The Stalker (EDITING!)

Chapter 56

Trčim hodnikom ne znajući kuda idem ali samo znam da moram dobiti odgovore.Odakle se ona pojavila?Zašto nam je to ispričala? Ko je ona!?

Upravo je rekla kako moram umreti kako bih bila sa mračnim strancem..to je tako plašljiva pomisao.Gde je on? Šta radi? Da li ju je on poslao ovde? Kakva je ovo zamka? Kakve su ove informacije..Uh,Bože, glava će mi pući. U trenutku kada sam pomislila da mi je ova crvenokosa žena pobegla, čula sam njene štikle kako prave odzvaj sa pločicama i sustigla sam je tako da smo bile u istom hodniku, same.

Ona je bila na kraju hodnika dok sam ja bila na početku.Nije bio gram sumnje u meni da je znala da ću je pratiti.Jednostavno je znala.
„Zašto si ispričala onu legendu?" zadihano pitam i mrštim se kada sam čula njen kikot.Šta se događa?

„Zašto sam rekla šta će ti se dogoditi?" odgovara sa pitanjem i u tom trenutku se okreće ka meni i vidim osmeh na njenom licu.

Nisam htela da pokažem iznenađenost pa sam samo ostavila pasivnu grimasu na licu.Vidim da želi da se igra.

„Mislim da se obraćaš pogrešnoj osobi" ravnomerno uzvraćam.
„Leila,Leila.." uzdiše umorno i u tom trenutku je počela hodati ka meni, dok se ja nisam pomerila i tek se zaustavila kada je bila par koraka udaljena od mene.

„I dalje maštaš o anđelu bez počinjenih grehova" počela je da priča i dok je pričala počela je da kruži. Kada je stala iza mojih leđa, rekla je „ali, on nije anđeo, nikada neće ni biti..zato..beži"

„Kao što i vidiš, negde ne idem..niti želim anđela" govorim i verujem da ju je iznenadio moj odgovor.

„Videla si ga.." u šoku je prodahtala, kao da ne može da veruje i našla se ispred mene, uhvavtiši me za ramena i gledajući me direktno u oči
„Da li je bio sve što si mogla poželeti?" pita me sa količinom žudnje za odgovorom zbog čega sam sada ostala bez reči.

„Ne znam o čemu pričaš" govorim dok se mrštim

„Kakav je bio?Da li te je pogledao direktno u oči? Da li si mu videla oči, usne, da li možeš da zamisliš kako izgleda?" vidim koliko želi da čuje odgovore ali ipak, mislim da ću to ostaviti za sebe.Tako sam sigurnija.

„Ne znam o čemu pričaš.." polako protresujem glavom i tada je udarila stvarnost da neću da joj se otvorim. Udaljila se od mene za par koraka.
„Zašto misliš da si bolja od svih nas?" osetila sam netrepeljivost u njenom glasu
„Duša je počela da ti se prlja...ista si ko i mi" utišala se kada je to rekla i osetila sam otkucaje srca kako mi se ubrzavaju..O čemu ona to?

„Sa kim me to upoređuješ?"
„Misliš da si ti najbitnija?Da se sve vrti oko tebe?Ubiće te jednim dodirom..jednom rečju" skroz sam zbunjena i ne znam šta se ovde sada događa
„Moram da idem" zbunjeno govorim rešena da se udaljim od ove osobe.
„Ubiće te i ostaviti!" povisila je ton kada je to rekla zbog čega sam se naglo okrenula ka njoj.

„Da li je tebe ubio?" nesigurno je pitam, potajno se plašeći odgovora
„Uradila sam sve što je želeo ali..ostavio me je u večitoj tami, i kada tebi to uradi, družićemo se" cinično mi govori i osetila sam usne kako su mi se osušile u šoku.Šta se ovde jebeno događa?

„On nije takav!" vrisnula sam i obe smo ućutale iznenađeno.
„Misliš da ga poznaješ,Leila? Lucifer upravlja mračnim požudama i meša se u ljudsku stvarnost. Kako si sigurna da se ne igra i sa tvojom?" podiže obrve dok me to pita i nisam joj imala šta reći jer je istina to što je rekla. Kao kada me je prevario za ulične trke..da su svi umrli mojom krivicom.

Ali, zašto ga zove Lucifer? To nije njegovo pravo ime.

„Želiš anđela, on to nikada nije bio, niti će biti"
„Nikada nisam želela anđela" iziritirano ponavljam i ovaj prazan hodnik je ispunio njen smeh.Nešto nije u redu sa njom.