The Stalker (EDITING!)

Chapter 22

Miris alkohola i cigara je nestao u trenutku u kom sam saznala da nije moj očuh pored mene već mračni stranac. Ujela sam se za donju usnu ne želeći da čuje moje jecaje ali znam da ih veoma dobro čuje. Moj strah i uplašenost je preplavila mržnja i bes. Kako je mogao ovo da mi uradi? Da se tako igra sa nečim tako bolnim za mene? Da me vrati u prošlost od koje toliko pokušavam pobeći? Ne, ovo ovako neće moći. Uzimam drhtav udah i podižem ruke kako bih obrisala suze sa obraza i ustajem ignorisajući prisutnost mračnog stranca. Nekako stajem na svoje drhtave noge i počinjem hodati ka napred ne obazirajući se na svoju slabost. Koža mi je naježena i hodam pod pritiskom osećajući težak pogled na sebi. Nekako sa rukama opipavam vrata i zatim kvaku koju spuštam na dole a zatim povlačim ka sebi i izlazim iz ove nepoznate sobe i pre nego što sam zatvorila vrata čula sam hrapav glas kako zbunjeno izgovara

"Anđele...?" ništa ne odgovaram, niti želim da odgovorim. Još jedna suza mi je napustila oko i brzo sam je sa rukom obrisala kada sam se okrenula udesno i polako hodala u mraku ne želeći da dozvolim da me sam strah od mraka savlada u nameri da izađem iz ove vile. U sledećem trenutku sam se spuštala niz stepenice i hodala kroz pretpostavljam prostran hodnik sve dok nisam stala naspram ogromnih vrata. Zaustavila sam se u nameri da otvorim vrata kada sam osetila prsa od mračnog stranca naslonjena o moja leđa i kako počinjem osećati njegov dah kako miluje moje uvo i vrat dok govori

"Ostani.." čvrsto sam zatvorila oči i počela odmahivati glavom i sa nevericom sam mu odgovorila

"To što tražiš je nemoguće" mogu se zakleti da čujem kako mu disanje postaje teže i pretpostavljam da njegovo strpljenje sa tim i opada.

"Ovo nije bilo pitanje" odgovara sa odlučnošću u glasu i moja ratoborna strana izlazi na videlo kada odgovaram

"Ja odlučujem gde ću biti, kada ću biti i sa kim ću biti" i ako je iza mene, naši uzdisaji se stapaju jedni sa drugim i uzimam dubok udah kada pravi dva koraka ka napred tako da je moja prednja strana naslonjena o vrata a leđa se dodiruju sa njegovim prsima koja se brzo pomeraju pri ubrzanom disanju.Na vratu su mi se dlačice podigle kada sam osetila kako sa svojim kaži prstom prelazi preko mog vrata i taj dodir šalje trnce kroz moje telo.

"Kada si odigrala moju igru, izgubila si ta prava" širom sam otvorila oči i nekako sam smogla snage da se odgurnem od vrata i tako sam izgubila kontakt sa mračnim strancom što mi se na neki čudan način nije svidelo ali nisam previše razmišljala o tome već sam se okrenula ka njemu i kroz stisnute zube sam rekla

"Igra je gotova" i znam da i ako ga ne vidim, imam osećaj da mu se osmeh obrazovao na licu i to potvrđuje njegov odgovor koji glasi

"Igra nije gotova dok ja to ne kažem" i sada sam shvatila da on mene uopšte ne poznaje jer bi onda znao da sam mrtvo ozbiljna i da nema vraćanja. Nisam imala više strpljenja ni volje da se raspravljam sa njim već sam mu samo okrenula opet leđa i pre nego što sam otvorila vrata, tiho sam rekla

"Onda se lepo provedi igrajući se sam sa sobom" i sa tom rečenicom sam napustila ovu vilu i ako sam znala da ako je hteo, mračni stranac me je mogao zadržati unutra ali me je ipak...pustio.

..

Hodala sam do kuće i pretpostavljam da mi je trebalo nekih sat ipo vremena da stignem do kuće i ova šetnja mi je pomogla da razmislim o svemu što se događa što znači da uopšte nisam došla ni do jednog zaključka. Imala sam osećaj da razmišljam o nečemu ali kao da to o čemu razmišljam u stvari ne razumem. Toliko sam bila okupirana svojim mislima da sam skroz zaboravila na svoj strah od mraka, jednostavno je za ovih sat ipo vremena nestao..Kao i sva moja druga osećanja. Trebalo mi je vremena da pređem ulicu i dok sam je prelazila videla sam upaljeno svetlo u svojoj kući i znala sam da se Kate vratila i molim se u sebi da je sada zaspala jer nemam volje da razgovaram.Samo želim da uđem u kuću i da odem u svoju sobu i da spavam.

