The Stalker (EDITING!)

Chapter 5

Sa strepnjom čekam da vidim ko će proći kroz vrata ali...niko se ne pojavljuje.Mala večnost je prošla dok i dalje kao paralizovana čekam u dnevnom boravku nešto da se dogodi....Ništa se ne događa.

Stajem na svoje drhtave noge zatim pravim mali korak ka napred i kada sam se uverila da niko neće ući,otrčala sam do vrata i najbrže što sam mogla ih zatvorila i zaključala okrećući se i naslanjajući leđa kao i potiljak o njih.Kate se pojavljuje iz kuhinje i u rukama drži dve koka kole zbog čega kolutam očima na šta mi šalje upitni pogled
"Šta se dogodilo, izgledaš kao da si videla duha?" I na to ispuštam izdah dok mi savest dobacuje 'ko bi rekao da je to tačno?'
"Nisi trebala tek tako reći 'uđi' Kate!Najgore od svega je to što si to rekla ne znajući ko se nalazi sa druge strane vrata!Šta bi uradila da je stvarno neka psihopata ušla?" na šta se glasno smeje i ulazi u dnevni boravak odgovarajući mi
"Ali niko nije ušao, znaš li ko je kucao i otvorio vrata?" podižem i spuštam ramena kada se okreće ka meni i govorim
"Da znam ne bih sigurno ovako paničarila" i kada sam to rekla drhtaj mi je prošao kroz telo
"Opusti se,verovatno se neka deca igraju" Kate me teši nesvesna toga da to definitivno nisu bila deca koja su se igrala, već neko...neko strašniji.

U znak predaje samo uzdišem i sedim do Kate na kauč i svu svoju pažnju preusmeravam na seriju.Nasuprot trenutnom miru u mračnom delu mozga i dalje mi se misli vraćaju na taj dubok,hrapav glas koji je zvučao toliko podmuklo da sam dobila osećaj da bi me samo taj glas bacio u tamu u kojoj nikada ne bih videla tračak svetlosti.

Ne znam koliko dugo smo gledale seriju ali sam bila svesna toga da su mi usta bila toliko suva da sam u jednom gutljaju popila koka kolu želeći nekako da smirim svoje uzrujano telo.Nakon što se epizoda završila sa Damon'ovim nemilosrdnim ubijanjem nevine osobe,Kate je zevnula i usmerila pogled ka meni.Samo je ustala i pružila svoju ruku rekavši
"Vreme je da spavamo, hajde" i jedini odgovor koji sam joj dala je bilo klimanje glave I uzimajući njenu ruku u svoju. Kada sam ustala,dočekala me je blaga vrtoglavica kao reakcija na moje slabo unošenje hrane u organizam.
"Leila, jesi dobro?" Kate me hvata za ramena i drma me zbog čega se smešim i uzvraćam
"Ne brini se,dobro sam.Samo mi se malo zavrtelo u glavi" i čujem kako ispušta izdah ali ništa ne odgovara već samo gasi televizor,opet me hvata za ruku I tako izlazimo iz dnevnog boravka,penjući se uz stepenice.

Njena soba se nalazi preko puta moje I tu smo se rastale pre nego što je svaka ušla u svoju,svakako me je obavestila da će doći kod mene na šta sam samo klimnula glavom.

Kada sam ušla u sobu, dočekao me je dosta hladniji vazduh ali, pustila sam tu misao kao što je i došla da i ode, ne želeći da previše razmišljam o vazduhu tj. temperaturi vazduha jer ako sada mozgam o tome, plašim se do kog bih zaključka mogla doći. Ležim na krevet ,zatvaram I potom otvaram oči gledajući u plafon i ne znam zašto ali, ne želim da zaspim..Lažem,ne želim da rizikujem da se suočim opet sa onim muškarcem niti da se opet nađem u onoj napuštenoj vili...Kada pomislim na njega, prva reč koja mi pada na pamet je opasnost..smrtna opasnost.

Tok mojih misli prekida Kate kada ulazi u sobu sa rečenicom
"Isuse,koliko je ovde hladno" i kada joj se pogled zaustavio na meni rekla je
"Želela sam ti poželeti laku noć, ali ne spavaš" odmahujem glavom i govorim joj
"Plašim se zaspati,Kate" I sa tim spuštam glavu svesna onoga što sam izgovorila.
Kao odgovor mi se priblažava I sedi do mene na krevetu uzimajući moje hladne ruke u njene hrapave.
"Postoji li nešto što želiš podeliti sa mnom,Leila?" nežno mi postavlja to pitanje koje je proširilo tenziju između nas.

U glavi prelazim preko opcija koje su mi ostavljene I validne s'obzirom na to da sam svesna toga da joj ne mogu ispričati apsolutnu istinu jer je..nemoguća? Uzimam dubok udah dok prelazim sa jednom rukom preko kose spremna makar nešto da podelim sa njom.