Chapter 42

1.5K 169 64
                                    



Kate je izašla iz sobe nakon što sam joj rekla da ću ubrzo sići dole. I dalje ležim u svom krevetu i pitam se šta se upravo dogodilo. Da li je sve ono bilo stvarno ili samo plod moje mašte? Protresujem glavu i sa umornim izdahom ustajem iz kreveta i osećam se veoma pospano.Voda će mi pomoći. Trljam oči i idem ka svom kupatilu u koje ulazim zatvarajući vrata za sobom. Skidam odeću sa sebe, ne gledajući se u ogledalu i ulazim u tuš kabinu podešavajući odgovarajuću temperaturu vode.

Ne osećam se dobro. Ne osećam se svojom.Imam ogromnu bol u grudima i ne znam kako da je se rešim. Stajem ispod tuša i sa šamponom na sunđeru prelazim preko svog tela. Pokreti su mi veoma spori, sama pomisao na to da trebam podići ruku je obarajuća. Ovo ne sluti na dobro. I ako ne želim u glavi čujem njegov dubok,hrapav glas kako mi govori
„Jesam li ti nedostajao,anđele?"
„U tvojim mislima si mi se već predala"
„Ja sam odlučio,anđele"

Sunđer mi ispada iz ruku koju sada postavljam preko svojih usana kako bih prigušila jecaje koje ih žele napustiti. Celo telo mi se počelo tresti od ove praznine koju toliko osećam u sebi, ne mogu da pobegnem od nje. Nemajući više snage da stojim,pala sam na kolenima na pločice koje su mokre od vode i pustila suzama da mi liju niz obraze i bol da me obgrli.Ostala sam u takvom položaju sve dok topla voda nije nestala i hladan vazduh izazvao drhtanje sa moje strane. Trljam oči i nekako uspevam da ustanem i ugasim vodu izlazeći iz tuš kabine. Otišla sam do vitrine i sa nje uzela jedan peškir koji sam umorno obmotala oko tela. Umila sam lice, oprala zube i nakon što sam sve to uradila podigla sam glavu zaključujući pogled sa mojim u ogledalu.

Oči su mi naduvene,obrazi crveni a podočnjaci crni dok nemam snage ni mali osmeh na licu da formiram.Savršeno. Oblizujem usne i izlazim iz kupatila u svoju sobu i iz ormara vadim roze boje trenerku koju oblacim posle donjeg veša. Svoju mokru kosu vezujem u punđu i pre nego što moram da siđem dole i razgovaram sa svojom mamom moram malo da razmislim o svemu što se do sada dogodilo.

Tera me od sebe pa mi ne dozvoljava da odem. Ponaša se kao da nema srce ali ipak mi govori tako romantične stvari. Tačno zna na koji način da natera moje srce da poskakuje. Zna šta mi treba i šta moje srce želi da čujem. Mrštim se na sve to. On je ubica. Nema milosti. Nema sažaljenja.Nema osećanja..kako sam glupa da mogu čak i pomisliti da sam ja drugačija od drugih i možda mu čak malo značim. Budala.

Moram da pobegnem od njega. I ako me duša boli, ne smem mu se predati. Više to nema veze sa njim samim već sa mnom. Ne smem dozvoliti svom srcu da bude slomljeno. Ne verujem da bih to mogla podneti. Sa tom odlukom ustajem iz kreveta i izlazim iz svoje sobe,spuštajući se niz stepenice i ulazeći u dnevni boravak.

Mamin i Kate'in razgovor je utihnuo kada sam ja ušla i pogled mi se odmah zaključao za mamin. Oči su joj se napunile suza kada je prodahtala
„Devojčice moja" i ustala je najbrže što je mogla i ja krenula ka njoj sve dok se nismo zagrlile. Zatvorila sam oči u ovom zagrljaju osećajući njen miris kokosa koji tako voli i način na koji kroz usta uzdiše kada je mnogo nervozna ili srećna. Vilica mi je zadrhtala dok sam bila u njenom zagrljaju ali sam se jako ugrizla za jezik kako ona to ne bi primetila. Par puta sam trepnula kako bi suze koje su mi zamućivale vid nestale i pogled mi je zapao na Kate koja se isto kao i ja raznežila pri ovom susretu.

Potapšala sam mamu po ramenima i prekinula sam zagrljaj ali to nju nije sprečilo kada smo se pogledale oči u oči da stavi svoje ruke na moje lice i posmatra me. Nije ni ona ništa bolja od mene. Oči su joj umorne, lice joj je sa minimalno šminke i nema taj sjaj u očima koji sam navikla da vidim.
„Mnogo si mi nedostajala,dušo" priznaje
„Mama.." tiho sam je dozvala i kada sam videla kako se izraz njenog lica smekšao znala sam da oseća ono što i ja osećam
„Znam,dušo,znam" i ovo je taj trenutak u kom se vraćamo u prošlost, u moju traumu koju je stvorio čovek koji je sada ubijen. On za mene nije izvršio samoubistvo već ga je mračni stranac ubio.. Bez predomišljanja, hladno, i što je najgore, ja sam jedina koja to zna.

The Stalker (EDITING!)Où les histoires vivent. Découvrez maintenant