The Stalker (EDITING!)

Chapter 26

Par puta čitam tekst napisan na papiru i ne shvatam šta mu ove poruke koje mi šalje znače. Misli da će me ovo možda uplašiti? Protresam glavu I gužvam papir I ubacujem ga u džep od svojih farmerica.

Zatvaram oči I naslanjam glavu o sedište želeći da glavobolja koju sada osećam nestane. Od kada sam došla u Holmes Chapel moj I onako komplikovan život se još više zakomplikovao sa paranormalnim stvarima. Na to se mršim.

Šta ako je sve ovo samo san? Šta ako se svo vreme moj mozak igra sa mnom? Ili,šta ako sam u komi I zarobljena u svoje misli? Na to ispuštam čudan zvuk, u komi? Stvarno preterujem sa svojim zaključcima.

Disanje mi se ubrzalo kada sam 'izašla' iz svojih misli I shvatila da je tiho..previše tiho. Toliko tiho da ne čujem rad motora od auta koje bih trebala čuti. Jedina stvar u koju sam sigurna da čujem je svoje disanje.

Nešto nije u redu. U to sam definitivno sigurna. Polako otvaram oči I prva stvar tj osoba koju sam ugledala je očigledno taksista koji vozi auto sasvim smiren, kao da je ovo sasvim normalno za njega.

"Zdravo?" tiho dozivam vozača ali on ne reaguje na moj glas.

"Izvinite?" opet ga dozivam, ali kao što sam I mislila, ništa.

Uspravljam se I počinjem gledati unutrašnjost auta. Sedište na kom sedim je meko poput sunđera I imam osećak da tonem u njemu I nisam sigurna da sam ikad sedela u ovakva kola sa ovakvim sedištem.Auto nije ispunjen onim tipičnim mirisom od koga mi je muka, u stvari, unutrašnjost uopšte nije ispunjena nekim specifičnim mirisom.

Okrećem glavu I gledam kuće pored kojih prolazimo I moja sumnja se povećava kada su skoro sve kuće identične. Sležem ramenima I pretpostavljam da je u pitanju plan grada I ništa više.

Ujela sam se za donju usnu kada sam pogledala u drugu stranu I shvatila da od kada sam ušla u ova kola,da nismo prošli ni pored jednog automobila. Oblizujem usne I to pripisujem možda radnom danu I da se svi ljudi odmaraju kod kuće. Na to mi se savest javlja "baš svi ljudi u celom gradu?" I shvatam da je ovo stvarno sumnjivo I da bi to bila prevelika slučajnost.

U pitanju je previše malih detalja.Malih sumnjivih detalja.. Nepozeljan glas u mojoj glavi se opet javlja I govori nešto od čega sam se naježila a to je
"Đavo je poznat po detaljima"

Ne, to nije moguće. Nema on toliku moć da promeni ceo grad. Verovatno sam nadražena I previše umorna da mešam stvari. Opet sam zatvorila oči ali nekih pet sekundi nakon što sam ih zatvorila odmah sam ih otvorila jer se auto zaustavio.

Iz džepa sam izvadila nešto novca I ispružila sam ruku kako bi vozač uzeo novac, ali to se nije dogodilo, on je samo gledao pravo. Zbunjeno sam stavila novac u suvozačevo mesto I rekla "hvala na vožnji" I zatim izašla iz auta.

Kada sam zatvorila vrata od auta, vozač je u punoj brzini nestao iz mog vidokruga kao metak. Iz nekog mog transa me je izvukla vika I aplauz koja mi je ispunila slušna čula.

Okrenula sam se ka izvoru zvuka I veoma sam se iznenadila kada sam videla hrpu I hrpu ljudi kako aplaudiraju nekom liku koji izlazi Iz trkačkog automobila.

Izdahnula sam srećno jer sam stigla na pravo mesto I jedino mi sada ostaje da nekako pronađem Kate. Uzimam dubok udah I nesigurno se približavam ovim poludelim tinejdžerima I nadam se da ne izgledam uplašeno kao što se I osećam dok se probijam kroz ovu gomilu. Tu I tamo čujem zviždanje I komentarisanje I nadam se da to nije upućeno meni ali sigurno znam da se neću okrenuti kako bih saznala da li jeste ili nije.

Penjem se na prste dok pogledom tražim Kate ali jedino što vidim je bar šest automobila poređanih jedan do drugog dok oko njih hodaju atraktivne, samouverene devojke koje se smeškaju I verovatno traže svog budućeg...dečka?

Protresam glavu I prekrštam ruke kako bih se malo ugrejala jer je počeo ne hladan,već leden vetar da duva I dok gledam druge osobe shvatam da izgleda da je samo meni hladno.