Nisam morala da otključam vrata jer su već bila otključana i ušla sam u kuću. Prva stvar koju sam uradila je ta da sam se izula i okrenula se ka vratima i zaključala ih. Kada sam se okrenula na moje iznenađenje dočekala me je uplakana Kate koja me je iz sve snage zagrlila dok je kroz izdahe govorila

"Pomislila sam da te je neko kidnapovao ili još gore, ubio." ispustila sam "jao" kada me je iz sve snage udarila po ruci i odgurnula se od mene kako bi me pogledala u oči i rekla
"Kako si mogla da napustiš žurku i ne javiš mi se i plus zaboraviš telefon kod kuće.Kunem se Leila da sam do sada umrla hiljadu puta" obrisala sam jednu suzu koja je napustila njeno oko i tiho sam rekla

"Izvini" i tek kada je čula moj drhtav glas, namrštila se i bolje me je pogledala.Uhvatila me je za ramena i rekla je

"Bože, Leila, pa ti drhtiš" i opet me je iz sve snage zagrlila samo što mi je ovaj put ovaj zagrljaj trebao ali...ali ne od nje.Ipak, nisam se usudila to reći, već sam samo pustila da se makar za trunčicu opustim u ovom zagrljaju.Naravno, to nije dugo trajalo jer sam osetila kako mi se celo telo bukvalno okamenilo kada mi je rekla

"Ashton mi je ispričao za..za ruku. Tražili smo te nekih pola sata zajedno i na kraju sam mu rekla da si se verovatno vratila kući i da spavaš i rekao je da će doći sutra kako bi ti se izvinio zbog..zbog-" prekinula sam je

"Da mi se izvini zato što su mu moji ožiljci na ruci gadni?" sa sarkazmom sam odgovorila i videla sam bol prikazanu na Kate'inom licu i znala sam da ona u ovakvim situacijama nikada nije znala da postupa kako treba

"Leila, znaš da nije tak-" opet sam je prekinula i rekla

"Molim te, poštedi me, obe znamo kuda ovo vodi" klimnula je glavom i pogledala udesno i kada joj se pogled opet vratio na meni, pitala me je

"Gde si ti bila do sada?" i odjednom sam pred očima videla sve ružne detalje svog detinjstva i jedina stvar koju želim je da ih sada zaboravim.Makar na pet minuta...samo pet minuta.

"Obe znamo gde sam bila,Kate" počela je odmahivati glavom i glasno je udahnula vazduh dok je sa nevericom pitala

"Zašto si otišla tamo,Leila?" progutala sam pljuvačku i nekako teško izgovorila

"Da završim igru" podigla je obrve i rekla sam joj nešto u šta ni ja sama nisam sigurna ali želim živeti verujući da je to istina i potvrdila je

"Igra je završena" i jasno sam videla olakšanje ispisano na Kate'inom licu i rešila sam da to ne prokomentarišem.

"Vreme je za krevet" Kate prekida tišinu koja je ispunila našu kuću i klimnula sam glavom osećajući umor kako me savladava i popele smo se uz stepenice sve dok nismo stale jedna nasuprot druge i Kate je pre nego što je ušla u svoju sobu, okrenula se ka meni i rekla mi
"Na krevetu sam ti stavila nešto što trebaš uvek nositi sa sobom Leila i ne brini se, svi papiri su potpisani i legalizovano je i nadam se da ćeš to i učiniti.Najviše zbog onog uhodača" nije mi dozvolila ništa da joj kažem već je samo završila naš razgovor sa kratkim

"Laku noć" i ušla je u svoju sobu, posle nje sam i ja ušla u svoju i na moje iznenađenje na krevetu sam našla pištolj. Da, ne priviđam ovo. Pravi pištolj. Uzela sam ga u svoje ruke i shvatila da je lakši nego što sam to očekivala. Umorno sam izdahnula i stavila ga na noćni stočić koji se nalazi do kreveta i ugasila sam svetlo u sobi, previše lenja da se presvučem i ušla pod sada hladni pokrivač i upalila noćnu lampu dopuštajući snu da preplavi sva moja čula.

Mislila sam da će ovo biti mirna noć, da ću zaspati i lepo se naspavati ali nisam očekivala sledeću stvar da se odigra. Umesto svog udobnog kreveta i toplote od mog tela sa kojom sam se zagrejala osetila sam hladni vazduh kako me poput ćebeta obgrljuje i nije mi trebalo dugo da shvatim da se opet nalazim u vili. Za razliku od prošlog puta sada imam nešto sa čim se mogu odbraniti...pištolj. Držim pištolj čvrsto u ruci dok osećam kako mi se leđa ispravljaju a disanje postaje dublje pod intezivnim pogledom od mračnog stranca. Dosadilo mi je ovo igranje mačke i miša.Rekla sam da je igra gotova i to sam i mislila.Gotova je. Ovo će biti zanimljivo.

A/N

Nadam se da vam se svideo 22.nastavak

Ostavite vote i komentar jer mi puno znači i želim čuti vaše mišljenje

Izvinite ako ima gramatičkih grešaka,žurila sam

Hvala vam na strpljenju i dodajte ovu knjigu u biblioteku ako niste i zapratite me kako bi vam stizala obavestenja o tome kada objavim novi nastavak

Love you all .xx