sigurnije nego sada.

A/N

Nadam se da vam se svideo 15.nastavak

Šta mislite,šta će se dogoditi?

Ostavite vote i komentar

Hvala na svemu

Ly all .xx