The Stalker (EDITING!)

Chapter 40

Oči su mi i dalje čvrsto zatvorene. Više se ne trudim da umirim svoje ubrzano disanje kao i ubrzane otkucaje srca. Osećam njegov pogled na mom licu i tačno znam da iščekuje moju reakciju na njegov komentar. I dalje ne reagujem, ne otvaram oči niti progovaram. Nadam se da mu je ovo dovoljni znak da ne želim da učestvujem u bilo šta što ima vezu sa njim. I dalje se pravim da spavam i trudim se da ne pokleknem i da se ovako ponašam sve dok me ne ostavi na miru.

Ipak,u sledećem trenutku širom otvaram oči i okrećem glavu ka njemu kada čujem bogati,hrapavi osmeh kako ispunjava ovu hladnu prostoriju i nemam trunčicu sumnje da se smeje meni. Mrštim se dok gledam u mrak u kome znam da se on nalazi i zamišljam da ga gledam direktno u oči. Otvaram usta i uzimam veliku količinu vazduha u trenutku kada osećam njegove prste na svom obrazu i kako ga nežno miluje. Šta se događa?

„Sviđa mi se kako se izraz tvog lica smekša kada me pogledaš." Uzdiše i nastavlja „dobijam osećaj kao da me gledaš drugačije nego što gledaš druge." Ujela sam se za donju usnu zaustavljajući se da mu kažem da je to istina i samo zatvaram oči dok upijam njegov dodir koji mi šalje trnce niz telo kao i njegov glas.

Osećam se opijeno samo od njegove blizine i razum me trenutno ne sluša, kao ni telo, sve je protiv mene i mog mozga. Način na koji mi se obraća i sve u ovom trenutku je tako drugačije, tako...novo. Nikada mu glas nije bio ovako mek i tih, pogled mi nije milovao kožu a mrak činio ugodno da se osećam. Kao što sam i rekla, drugačije.

Ne znam kuda sve ovo vodi, šta će se dogoditi i sama ta pomisao me plaši. Ali sigurna sam u to da mi njegov dodir godi i više nego što bi trebalo, čak i činjenica da me gleda čini srce ubrzano da mi kuca.

Zaledila sam se kada sam osetila kako se spušta dole...ka meni i osećam kako postavlja svoje ruke sa obe strane moje glave,polako, kao da želi da shvatim njegove namere ali ne postavlja svoju težinu preko mog tela..čeka i u sledećem trenutku ne želeći sam ispustila jecaj i čvrsto zatvorila oči kada sam osetila njegove hladne,punačke usne na desni kutak i zatim na levi kutak mojih usana i u ovom trenutku me je preplavila želja da osetim u punoj snazi njegove usne na mojim. Razume, oprosti mi.

„Za..." počinjem da mu postavljam pitanje koje nisam uspela jer su mi usta suva i sa jezikom sam ovlažila usne sa nadom kada mu postavim namenuto pitanje da će mi glas biti normalan
„Zašto ovo radiš?" osećam se kao da lebdim kada sam u njegovoj blizini, nisam pri sebi i razum mi ne radi..sve ide kako on želi i čini od mene da i ja isto to želim. Ovo je tako zbunjujuće.

„Znaj ovo, anđele" zadržavam vazduh u plućima dok osećam blizinu njegovog lica mom, naše usne su par milimetra udaljene jedne od drugih i kao da se u tom slobodnom prostoru stvara vatra pri želji da se spoje. Poput gravitacije, pripadamo jedno drugom ali ne postoji zakon fizike koji može to objasniti.
„Postao sam zavistan o tebe." Ostavio je nežan poljubac na mom čelu dok imam osećaj da će mi srce od ovoliko osećanja prestati kucati i on nastavlja da pogoršava moje stanje „Okusio sam tvoj um i.." zaustavlja se jer se spušta i ostavlja poljubac na moj nos i kroz šapat govori „i ne mogu zaboraviti kakvog je ukusa" i sa tim jako prislanja svoje usne na mojim i oboje u isto vreme ispuštamo izdah olakšanja kao da ako se ovo nije dogodilo da ne bismo mogli preživeti.

Usne su mu tako hladne i meke i način na koji sa njima prelazi preko mojih me šalje do ludila. Nikada se ovako nisam osećala. Ovo je tako neverovatan i zavistan osećaj. Ruke mi se mahinalno podižu i nalazim svoju levu postavljenu na njegovom hladnom obrazu a desnu u njegovoj mekoj kosi, ukočio se od mog dodira ali,ipak se nije udaljio, pustio me je. Mrzim zato što ovo ima tako ispravan osećaj. Mrzim zato što mu se ne mogu odupreti. A, možda i ne želim?