The Stalker (EDITING!)

Chapter 39

Osećaj je čudan. U svom sam telu ali u isto vreme kao i da nisam. Nemam kontrolu nad njim već samo nad mojim mislima. Spuštam pogled ka mom telu i prva stvar koju zapažam je ta da su mi ruke toliko bele da mislim da mi krv ne prolazi kroz vene. Skačem u mestu kada u prizemlju čujem kako se nešto lomi.

„Šta to rade?" progovaram ali ne govorim to mojom voljom, ništa ne mogu reći i ako želim mojom voljom. Nemam kontrolu nad mojim telom. Uzdišem i izlazim iz sobe ne zatvarajući vrata za sobom što ja nikad ne bih uradila.
„Koja budala lomi stvari od moje babe? Znate da će me ubiti ako joj je nešto uništeno,moroni" govorim kroz smeh ali isto tako se saplićem o jezik. Mrštim se dok silazim niz stepenice jer udišem čudan miris.

Nikada nisam došla u susret sa ovakvim mirisom i jasno dok se spuštam vidim dim kako izlazi iz dnevnog boravka. Nakon što sam ušla u dnevni boravak širom sam otvorila oči i iz sveg glasa rekla
„Lepo sam vam rekla da ne palite to ovde!" i u ovom trenutku sam shvatila da Zac i Ashton puše neku ilegalnu travu. Oni su se samo glasno nasmejali i podigli travu kao znak da im se pridružim što se nikada neće dogoditi. Na moje zaprepaštenje prilazim im i sedim između njih uzimajući travu u ruke i kroz izdah govorim „samo jedan dim" i zatvaram oči unoseći nešto tako opasno u moje telo.

Nakon što sam Ashton'u vratila travu zatvorila sam oči i trudila sam se da ne registrujem glas od Lilly i Anne dok mi drhtaj prolazi kroz telo i zatim...hladnoća. Počinjem protiv moje volje ubrzano disati i jasno osećam i čujem šta misli ovo stvorenje koje je u meni. Zna da je tu. Došao je.

Otvaram oči kada čujem kako svi u boravku ispuštaju zadovoljne izdahe
„Ooo dobro je!" David govori
„Da li je još nekome hladno?" Lilly pita i zbog toga počinjem gledati oko sobe. Tu je. Šta li će sada uraditi. Zašto je došao?

Podižem pogled ka plafonu kada vidim kako svetlo počinje da treperi i trgnula sam se kada sam čula grmljavinu.

„Idem u kuhinju" govorim i ustajem. Ovo definitivno nije moje društvo. Ovo definitivno nisam ja. Izlazim iz dnevnog boravka ulazeći u kuhinju i kada otvaram police odjednom čujem vrisak mog društva propraćen nestankom struje.

„Zaigrajmo" iza mene čujem glas od mračnog stranca i to upućuje meni. Ledeni trnci mi prolaze kroz telo zbog tona njegovog glasa. Tako je hladan, bez osećanja, bez milosti.

Ubrzano dišem, moje misli mi govore da zatvorim oči, da kažem ovom stvorenju da ne želim da vidim ono što ju je uništilo, da ne želim videti mračnog stranca njenim očima, ali, ne nalazim snage za to. Već samo bledo posmatram..

„Logan'e, neeee!" čujem Kate kako vrišti i znam da je u pitanju Zac ali zato što je ovo njeno sećanje, u pitanju je njen prijatelj Logan. Zatvaram oči kada čujem Lilly i Anne kako vrište iz petnih žila dok je oko mene mrak od koga se sada ne bojim.

Jasno osećam miris krvi zbog čega trčim ka dnevnom boravku i vidim kako kauč na kom sam malopre sedela gori. Počinjem jako kašljati zbog dima i osećam kako mi se suze liju niz obraze.
„PRESTANI!" vičem iz sve snage ali znam da neće prestati. To je on, muči te i gura te do ivice sve dok sama svojom voljom ne skočiš sa nje.

Vrištim kada je vatra zahvatila Ashton'a ali je on toliko nadrogiran da ne ustaje iz kauča. Prilazim mu najbrže što mogu i hvatam ga za ruku trudeći se da ga poguram da ustane ali me on samo gura i govori „osećam se kao da sam u đakuziju" i sa tom rečenicom se onesvestio sve dok mu vatra nije zahvatila celo telo.

„Ti si kriva za ovo, trebala si samo da me poslušaš" mračni stranac mi se obraća

„Hteo si da-da svoju ba-baku....nisam to mogla. S-sve sem toga" nekako mucam i imam osećaj da mi se svaki organ u stomaku preokrenuo nakon što sam čula šta je rekao.