The Stalker (EDITING!)

Chapter 20

Čvrsto sam zatvorila oči i polako počela brojati do deset dok sam se sa svom snagom koju sam imala trudila se da se ne pomerim. Jedan,dva,tri,četiri,pet,šest,sedam,osam,devet...deset. Duboko sam udahnula i sa izdahom sam otvorila oči.I ako nisam želela,čim sam otvorila oči pogled mi je otišao ka mračnom desnom uglu svoje sobe u kom sam videla ono stvorenje. Malo lakše sam disala kada ništa neobično nisam videla tamo.Sledeća stvar na koju sam se fokusirala je bila ta da je Kate'ina koža ledena. Da,ledena, i zbog toga sam znala da šta god da grlim sada nije moja najbolja drugarica. Podigla sam svoje drhtave ruke i stavila ih na njena ramena i ujela se za donju usnu kada sam se polako odgurnula od Kate jer nisam znala šta mogu da očekujem. Oči su mi bile čvrsto zatvorene dok sam se odgurnula od nje i nakon što sam našla nešto malo hrabrosti u sebi, otvorila sam oči samo kako bih videla svoj odraz u ogledalu koje se misteriozno pojavilo u mojoj sobi.Ruke su mi naslonjeno na ovo ledeno ogledalo dok gledam svoj prestravljen odraz i pokušavam shvatiti kako to da se nalazim ispred ogledala. Kakva je ovo brutalna igra? Ko se to igra sa mnom i najvažnije pitanje je zašto? Protresujem glavu i skačem u mestu kada je moju sobu ispunio zvuk koji se pojavljuje kada mi stigne poruka. Sa desnom rukom prolazim preko svog znojavog čela i približavam se svom krevetu i uzimam telefon koji je na njemu. Poruka mi je opet stigla sa nepoznatog broja i namrštila sam se kada sam pročitala ono što je napisano u njoj a to je
"Gde si? X" za svaki slučaj sam proverila jednu od prethodnih poruka koja mi je stigla pre nekih sat vremena i koja je isto glasila kao i ova sad koju sam primila.

Ne znajući šta da radim rešila sam da odgovorim isto kao što sam i na žurci odgovorila i napisala sam jednostavno " u sobi" 

Par minuta sam nervozno koračala po sobi i dok sam to radila iskoristila sam priliku da upalim svetlo u sobi i bila zahvalna na tome da je sada cela soba osvetljena a ne samo deo sobe. Zatvorila sam oči kada mi se telefon opet oglasio i sa drhtavim rukama sam otvorila poruku pročitajući 
"Zanimljivo .xx" telefon mi je ispao iz ruku kada sam pročitala odgovor. Šta je ovo? Déjà vu?

Uzela sam kratak udah i odgovorila
"Gde si ti?" dok sam i dalje bila naspram vrata i nakon što sam to napisala loš osećaj me je kao poput magle obgrlio i znala sam da nešto nije u redu.Čvrsto sam stisnula telefon kako mi ne bi pao kada sam došla do zaključka da ko god da je ova osoba nije moj mračni stranac.Ne, nema šanse da je to on. Ali...ako to nije on..Moje misli prekida odgovor zbog kojeg mi se vid odmah zamutio
"U sobi,iza tebe .xx" i tok misli mi se vratio na nedovršenu misao koja glasi: Ali..ako to nije moj mračni stranac..koje sada u mojoj sobi iza mene?

Ujedam se iz sve snage za donju usnu i pokušavam usporiti svoje ubrzane otkucaje srca. Dok se polako na svojim drhtavim nogama okrećem u sebi se molim da mračni stranac dođe i spasi me od svega ovoga. 

