The Stalker (EDITING!)

Chapter 24

Prošlo je par dana od mog poslednjeg susreta sa mračnim strancem. Zadrhtim pri pomisli na njega...o njegovim usnama na mojim..Dok razmišljam o tome, sve izgleda tako nestvarno.Šta mi je prolazilo kroz glavu kada sam se prepustila tom poljubcu? Moje razmišljanje prekida Kate tako što sa svojim laktom udara moj. Namršteno podižem pogled ka njom dok me ona tiho pita

"Šta se događa?" otvaram usta kako bih joj dala isti odgovor koji joj dajem ovih par dana ali me ona sustiže i govori

"I ako mi budeš rekla da ti se samo spava imam pred celim odeljenjem da ti lupim šamar" podižem ruke brzo i  govorim

"U redu,u redu" znam da Kate uvek uradi ono što obeća da hoće tako da ne želim da iskušavam sreću. Skrećem pogled s'nje i pokušavam naći neki bolji izgovor od "spava mi se" i jedina stvar koja mi pada na pamet da kažem je

"Nisam jela par dana pa sam zato nervozna i ćutljiva" i ako je to delimično tačno, ne mogu skupiti hrabrosti da joj kažem da je razlog zbog moje promene raspoloženja kriv mračni stranac sa njegovim grešnim usnama.

Nakon što sam to izgovorila,morala sam skupiti snage da je pogledam u oči i rastužilo me je to što umesto da vidim njene širom otvorene oči u kojima kao da se vidi koliko je srećna, sada vidim kako se skupljaju i kako ih tuga preplavljuje.

Sada je ona ta koja je skrenula pogled i rekla mi je
"Ne mogu da nastavim da gledam kako uništavaš sebe Leila, moraš potražiti struč-" tu je odmah prekidam i sa grubim tonom glasa joj uzvraćam

"Znaš da nema ništa od toga Kate, zato ti predlažem da tvoje savete daš nekome drugom" i baš u tom trenutku je zvonilo za kraj časa i zahvalna sam zato što neću imati hemiju do sledeće nedelje. Brzo pakujem svoje stvari i sama izlazim iz učionice odlazeći u kabinet za fiziku.

 Brzim hodom  ulazim u učionicu i sedim na stolicu što brže mogu zato što je počelo da mi se vrti u glavi. Stavljam svoj ranac na sto i naslanjam glavu na njega zatvarajući svoje oči i čekajući da mi se ubrzani otkucaji srca uspore.

"Leila, šta čekaš? Idemo." mrštim se i podižem glavu kada čujem Zac'ov glas i umorno ga pitam

"Gde idemo?" on prevrće očima i kaže

"U kafeteriju, sada je veliki odmor" umorno uzdišem i podižem se na svoje klimave noge i hodam uz Zac'a u slučaju da ako padnem da budem sigurna da će me on uhvatiti. Nakon što sam to pomislila, setila sam se izjave od mračnog stranca "Kad god padneš,ja ću te uhvatiti anđele" kao što sam i mislila, to nije istina, i to je još jedan razlog zašto nikada ne bih trebala nikome da verujem.

Ulazimo u kafeteriju i spustila sam pogled na pod jer sam dobila osećaj kako su sve oči uprte u mene i da me svi komentarišu i ogovaraju i  taj osećaj nije ni malo lep. 

Sa olakšanjem sam izdahnula kada sam podigla pogled ka našem društvu i videla kako se svi smeju i zadirkuju međusobno ne gledajući na druge. Namrštila sam se kada nisam našla Kate na njenom uobičajenom mestu. Okrenula sam se i sa pogledom je počela tražiti sve dok je nisam ugledala u dalekom levom uglu kako sedi sama i jede voćnu salatu.

"Idem da uzmem nešto da pojedem, hoćeš da uzmem nešto i za tebe Leila?" Zac me pita a ja samo mrdam glavu levo-desno i govorim više za sebe 
"Idem do Kate"

Krivica počinje da me obgrljuje jer znam da nisam trebala ispasti tako bezobrazna prema Kate jer ona to očito nije zaslužila, samo je želela da mi pomogne.

Udahnula sam veliku količinu vazduha kada sam prišla njenom stolu i kroz nos izdahnula  gledajući kako jede samo deliće ananasa iz svoje velike čaše i očigledno da joj jedna nije dovoljna jer na stolu ima dve čaše ispunjene iseckanim voćem.