Namrštila sam se kada su svi počeli da viču iz sveg glasa dok gledaju dva muškarca kako dolaze na motorima I iza njih su na svakom motoru po jedna cura koje uživaju u rizikovanju svog života.

Da, rizikuju svoj život. Nekada, kao I sada bih volela da sam I ja na drugoj strani zakona. Uživajući radeći nešto od čega će mi adrenalin proraditi I zaboraviti na svet oko mene I depresiju koja me prati gde god da odem. Naravno, tu je I moja mama koja me je uvek čuvala pod staklenim zvoncem plašeći se da sam krhka poput stakla. Jedini način koji sam našla preko kog ću zaboraviti na unutrašnji bol koji osećam je uzeći nož u ruke I prelaziti sa njim preko unutrašnje strane ruku.

To je jedini način preko kojeg se osećam živo. Živo I stvarno. Sa levom rukom prelazim preko unutrašnje strane desne ruke osećajući ispupčenja pod prstima.

Prsti mi se bukvalno koče u toku prelaženja preko ožiljaka kada gledam udesno I kada vidim na kraju ulice ispod bandere koja osvetljava put muškarca sa kapom od duksa prebačene preko glave kako ne bih videla ko je on.

Imam osećaj kao da mi je srce prestalo kucati jer nisam ni posumnjala da je to mračni stranac. Moj mračni stranac. Osmeh mi se formirao na licu I telo mi je zadrhtalo pri pomisli da ću ga napokon videti I shvatiti ko je on u stvari.

Jasno sam osetila kako mi se disanje ubrzalo I kako sam osetila toplotu u telu I obrazima koju nikada pre nego što sam 'upoznala' mračnog stranca nisam osetila.

Ispustila sam drhtav izdah I nesigurno počela hodati ka njemu spremna da se suočim sa njim.

"Leila!" u pozadini čujem da neko doziva moje ime ali jedina stvar na koju sam fokusirana je osoba koja me čeka da mu priđem.

"Leila stani!" neko me hvata za ruku I mršteći se okrećem se ka toj osobi I iznenadila sam se kada sam videla da me je Ashton uhvatio za ruku. Isti onaj Ashton koji me je zgroženo odgurnuo kada je osetio moje ožiljke pod njegovim prstima.

Izvlačim moju ruku iz njegove I govorim "moram da-" tu stajem kada se okrećem I ne vidim mračnog stranca ispod bandere.

Počinjem se vrteti u krug pogledom tražeći njega ali ga nigde ne vidim. Možda je to bila halucinacija? Pomeram glavu levo-desno jer sam sigurna 100% da je to bio on. Videla sam ga. Znam da jesam.

"Nisam znao da ćeš doći?" usmeravam svoju pažnju na Ashtona koji me gleda sa pogledom ispunjenom krivice. Ne, to mi ne treba. Sležem ramenima I uzvraćam

"Nisam ni ja sve do sada." Ponadala sam se da će shvatiti preko tona mog glasa da nisam raspoložena za priču ali to se ne događa, već on stavlja ruku na donji deo mog leđa zbog čega sam se zaustavila I sa upitnim pogledom ga pogledala.

On je počeo gledati okolinu I pravio se da je to sasvim normalno kao da smo momak I devojka što se ni za 1000 godina neće dogoditi. Zakašljujem se I pitam ga
"Znaš li gde je Kate?" on je počeo zvižditi I sa prstom mi je pokazao na crni auto koji velikom brzinom dolazi ka nama zbog čega sam čvrsto zatvorila oči ali sam ih sa sigurnošću otvorila kada sam čula otvaranje I zatvaranje vrata I Kate'in uzbuđen glas kako me doziva

"Leila, došla si!" I zbog njenog osmeha na licu I ja sam se nasmejala ali mi je osmeh nestao kada sam videla da je presvukla svoju plavu košulju za belu majicu na kojoj jasno piše 'Tik tok, uskoro je vreme' I shvatila sam da je ovo još jedna igra od mračnog stranca u kojoj sam ja po ko zna koji put njegova glavna igračka.

A/N

Nadam se da vam se svideo 26.nastavak

Treci nastavak u jednoj nedelji, napredujemoo

Sledeci nastavak ce doci vrlo brzo ako ostavite vote i komentar

Ubacite u reading list ovu pricu i zapratite me ako zelite da vam stigne obavestenje o tome kada objavim nastavak

Hvala vam na svemu 

Jos jednom, ostavite vote i komentar jer mi to daje ogromnu motivaciju

Ly all .xx