"Molim te pogledaj me mračni stranče"Nakon što sam to rekla i  okrenula se vrisnula sam kada je svetlo u sobi počelo da treperi i skočila sam u mestu kada sam čula kako se staklo polomilo. Zvuk mi je bio dovoljan da to zaključim. Ruke sam mahinalno stavila preko očiju i mali prst sam pomerila i kada sam provirila kroz mali deo koji deli prste videla sam da se svetlost u sobi vratila i onda sam uzdahnula i polako spustila obe ruke i sa nogom odgurnula telefon koji je pao na pod kada je svetlo počelo da treperi.U ušima mi odzvanjaju moji jaki otkucaji srca dok gledam sobu i svakog trenutka očekujem da vidim nešto paranormalno ali to se ne događa. Nervozno sa desnom rukom prolazim preko čela i kose i širim oči kada vidim slomljeno staklo na ogledalu koje se misteriozno pojavilo u mojoj sobi. I ako je staklo slomljeno na podu ne vidim ni jedan komad stakla ali ni zbog te činjenice nisam raširila oči već zbog poruke koja je napisana na ogledalu koja glasi
"Uvek ću te gledati" i srce mi je ne znam kako ali za još jednu brzinu počelo brže udarati o prsa. Znam da je ovu poruku mračni stranac ostavio, imam neki osećaj koji ne znam kako da opišem ali taj osećaj dobijem kada je on u pitanju i znam da se ne varam ovaj put ali i dalje me brine činjenica da me je nešto preko poruka koje mi je poslalo putem telefona uspelo navesti da pomislim da je to mračni stranac i ako nije. Usne su mi počele drhtati i nekako pokušavam da se smirim i saberem ali to mi ne ide od ruke. Sve ovo što mi se događa je prosto previše. Ne znam više ni kako da odreagujem niti šta je istina a šta je laž. Ne znam još koliko ću izdržati doživljavati ove paranormalne stvari. Trepnula sam i pustila sam suze koje su mi se skupile u očima da pronađu svoj put niz moje obraze i tako ih ovlaže. Ispuštam drhtav izdah i spuštam glavu kako bih videla gde mi je telefon i kada sam ga videla čučnula sam i uzela ga i kao po znaku telefon mi je počeo vibrirati u ruci i videla sam kako mi stiže puno poruka od Kate,Ashtona i još par drugarica iz odeljenja. Nisam imala želju da otvorim ničiju poruku već sam samo telefon bacila na krevet i peškir koji mi je bio obmotan oko kose bacila na pod i otvorila krilo od ormara kako bih uzela svoju sivu trenerku dopuštajući besu da preplavi sva moja čula.Najbrže što sam mogla sam se obukla i iz ormara uzela kesu u kojoj se nalazi "The Stalker" kutija. Vezala sam kosu u rep i izašla iz svoje sobe,spustila se niz stepenice, opet čučnula kako bih obula patike  i nakon što sam to uradila, otključala sam vrata i zatvorivši ih opet ih zaključala za sobom i ubacila ključ u džep od svoje trenerke i počela sam da trčim do vile koju i ako svim silama želim izbeći na neki uvrnuti način stalno nalazim sebe kako idem ka njoj.
Celo moje telo je preplavio znoj dok trčim po mraku i trčim tako da samo gledam da stignem što brže mogu do bandere koje osvetljavaju ulicu i ne mogu a da se ne otresem osećaja da me neko posmatra. Koliko god i koliko brzo trčala taj osećaj je prisutan u velikoj meri i ne znam šta me više zabrinjava, taj osećaj ili strah od mraka? Slabo protresujem glavu i dok prolazim kroz ulice osećam kako mi se tempo ubržava i kada sam posle nekih pola sata stigla do svoje destinacije savila sam se i naslonila ruke na kolena pokušavajući doći do vazduha. Posle par minuta, nakon što sam se malo sabrala okrenula sam se ka vili i celo telo mi se naježilo kada sam samo mogla videti senku od ove ogromne vile. Ujela sam se za usnu i prošla kroz ogromnu gvozdenu kapiju i na prste sam hodala dok sam zaobišla fontanu koju sam napipala sa prstima i uzdahnula sam dok sam se pela uz mermerne stepenice i moram priznati da sam par puta zamalo pala zbog lišća koja nisam videla kako bih ih zaobišla. Naslonila sam glavu na spoljašnja vrata i uzela par dubokih udaha i kada sam ubedila sebe da mogu ja to, iz sve snage sam pogurala vrata i prošla kroz njih sada ušavši u ovu napuštenu, mračnu vilu. Osećaj da me neko posmatra je postao tako intezivno jak da sam pomislila da može ostaviti rane po mom telu ali ni to me nije pokolebalo već sam uzela četiri,pet hrabrih koraka ka napred i iz sve snage bacila "The Stalker" kutiju i trudila se da ne dopustim strahu da me natera da se povučem kada sam čula zvuk koji je napravila kutija kada je pala na pod,već sam kroz stisnute zube sa ljutitim glasom veoma tiho rekla
"Uvek ću te gledati kažeš? Zašto se onda ne prikažeš kako bih i ja tebe videla i mogla ti reći šta mislim o tebi u lice a ne da se kriješ kao kukavica u mraku i igraš se sa mnom!?" verujem da sam par minuta samo stajala tako u mraku ili je prošlo par sekundi,ne znam, samo znam da mi je srce skoro prestalo kucati kada sam iza sebe čula dubok,hrapav osmeh i glas ispunjen mržnjom kako isprobava na svom jeziku reč
"Hmm kukavica kažeš?" i celo telo mi se naježilo od njegovog glasa ali nisam dopustila da njegov glas smanji gnev u meni već želim da saznam šta se to događa sa mnom i sa stvorenjima koji me u poslednje vreme stalno posećuju.

"Prestani da se igraš sa mnom." kroz stisnute zube sam ga upozorila i on je sa humorom  u glasu uzvratio
"Koliko se sećam, ti si odigrala igru a ne ja" i to me je toliko iznerviralo da sam se odmah okrenula i podigla ruku i iz sve snage je pomerila po vazduhu u nadi da ću osetiti svoj dlan kako dolazi u kontakt sa njegovim obrazom ali to se ne događa zbog čega se bes u meni za još jedan stepen povećava ali nisam uspela zadržati jecaj koji mi je napustio usta kada sam osetila mračnog stranca opet iza mene i kako njegov hrapav glas koji je do kraja izgubio humor u sebi sa mržnjom rekao
"O,ne,ne, nisi ni sama svesna koliku si grešku napravila,anđele" i u tom trenutku znam da se on ne igra sa mnom,već...već ja se igram sa njim.

A/N

Nadam se da vam se svideo 20.nastavak

Žao mi je što kasnim ali morate shvatiti, imam previše da učim i stvarno ne stižem da pišem baš redovno ali obećavam da ću se potruditi makar jednom nedeljno da objavim nastavak

Obavezno napišite komentar i u njemu šta mislite o ovom nastavku i uopšteno o priči 

Ostavite vote, znate da mi to znači

Izvinite ako ima gramatičkih grešaka

Ly all .xx